01.01.00
Danas
25.02.2003.
Velikani istorije
Narodna knjiga je nedavno objavila knjigu "Velikani istorije", iz pera istaknutog istoricara Vila Djuranta. Djuranta i nasa i citalacka publika poznaje preko njegove cuvene "Istorije civilizacije", kojom se on dokazao kao istaknuti istoricar i inspirativni mislilac. "Velikani istorije" obimna su istorijsko-sociolosko-antropoloska studija, u kojoj Djurant osvetljava "kratku istoriju civilizacije od svitanja do poznog doba", od Konfucija pa sve do Sekspira i Bejkona. "Djuranta prepoznajemo kao pisca koji se skrio iza istoricara", rekao je, predstavljajuci ovu knjigu novinarima Radivoje Mikic i istakao da istoricari poput Djuranta, koji pisu trudeci se da faktografiju ne predstave suvoparnom, vec zivom, cine da istorija kao nauka dobije mnogo vise poklonika i citalaca. Djurant, koji je dobitnik i Pulicerove nagrade, ovo delo je zapoceo cetiri godine pre smrti.
Prvobitno, bila su to predavanja pisana za radio emisije. Neosetno, od predavanja se sklopila knjiga. Iako Djurant ovo delo nije dovrsio, tako da "Velikani istorije" imaju dvadeset jedno, umesto planiranih dvadeset tri poglavlja, to ni najmanje ne smanjuje mogucnost kvalitetne recepcije ovog stiva. Naime, kao i svojim drugim istorijskim knjigama, Djurant se i ovde pokazuje kao mudar, optimistican i svez mislilac, koji pravi izvanredan pregled ljudske istorije i civilizacije.
S. D.
01.01.00
Politika
17.01.2003.
KRATKA ISTORIJA CIVILIZACIJE
Velikani istorije
Delo Vila Djuranta u prevodu Lazara Macure objavila "Narodna knjiga"
"Ne smemo da zatvorimo oči pred zlima koja nas čikaju ? moramo da svim silama nastojimo da ih olakšamo ? ali snagu možemo da crpimo iz podviga prošlosti; iz sjaja naše baštine. Hajde da, varirajući Šekspirovog zlosrećnog kralja, sednemo i pričamo hrabre priče o plemenitim ženama i velikim muškarcima".
Ovo je nekoliko rečenica koje je čuveni američki istoričar i filozof Vil Djurant napisao u uvodu za svoju knjigu "Velikani istorije", koja nosi i opširni podnaslov "Kratka istorija civilizacije od drevnih vremena do svitanja modernog doba". Delo je objavila "Narodna knjiga", kao posebno izdanje koje sažetim materijalom, zapravo, sjajno prati Djurantov poduhvat od 11 tomova "Velike istorije civilizacije" od kojih je "Narodna knjiga", inače, objavila već osam. Vil Djurant je dobitnik Pulicerove nagrade i nosilac Medalje slobode; živeo je 96 godina i bio je posvećen ideji da piše dela kroz koja će naučno i popularno da predstavi ono najvažnije što je ostavilo trag u ljudskoj civilizaciji, i što predstavlja uspešni primer, i etički i životni.
Prema rečima urednika "Narodne knjige" Radivoja Mikića, Djurant je vrlo zanimljiv i kao istoričar i kao filozof jer u svojim knjigama prožima i jednu i drugu oblast. Oprobao se i kao pisac beletristike, a njegovo romansijersko pero našlo je svoje ostvarenje u delima iz istorije civilizacije ? klasične istorije i istorije filozofije ? koja je stvorio.
"Velikani istorije" su Djurantovo poslednje delo. Počeo je da ga piše četiri godine pred smrt, i ono je objavljeno posthumno. Mikić podvlači da je Djurant posedovao dva veoma važna, i danas veoma retka dara: da sintetizuje znanje, i da ga izloži u obliku dostupnom širokoj publici. Takva su sva Djurantova dela o filozofiji i istoriji, kaže Mikić, pa i ovo, koje je pisano između ostalog i za seriju koju je nameravao da snimi "Paramaunt". Vil Djurant je sve vreme pišući "Velikane istorije" polazio od uverenja da je istorija filozofije ta koja nas uči na primerima: zbog toga je posvetio veliku pažnju ljudima čiji životi mogu da budu dobar uzor svim budućim generacijama. Jednom rečju, ljudima koji podstiču i inspirišu svojim delom i životom.
Knjiga "Velikani istorije" sadrži portrete i priče, između ostalih, o Konfučiju, Periklu, Platonu, Aleksandru Velikom, Budi, Hristu, Leonardu da Vinčiju, Erazmu Roterdamskom, Luteru, pa sve do Šekspira i Bejkona. Iz svih ovih primera koje je Djurant odabrao izranja velika slika onoga što kao sažeto znanje tražimo, možda, večito. A ona je odgovor na pitanje koje je i Djurant pokrenuo: "Šta je civilizacija?"
A. Cvijić
