Dragoslav Mihailović rođen je 1930. godine u Ćupriji.
Prvi poluknjiževni rad, humoresku pod naslovom „Pismo“, objavljuje krajem 1957. u Ježevom kalendaru. Zatim nekoliko godina sarađuje u novosadskom časopisu Letopis Matice srpske. Matica srpska objavljuje 1967. i prvu njegovu knjigu, zbirku šest pripovedaka pod naslovom Frede, laku noć, za koju dobija Oktobarsku nagradu Grada Beograda. Opet, najpre u Letopisu, isti izdavač 1968. objavljuje i drugu njegovu knjigu, kratki roman Kad su cvetale tikve. Treća knjiga, Petrijin venac, izdata 1975. godine, osvojila je „Andrićevu nagradu“. Roman Čizmaši objavio je 1983. i za njega dobio prestižnu Ninovu nagradu kritike, a 1985. godine i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine.
Godine 1969, prema motivima svog romana, napisao je dramu Kad su cvetale tikve, koja je objavljena i, u oktobru te godine, pet puta igrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali posle mnogobrojnih napada na političkim skupovima i u štampi, na radiju i televiziji, lične intervencije Edvarda Kardelja i javnog govora Josipa Broza Tita, skinuta je s repertoara zbog eksplicitnog pominjanja golootočkih zatočenika. Posle toga drama četrnaest godina nije nanovo stavljena na repertoar – obnovljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1984, a igrani film prema već otkupljenom scenariju nije snimljen. Roman je u zemlji bio devet godina praktično zabranjen, a isto toliko zvanični jugoslovenski diplomatski predstavnik odlagao je izlazak prevoda u jednoj socijalističkoj zemlji.
Godine 1990. počeo je da objavljuje i dokumentarno-publicističku knjigu u više tomova Goli otok (poslednji, peti tom objavljen je 2012. godine).
Objavio je još publicistička dela i naučne studije Kratka istorija satiranja (1999), Crveno i plavo (2001), Vreme za povratak (2006), Majstorsko pismo (2007), kao i dramu Skupljač (2011). U polemičkim tekstovima, izjavama i intervjuima osuđivao je dve državne koncepcije koju je Srbija tokom XX veka branila: Jugoslaviju i socijalizam.
Izabrana dela su mu štampana dva puta, u šest knjiga 1984. i u sedam knjiga 1990. godine. Osim pomenutih, dobio je Kočićevu nagradu za životno delo, „Račansku povelju“ za celokupno književno delo, Vitalovu nagradu za zbirku pripovedaka Preživljavanje, i mnoga druga književna priznanja. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a za redovnog 1989. godine.
01.01.00
Politika 19.01.2000.
NOVA KNJIGA DRAGOSLAVA MIHAILOVIĆA
Kratka istorija satiranja
Još jedna knjiga o golootočkom stradanju, temi koja je obeležila opus poznatog pisca
"Moglo bi se reći da je golootočki jelovnik prve tri godine stalno bio isti i da je imao sledeći sadržaj: doručak - lopatica retkog kačamaka sa kutlačom jedva zaslađene zamene kafe; ručak - tanka kupusna ili neka slična čorba, takoreći bez mesa i masti, sa 150 grama mešanog hleba; večera - lopatica kačamaka sa kafom ili kašikom žutog šećera ili opet čorba. Osnovni sastojak čorbe u podne povremeno se menjao, pa se umesto kupusa dobijao osušeni gagričavi grašak, geršla, eventualno pasulj, uvek sve retko, s nekoliko zrnaca povrća na dnu. U porciju je u jelo katkad ubacivana i zakiseljena dalmatinska stočna repa, ali se, zapravo, nije znalo da li od nje ima koristi ili štete".
Odlomak iz knjige "Kratka istorija satiranja" (poglavlje "Ishrana - za dugo umiranje") Dragoslava Mihailovića, predstavljena juče u kući Đure Jakšića, u Beogradu, zapravo je prilično blag u odnosu na druge činjenice iznete u ovoj studiji o nepodnošljivim životnim uslovima na Golom otoku koji su dovodili do "strašnog, sporog umiranja" i do "grotesknog pretvaranja muškarca u žene".
"Kratka istorija satiranja" je još jedna knjiga o golootočkom zločinu, temi koja je obeležila opus ovog autora. Ona je rezultat Mihailovićevog ličnog gorkog iskustva sa Golog otoka na kome je bio zatočen od 1950 do 1952. godine, ali i plod dvadesetogodišnjih istraživanja. Uprkos tome što su mnoge istine o ovom istorijskom periodu dobro čuvane od javnosti, Dragoslav Mihailović ih u ovoj kratkoj, sažetoj knjizi, kroz 18 efektno naslovljenih poglavlja, uspešno razotkriva i približava novim generacijama.
Posebno su važne činjenice - naglasio je na jučerašnjoj promociji Mileta Aćimović Ivkov, urednik ovog dela, čiji je izdavač "Narodna knjiga" koje osvetljavaju razvoj ideje o osnivanju takvog logora. Mihailović zaključuje da je ideja potekla od Josipa Broza Tita, a da ju je u delo sprovela Udba Hrvatske. Kao poseban kvalitet knjige Aćimović Ivkov ističe to što ona predstavlja onu vrstu literature koja se uklapa u autorovo nastojanje da bude i istorijsko štivo.
Na jučerašnjoj promociji su govorili još i Momčilo Pavlović, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, i autor knjige, ponovo naglašavajući da je krajnje vreme za rehabilitaciju golootočkih mučenika.
G. Popović
