Osveta

ec´a da c´e srediti njeno stanje, on izaziva ljubomoru druge osobe koja bi želela da sačuva srce za sebe u torbici napravljenoj baš po meri… Ubice i ožalošc´eni, majke i deca, ljubavnici i nevini posmatrači – njihove sudbine se slivaju u mračnu, ali lepu i zavodljivu mrežu, pred kojom su potpuno nemoc´ni.

Kada započnete da čitate ovaj roman u pričama, imaćete osec´aj da Borhesova senka lebdi nad ovom očaravajuc´om knjigom. Situacije su kao stvorene za Murakamijev poseban spoj stvarnog i fantastičnog, i to već od uvodne priče, „Popodne u pekari”, u kojoj žena dolazi u radnju da kupi kolač od jagoda – kako će se ispostaviti – za dete koje je umrlo godinama ranije, preko priče „Stara gospođa Đ”, koja u svojoj bašti uzgaja šargarepu u obliku ljudskih ruku… Sve u svemu, pamtićete ovu zbirku kao vrlo čudnu, pomalo zbunjujuc´u, ali s druge strane pitku i potpuno jedinstvenu, čiji ćete ukus dugo osećati i kad završite čitanje.

Joko Ogava svrstava se među najbolje savremene japanske pisce. Rođena je 1962. godine i do sada je objavila preko dvadeset fikcionalnih i nefikcionalnih dela, a prema njenim romanima snimljeni su i filmovi. Dobitnica je svih prestižnih književnih nagrada u Japanu, između ostalog, ponela je Akutagavinu nagradu za Dnevnik trudnoće, kao i čuvenu Tanizakijevu nagradu za knjigu Minin marš. Dela joj se prevode širom sveta, a u Japanu su među najčitanijima.

Ton njenih dela je promenljiv: od nadrealnog, preko grotesknog – ponekad s primesama šaljivog – do psihološki dvosmislenog i često duboko uznemirujućeg. Ogavu snažno privlače motiv vode i snovi, a fascinirana je fizičkim i mentalnim poremećajima. Piše jednostavno i mirno. Na površini sve izgleda spokojno. Ali njeno umeće leži u tome što joj polazi za rukom da nas obuzme i povede ka onome što je izvan očekivanog. Najpoznatija Ogavina dela su Profesor i njegova domaćica, Bazen, Dnevnik trudnoće, Minin marš, Hotel Iris, Osveta…