Tesej/Romul

20.05.04 Politika

Izdavačka kuća „Rad” iz Beograda spada u retke izdavače koji skromno promovišu svoja izdanja, možda baš zato što svojom uređivačkom politikom i izborom knjiga u jasno profilisanim i dobro poznatim bibliotekama čitaocima nudi pouzdani kvalitet i lep izbor. U nenametljivom, diskretnom odnosu „Rada” prema publici leži, možda, tajna uspeha većine njegovih knjiga: one se same probijaju do priznanja, i do književne kritike koja ih uglavnom visoko vrednuje.

„Rad” je nedavno, za prvi kvartal 2004, kako kažu njegovi urednici Aleksandra Mančić, Ivan Gađanski, Novica Tadić, Simon Simonović i Jovica Aćin, odabrao „nove knjige bez kojih biste bili siromašniji”. U jednoj od naših najboljih edicija, „Reč i misao”, u prepoznatljivo crvenim, mekim, koricama, pojavilo se čak pet dela! Tu je „Svetla komora” Rolana Barta (prevod Mirko Radojičić) koja nosi i podnaslov „Nota o fotografiji”, i koja je napisana u spomen Sartrovom „Imaginarnom”. Ovom knjigom (ilustrovanom sjajnim fotografijama), Bart je kako sam kaže pokušao da, suprotstavljajući se filmu, otkrije šta je fotografija „po sebi”. Zato se pred nama otvara divni svet doživljaja jednog umnog čoveka, koje možemo podeliti sa njim, ali ga doživeti i kao upitanost nad sopstvenim razmišljanjima o fotografiji.

Jakšić i Plutarh

U ediciji „Reč i misao” evo i priča Milete Jakšića, brata pesnika Đure Jakšića, u izboru Vase Pavkovića i pod naslovom „Svetac koji ne pomaže”. Reč je o odlično napisanim, ubedljivim pričama pisca koji je, kaže priređivač, dostojan najboljih naših pripovedača svog prelaznog vremena - Stankovića i Matavulja, Uskokovića i Sremca. Skloni da zaboravljamo i savremenike, pokušajmo da se bar na pravi način podsetimo baštine, na koju nas upućuje i ova knjiga. Sledeći naslov u ovoj ediciji je roman Žorža Pereka „Umetnička zbirka” u prevodu Jovice Aćina. Perek (1936-1982) spada, kaže prevodilac, u jednog od najboljih pisaca u francuskoj posleratnoj književnosti i dragoceni je istraživač u umetnosti pripovedanja. Ovaj kratak roman je višesmislen i maštovit, i u njemu Perek iskazuje svoj „virtuozni dar u području fantazijske kombinatorike”. Ovim knjigama pridružuje se Plutarhov „Tesej/Romul” u prevodu Ksenije Maricki-Gađanski, čime se u „Radu” produžava linija negovanja svetske baštine. Jedan od trojice najglasovitijih starogrčkih istoričara daje nam ovde živopisne portrete dve velike ličnosti, tvorca atinske i evropske demokratije i vladara utemeljitelja jedne od najvećih svetskih imperija, kažu u „Radu”.

I, najzad, kruna prolećne serije edicije „Reč i misao”: španski nobelovac Kamilo Hose Sela i roman „Hristos protiv Arizone” u prevodu Aleksandre Mančić. Sela je jedan od najkontroverznijih španskih, i svetskih, autora, dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1989), i prema mnogim mišljenjima najveći španski pisac „posle Servantesove smrti do danas”. Malo je neverovatno, ali je istinito: ovo je prvi put da se jedno delo Kamila Hosea Sela pojavljuje na srpskom jeziku!

Bernzov poklon

Roman „Hristos protiv Arizone” je provokativan i čita se u jednom dahu. Izdavač i prevodilac su se opredelili za njega jer je tu „pročišćeno i koncentrisano ono što čitalac nauči da prepoznaje kao Selin rukopis”. A u njemu pisac pripoveda storiju o Divljem zapadu iz drugačijeg ugla, kako u pogovoru kaže Aleksandra Mančić. Junaci su ružni, prljavi, zli, u romanu ima puno seksa, nasilja i smrti pošto pisac, hladnokrvnim stavom prema užasu o kojem piše, govori zapravo o svakodnevici u raspadu. Ovaj se roman prosto mora pročitati i promisliti.

U „Radovoj” ediciji „Znakovi pored puta” objavljene su priče Enesa Halilovića „Potomci odbijenih prosaca”. Reč je o prozi mladog i darovitog pripovedača, „sa smislom za humor i tragiku ljudskih sudbina”. Priče Enesa Halilovića otkrivaju nam svežinu jezika pešterskog podneblja i mogu delovati i kao ljuta trava, i kao dobar lek. Još su se dve knjige proze pojavile u izdanju „Rada”: roman Zorana Rosića „Guahama” (pisac je rođen u Bačkoj Topoli a danas živi u Americi). Reč je o postmodernističkoj prozi, o „romanu bez granica, i čarobnoj igri iz koje zrači neopisiva čežnja”, zapisao je urednik Petar Pjanić. Za drugu knjigu, zbirku pesama Ričarda Bernza „U vreme suše” u prevodu Vere V. Radojević, dovoljno je reći samo ovo: „Englez Srbima!” Vraćajući se staroj srpskoj narodnoj tradiciji, jedan od vodećih savremenih engleskih pesnika našem narodu nudi na poklon svoje stihove. U vreme kada veliki deo sveta od nas okreće glavu, od ovog pesnika valja se učiti i poeziji i ljudskom. Čime darovan može uzvratiti? Onim što je pesniku najvažnije: čitanjem.

I, najzad, tu su dve nove knjige o prevođenju, iz jedinstvene edicije u našoj kulturi - „Prevođenje i mišljenje” - koju „Rad” objavljuje zajedno sa Alternativnom akademskom obrazovnom mrežom. Prva je „Beda i sjaj prevođenja” (dvojezičko izdanje) Hosea Ortege i Gaseta u prevodu Aleksandre Mančić, i „Od poetike prevođenja do lingvistike prevođenja” u prevodu Bojane Anđelković i Zorane Đaković. Obe knjige su nezaobilazne za sve koji se bave ili žele da se bave prevođenjem.

A. Cvijić