Pogled kroz prozu

30.08.07 Politika

Vasa Pavković, pesnik, prozni pisac i književni kritičar, u poslednje vreme objavio je dve knjige koje se na različite načine bave utvrđenim kanonom srpske književnosti. Reč je o zbirci priča „Devet zaboravljenih pripovedača” (izdanje Centra za kulturu Požarevac, biblioteka „Kula”), koja podseća na pisce koji su iz različitih razloga izostavljeni iz zvaničnog književnog kanona, i o esejističkoj knjizi o srpskim prozaistima 20. veka „Pogled kroz prozu” (izdanje DOO Dnevnik – novine i časopisi) koja, sa druge strane, nudi kompletan ali i drugačiji pogled na ovaj period srpske književnosti.

„Pogled kroz prozu” sadrži esej koji se bavi uopštenom slikom srpske književnosti, i tekst o našoj ženskoj književnosti. Među devet zaboravljenih pripovedača našli su se Hajim S. Davičo, Mileta Jakšić, Vladan Stojanović Zorovavelj, Gliša Babović, Milica Janković, Ivan Đaja, Miodrag Borisavljević, Frida Filipović i Slaviša Nikolin Živković. Vasa Pavković dao je i kratke biografije svakog od pripovedača, pa tako saznajemo da je Ivan Đaja jedan od naših najvećih fiziologa, osnivač prve Katedre za fiziologiju među Južnim Slovenima. Miodrag Borisavljević bio je majstor ratnih priča i priča o fenomenima lova i ribolova. Frida Filipović sedam decenija bila je saradnik „Politike” u kojoj je objavljivala svoje priče, a Vladan Stojanović Zorovavelj, prema rečima Vase Pavkovića, „najtajanstveniji je autor u ovom izboru, i najmoderniji, uz Slavišu Nikolina Živkovića”.

– Projekat „Devet zaboravljenih pripovedača” pokušaj je da se pisci koje smatram važnima vrate u našu tradiciju, i da se revalorizuje njihovo pripovedačko delo. Neki od njih nisu imali svoju generaciju kritičara, ili svoju književnu generaciju ili su, pak, bili u nemilosti svojih kolega pisaca iz najrazličitijih razloga. Neki su prerano preminuli. Osam od ovih devet autora nikada nije napisalo roman, i tu je jedan od uzroka njihovog potcenjivanja jer se u srpskoj književnosti prozni pisac vrednuje kroz roman, iako je pripovetka naš najbolji žanr, kaže Vasa Pavković, dodajući da namerava da napravi još jednu knjigu koja će obuhvatiti jedanaest zaboravljenih pripovedača s kraja 19. veka do našeg vremena.

– Bio bi to nastavak ove knjige. „Devet zaboravljenih pripovedača” počinje Haimom Davičom koji je deda Oskara Daviča, a završava Slavišom Nikolinim Živkovićem, koji je jedan od najinventivnijih pripovedača moje generacije. Iako su u Nišu posthumno objavljene tri njegove knjige, ipak je ostao u senci. U ovoj knjizi nalaze se izvanredni pripovedači koji po mom mišljenju zaslužuju da uđu u kanon srpske književnosti. Neki od njih u međuvremenu su revalorizovani. Zahvaljujući radu Mihajla Pantića i Svetlane Velmar Janković, pa pomalo i mom, među njima je i Mileta Jakšić.

Vasa Pavković priča kako je otkrio Haima Daviča i, posle sto godina, objavio njegovu knjigu u srpskoj književnosti.

– Gojko Tešić otkrio je Vladana Stojanovića Zorovavelja, a ja sam zatim preuzeo rad na njegovom delu. Neke druge pisce sam jednostavno birao čitajući i istražujući po bibliotekama: Milicu Janković, Miodraga Borisavljevića i Glišu Babovića, čije sam knjige uredio i objavio u „Narodnoj knjizi”.

U knjizi „Pogled kroz prozu”, pak, Vasa Pavković govori o našim priznatim piscima i vidi je kao komplementarnu knjizi „Devet zaboravljenih pripovedača”, prevashodno kroz jezičku prizmu posmatra određenog pisca.

– Pisao sam o nespornim piscima kao što su Andrić, Crnjanski, Tišma, kao i o piscima koje smatram predstavnicima moderniteta kod nas, Voji Čolanoviću, Pavlu Ugrinovu... I o piscima koji su pomalo u senci, ali su i dalje u književnom kanonu, kao što su Momčilo Milankov, Slobodan Džunić, Boško Petrović i Svetozar Brkić, objašnjava Vasa Pavković.

Proboj ženske literature

U eseju „Savremena ženska književnost u Srbiji” Vasa Pavković dao je kratku istorijsku analizu fenomena proboja ženske literature, kojem su u kontekstu naše nacionalne književnosti temelj dela Isidore Sekulić, Danice Marković, Jelene Dimitrijević, Jele Spiridonović, Anice Savić-Rebac, Milke Žicine i drugih autorki. Pavković je ukazao i na značaj i uspeh dela Svetlane Velmar Janković, Fride Filipović, Jare Ribnikar, Tanje Kragujević, Vide Ognjenović, Biljane Jovanović, Radmile Lazić, Judite Šalgo, Mirjane Stefanović, Ljubice Arsić i drugih. Pri tom je ukazao i na uspešne književne kritičarke kakve su Dušica Potić, Vladislava Gordić-Petković, Bojana Stojanović-Pantović, Tatjana Rosić i Divna Vuksanović.

„Muškije” knjige

Ne praveći generalno rodne podele u literaturi, na „muške” i „ženske” knjige, i smatrajući istovremeno i da je vreme da tim mladih ljudi napravi novu i ambicioznu istoriju srpske književnosti, naš sagovornik ipak primećuje:

– Čak su neke knjige srpskih autorki „muškije” nego što su knjige mnogih muškaraca. Mi nemamo bolji angažovani roman u devedesetim godinama od „Mrene” Milice Mićić-Dimovske. Ona je vrlo hrabro napisala tu knjigu i doživela je da je moje kolege kritičari optužuju da je to „trač” roman, i da je deo kulturne javnosti optuži da je udarila u neke nacionalne svetinje.

Marina Vulićević