Via Pula

22.11.19 Blic

Neobično književno veče Dragana Velikića u rezidenciji hrvatskog ambasadora
Odavno priželjkujem da "Via Pulu" vratim njenom maternjem govoru. Sa ovim hrvatskim izdanjem se to ostvaruje. A vi koji ulazite, ostavite svaku politiku, istakao je čuveni pisac.

U kasnim popodnevnim satima 20. novembra u rezidenciji hrvatskog ambasadora u Beogradu Gordana Bakote održano je neobično književno veče. Ili bolje reći - skup. Neobičnim povodom.

Naime, svoj prvi roman "Via Pula" objavljen 1988, a od tada je imao niz izdanja, naš čuveni književnik Dragan Velikić objavio je u, da tako kažemo, novoj verziji - adaptiran na hrvatski (izdavač "Meandarmedia").

Te je večeri, u prijatnoj, nekonvencionalnoj atmosferi, delom u obraćanju a delom čitajući uvodnu belešku, neposredno o tome i govorio. Podsetio je, između ostalog, da je u Puli, gde je sa roditeljima stigao kad mu je bilo pet godina, odrastao.

- Melodija jezika koju sam osluškivao pišući "Via Pulu" te 1987. godine bila je samo jedna od nijansi kojima se u mom svetu govorilo i pisalo, i na kojima se čitalo. Te nijanse su nosile određenu atmosferu, boje, asocijacije, ali se nisu međusobno isključivale. Detinjstvo i mladost proveo sam u sazvučju istarskog govora, studentske godine koristeći književnu ekavicu, a pišući svoj prvi roman mislio sam o mnogo čemu, ali ne i o tome da mi je sadržaj pulski, a jezik beogradski. Jer, kao što rekoh, to se tada nije isključivalo. Naprotiv, dopunjavalo se. Današnje generacije nemaju to iskustvo. Odavno priželjkujem da "Via Pulu" vratim njenom maternjem govoru. Sa ovim hrvatskim izdanjem se to ostvaruje. A vi koji ulazite ostavite svaku politiku - istakao je Dragan Velikić.

O knjizi, kao i o Velikićevom opusu govorili su Ivan Milenković i Tamara Krstić. Više puta te je večeri istaknuto da su sprski i hrvatski zapravo jedan jezik, te da njihova izvesna različitost - naravno kada se, pre i posle svega, odstrani ikakva politička konotacija - jeste samo bogatstvo melodičnosti.

Branko Čegec, iz izdavačke kuće "Meandermedia" je napomenuo da su ostala Velikićava dela u Hrvatskoj prisutna u izvornom obliku i kao takva vrlo plene čitalačku pažnju, a da je rad na ovoj knjizi pobudio i svojevrsna sećanja na vreme odrastanja.

Domaćin, ambasador Hrvatske u Srbiji Nj. e. Gordan Bakota je, između ostalog, napomenuo da je taj roman čitao pre dvadesetak godina, da ga pamti sa posebnim pijetetom, da mu je adaptirana verzija osvežila sećanja... Po njegovim rečima, ovo uzbudljivo literarno delo čija je radnja smeštena u Pulu je nešto posebno.

- Pula povezuje srednjoevropsku, mediteransku, južnoslovensku dimenziju - istakao je ambasador. Potom je dodao i da nam kulturna saradnja i ovakvi poduhvati koji nas povezuju sada kada su na zvaničnoj sceni disonatni tonovi - trebaju više nego ikada pre.

Raskrsnica civilizacijskih pravaca, kultura i puteva

"Via Pula" (1988) roman je o Puli, čiju bogatu i duboku tradiciju, a napose mentalnu atmosferu raskrsnice civilizacijskih pravaca, kultura i puteva, pisac - ukrštanjem svetova i sudbina svojih junaka, stvarnih i izmišljenih - prelama kroz prizmu glavnog junaka, neuropsihijatra.

Tatjana Nježić

01.01.00

Blic
04.02.2003.

Dragan Velikić: U Evropi postoji izvestan otpor prema globalizaciji najpre u smislu mentalnog potkupljivanja. Vulgarni ekonomski amerikanizam je provaljen. Kultura je najveći izvozni artikl svih istočnih zemalja

Evropskim piscima se politika ogadila

Svojevrstan simpozijum pod nazivom ?Evropa piše?, održan u Hamburgu od 26. januara do 1. februara, okupio je 33 etablirana pisca iz cele Evrope i privukao neočekivano veliku pažnju uticajnih evropskih medija. Jer, tamo se svako od njih, osim svojim delom, predstavljao i svojim doživljajem (današnje) Evrope u formi eseja. Komplet karata koštao je čak 150 evra a velika sala ?Literature haus? bila je svakodnevno ispunjena do poslednjeg mesta. Jedan od učesnika tog skupa bio je i pisac Dragan Velikić, čiji se literarni značaj sve više apostrofira u Evropi. Navedimo samo podatak da mu je upravo ovih dana, nakon objavljenog romana ?Danteov trg? na španskom, njihov vodeći dnevni list ?El Pais? posvetio izuzetno dobru kritiku. U svom eseju ?Evropa B? Velikić, uz ostalo, navodi da postoji pogled razvijene Evrope koji ona zamišlja kao pogled periferije njoj upućen. Upravo je taj pogled ono što ona želi da joj periferija potvrdi kao svoj vlastiti. ?Tačnije, njeno tržište često traži i od periferije da joj umesto autentičnih umetničkih dela isporučuje stereotipe koji su vremenom postali zvanična verzija?, naveo je Velikić u svom eseju. Govoreći o čitavom simpozijumu ovaj pisac kaže da je u njegovoj osnovi zapravo bila ideja da se vidi postoji li književno utemeljen zajednički imenitelj u tom, uslovno, apstraktnom pojmu ?Evropa danas?.

Postoji li taj imenitelj? Koji je?
- Zajednički imenitelj svih eseja je prenabregavanje i prevazilaženje opštih mesta. Svako je govorio o svom iskustvu odrastanja i o neverovatnoj snazi evropske književnosti. Bilo je jasno da je literatura i te kako utemeljena u realnosti. Vidiš, na primer, da je neko u Portugaliji ?otkidao? na Cvetajevu. Pri tom svako je na veoma zdrav način izražavao težnju za očuvanjem sopstvene posebnosti. Interesantno, nije bilo one apstraktnosti koja postoji u jeziku političara, u smislu da se prikači na visok standard. Odnosno, nije bilo fascinacije bogatstvom zapada. Recimo, čuveni mađarski pisac Peter Nadoš je govorio kako mu uopšte nije san da živi u tek u bogatoj razvijenoj Evropi već da pre svega valja sačuvati sopstvenu različitost. Jer, Evropa i jeste bogatstvo različitosti.

Ko je na vas lično ostavio najjači utisak?
- Danski pisac je bio sjajan. Pomenuću jedan ne naročito važan ali veoma šarmantan detalj koji se odnosi na njegov poriv da se nađe tu kao učesnik skupa. Rekao je kako ga je živo zanimalo koji su to sve ?idioti? iz svih krajeva Evrope koji se bave pisanjem i od toga žive.

Kako vi vidite tu okolnost da, uslovno rečeno, evropska književna elita teži da očuva tu neku posebnost?
- Postoji izvestan otpor prema jednoj globalizaciji u smislu droge i mentalnog potkupljivanja. Recimo da je, prosto, provaljen taj vulgarni ekonomski amerikanizam. Da se razumemo, niko nema ništa protiv visokog standarda ali ne po svaku cenu. Nazvao bih to nepristajanjem. Zanimljiv je stav pisaca istočno-evropskih zemalja da tu razvijenost evrope treba da pravi svako u svojoj zemlji primereno svojim posebnostima i okolnostima. Jer, to nije kompjuterski program koji ćeš ti tek instalirati. To jednostavno ne može tako (veštački) da se nakalemi.Takođe, u svim istočno-evropskim zemljama kulture su najveći izvozni artikl. Te određene posebnosti su, da pojasnimo, oaze drugačijeg koje već na Zapadu usled određenog ekonomskog blagostanja bivaju sve bleđe. Daleko je manja razlika između recimo pisca Francuza i Engleza nego između pisca sa Kipra i iz Belorusije. Jednostavno, ta posebnost koja je nastajala na periferiji razvijenog zapada stvorila je autentičan literarni svet i kulturu uopšte.

Šta to zapravo znači?
- U jednoj prosečnoj, ili bolje rečeno bezbrižnoj čitalačkoj publici kakvu danas razvijeni Zapad ima, postoji izrazita spremnost da se bez stereotipa i klišea pokuša razumeti jedan drugi, možda egzotičniji svet. Sofisticirana čitalačka publika na Zapadu bez obzira na sliku koju njihovi mediji pružaju o Istočnoj Evropi ima sluha da prihvati čak i vrlo hermetična dela iz nekih njima ne baš sasvim poznatih kultura. A, mora se priznati, zapanjujuće je velik njihov broj. Uopšte se ne radi o usamljenim grupicama. Jedan letonski pisac, na primer, može da računa na veći tiraž svojih knjiga u Nemačkoj nego u svojoj Letoniji.

Kakav je odnos prema političkim zbivanjima u toj Istočnoj Evropi ili recimo u Srbiji?
- Pre svega treba reći da Nemačka dosta ulaže u negovanje tih evropskih posebnosti, to dokazuju i ovakvim skupom i objavljivanjem dela iz različitih evropskih (nerazvijenih) sredina. Drugo, primetan je bio, za razliku od dosadašnjih trendova, jedan otklon od uopšte ulaženja u ono što se zbiva na političkom planu. Svi ti pisci su u svojim esejima, a podržani su i od publike, ?odjebali? politički kontekst istovremeno ga provalivši. To je sfera koja je tretirana, grubo rečeo, kao nešto okužno, odnosno manje bitno. Ispostavlja se da je, kada se sve sagleda, literatura ipak moćnija nego što se to na prvi pogled čini.

Dosije Domaševski
Hoće li uskoro biti objavljen vaš novi roman?
- Biće pred leto objavljen u ?Stubovima kulture? i u Nemačkoj u izdavačkoj kući ?Mare?, a dalje ćemo videti. Reč je o romanu ?Dosije Domaševski? - priči o čoveku koji je bio graditelj luka u XIX veku. Za sada ću vam reći samo toliko.

Tatjana Nježić