Srebrnina iz kolekcija IMS- materijalnost i predmeti kao nosioci istorijskog pamćenja

Dosadašnji način katalogiziranja podrazumevao je publikovanje predmeta iz jedne zbirke ili kolekcija unutar njih (kao što su pečati, oružje i vojna oprema, kolekcije skulpture i ulja u Likovnoj zbirci, razglednice Beograda, fotografije Obrenovića ili Prvog svetskog rata), ali kada se radi o zbirkama koje su heterogene, kao što je slučaj sa Zbirkom realija i memorijalnih predmeta i Zbirkom primenjene umetnosti, kriterijumi katalogizacije dobijaju drugačiji okvir, koji definišu predmeti izabrani po njihovoj tipologiji, funkciji, izradi ili poreklu.
Zbirka realija i memorijalnih predmeta predstavlja jednu od najvrednijih, kako u materijalnom pogledu tako i u smislu njene kulturne vrednosti, u kojoj su svoje mesto našli različiti predmeti materijalne kulture koji su pripadali ličnostima od značaja za istoriju Srbije i srpskog naroda ili se odnose na određene istorijske događaje. Izrađeni od različitog, vrlo često skupocenog materijala i u raznim majstorskim radionicama, nastajali u različitim istorijskim periodima i kontekstima, oni su svedočanstvo ne samo statusa, ukusa i položaja njihovih vlasnika nego i širih društvenih procesa i obrazaca koji se iz njih mogu „iščitati”. Zato odabir predmeta od srebra, kao jednog od plemenitih metala, kolekcioniranih u ove dve zbirke, nije bio slučajan. Naime, radi se o predmetima koji se odnose na ličnosti koje su svojim delovanjem, na raznim poljima, obeležile srpsku istoriju 19. i 20. veka.
Deo tih predmeta, posebno onih koji se odnose na pripadnike dve novovekovne srpske dinastije Karađorđevića i Obrenovića, već je publikovan. Međutim, prvi put se sada predmeti stavljaju u određeni kontekst mesta, vremena i uslova nastanka, a pridružuju im se biografije koje za cilj imaju da pokažu njihov kapacitet da budu nosioci istorijskog pamćenja. Kao rezultat toga, zbog čega smo i smatrali da ima mesta za ovu uvodnu napomenu, proizašla su nova saznanja u atribuiranju samih predmeta, počevši od njihovih naziva, vlasnika, načina upotrebe, vremena i mesta nastanka, i majstora koji su ih izradili. To, ne umanjujući značaj i vrednost tih predmeta, naprotiv doprinosi njihovom boljem sagledavanju i interpretiranju i otklanja opasnost od „mitomanije”, izazvane nedostatkom preciznih podataka, i „idealizovanja” samih predmeta i njihovih vlasnika kroz razne konstrukte koje, u vremenu kada su pojedini predmeti kolekcionirani, nije bilo moguće ili je bilo teško pogvrditi/osporiti.
– Slađana Bojković, muzejski savetnik