01.01.00
Vreme
20.12.2001.
VREME 572 / KULTURA
Knjige - Slatki Strip:
Ukus sna
Vasa Pavković - "Slatki strip" (Narodna knjiga, 2001)
Jedan od onih koji se poslednjih dvadesetak godina najredovnije pojavljuju u ovdašnjoj periodici kao potpisnik tekstova o fenomenu stripa svakako je V. Fumeti. Oni upućeniji u svet stripa znaju da se iza ovog imena krije pisac, književni kritičar i već četrdesetak godina istinski posvećenik sveta devete umetnosti Vasa Pavković. Zbirku njegovih napisa o stripu pod nazivom Slatki strip nedavno je u svojoj biblioteci "Slučaj" objavila "Narodna knjiga".
Slatki strip je zbirka namenskih tekstova o pojedinim stripovima nastalih različitim povodima, a najčešće njihovim pojavljivanjem pred ovdašnjom publikom. Osim toga, knjiga predstavlja autorov lični izbor najznačajnijih i njemu najdražih ostvarenja iz istorije stripa, istorije koja traje evo već više od jednog veka.
Kriterijum pri izboru naslova koji će se naći među koricama ove knjige bio je dvojak. Najpre, Pavković se bavio svetom takozvanog "komercijalnog stripa", klasičnim, narativnim (komičnim i avanturističkim) stripom, a onda i onim delom mejnstrim produkcije koja se, uz nekoliko izuzetaka, veoma dobro ukotvila u svesti i čitalačkom iskustvu ovdašnje publike. Izbor je bio ograničen postojanjem odgovarajućeg povoda za pisanje, kao i ograničenim prostorom knjige. Tako se, na autorovu žalost, u knjizi nisu našle beleške o nekim njemu dragim stripovima poput Riđobradog, Kosmičkih putnika, Srebrnog letača, Konana, Popaja, Aster Blistoka i još nekih. Svejedno, u Slatkom stripu našlo se sasvim dovoljno "strip junaka jakih". Čitajući piščeve zapise, kao u kakvom kaleidoskopu, iskrsavaju dragi likovi Mandraka, Ripa Kirbija, Larigana, Taličnog Toma, Princa Valijanta, Kena Parkera, Gaše, Asteriksa, Fantoma, Modesti Blejz i još četrdesetak klasičnih strip heroja nastalih iz pera i četkice majstora koji su umeli da stvore "nezaboravne strip bajke, koje svojim pričama zabavljaju decu, a svojim slikama očaravaju odrasle", kako je jednim povodom napisao V. Fumeti.
Knjiga je podeljena na dva dela - u prvom se Pavković bavi američkim stripom, od Malog Nema Vindzora Mek Koja do Votersonovog Kalvina i Hobsa, a u drugom evropskim stripom, od Mašerovog Krcka do Adlera Renea Sterna. Svaki čitalac koji sklopi korice Pavkovićeve knjige setiće se bar desetak junaka koji nisu našli svoje mesto u njoj, ali Vasa Pavković y Fumeti nije ni imao ambiciju da sastavlja opštu objektivnu enciklopediju stripa. Posle čitanja Pavkovićeve knjige, prvo što čitalac poželi jeste da iz ormana izvuče neku od požutelih svezaka i prepusti se avanturi, a to je ono što sve primedbe koje se mogu odnositi na sadržaj knjige čini apsolutno besmislenim.
Posebno važan deo knjige predstavljaju beleške o prvom pojavljivanju pojedinih stripova pred ovdašnjim čitaocima. "Kekec", "Pegaz", "Strip Art", "Panorama", "Eks Almanah", "Stripoteka", "Politikin Zabavnik" samo su neka od bezbrojnih izdanja koja su činila obaveznu ikonografiju odrastanja mnogih generacija koje su iz njih učili jezik stripa. Koliko je on svojevremeno bio popularan kod nas, govori i fantastičan podatak da je sredinom sedamdesetih ukupni nedeljni tiraž svih strip izdanja u SFRJ prebacivao milion prodatih primeraka. Usporedbe radi, danas se čini da su ogromni tiraži strip izdanja oni od pet hiljada. Ova nekada izuzetna popularnost stripa u nas nije valjano iskorišćena, niti je, nažalost, strip ikad na pravi način revalorizovan u ovdašnjoj kulturnoj javnosti, uprkos smelim pokušajima nekolicine hrabrih i upornih. Pavkovićeva knjiga je još jedan pokušaj u smeru edukacije i popularizacije "devete umetnosti" - pokušaj dostojan poštovanja.
Zbog svega ovoga čitanje Slatkog stripa za sve one koji su ikad osetili magiju "priča u slikama" predstavlja izuzetan doživljaj. Vasa Pavković pišući o stripu na svoj način ponavlja ono što je mister Kundal u Loazelovom Petru Panu pripovedao o izvesnoj malenoj kutiji sa dna srca, nekada punoj čudesnih bombona, koje uvode pravo u Priču. "Čudesna bombona", kaže Mr Kundal Petru, "koja ima ukus Sna, miris Avanture, a umotana je u Maštu."
Dakle, knjiga Slatki strip napisana je sa ljubavlju i poverenjem - slatka knjiga!
Nebojša Grujičić
01.01.00
Politika
30.01.2002.
Vasa Pavković: "Slatki strip"
Slatki strip Vase Pavkovića
U izuzetnoj biblioteci "Slučaj", koju u "Narodnoj knjizi" uređuje Gojko Tešić, sa izrazitim darom da se u njoj nađu knjige od izuzetne važnosti za našu i evropsku literaturu, objavljena je svojevrsna antologija stripa. Knjigu je napisao Vasa Pavković, a ona nosi naziv "Slatki strip". Ovo delo je, smatra Tešić, dragulj, zbir esejističkih medaljona kakvih kod nas gotovo da i nema, ali koji imaju i kritički osvrt na ono što je u umetnosti stripa do sada urađeno. Vasa Pavković se, kao autor, držao stava da za razliku od andergraund stripa treba da podrži i zagovara komercijalni, žanrovski strip, odnosno onaj koji stvaraju uporni i vredni autori, ostavljajući za sobom niz iscrtanih "kaiševa" u kojima svi uživamo.
A. C.
01.01.00
Politika
15.06.2002.
O "devetoj umetnosti"
Slatki strip
Knjiga eseja Vase Pavkovića, u izdanju "Narodne knjige"
Slatki strip", naslov je jedinstvene knjige eseja o najpoznatijim strip crtačima i scenaristima. Autor je književnik Vasa Pavković, a izdavač "Narodna knjiga", koja je u svojoj ediciji "Biblioteka slučaj" objavila ovo značajno delo u kojem je obuhvaćena istorija devete umetnosti, urednik izdanja je Gojko Tešić.
"Nema sumnje da ljudi čitaju stripove zbog toga što su stripovi zanimljivi", rečenica je koju je svojevremeno napisao Moris Horn, istoričar i teoretičar stripa, a Pavković je upotrebio kao uvod u svoju knjigu.
Knjiga je podeljena u dva dela: u odeljku "Stari svet", autor piše o delima velikana devete umetnosti kao što su: Vindzor Mek, tvorac Malog Nema, Harold Foster, iz čije mašte je iznedren princ Valijant, tandem Finger - Kejn, koji je osmislio Betmena, Aleks Rejmond, crtač Ripa Kirbija i Flaša Gordona, Džim Dejvis koji je ljubiteljima devete umetnosti predstavio Garfilda.
U drugom delu knjige "Novi svet" autor piše o modernim umetnicima stripa poput tandema Uderzo - Gošini, scenariste i crtača Asteriksa, Huga Prata, scenariste i crtača serije stripova o Korto Maltezeu, Tacijana Sklavija, autora Dilana Doga, Iva Šalina, tvorca Fredi Lombera...
Iščitavajući tekst, čitaocu se pruža mogućnost da uživa u grafizmu navedenih umetnika. Na kraju, autor je dao i biografiju stripa koja je od posebnog značaja za buduće teoretičare i istraživače ove likovne discipline koji je sve manje na margini kulture, donedavno svrstavan u subkulturu, a danas sve više priznavan od oficijelne kulture i nazvan - devetom umetnošću.
Peđa RADOSAVLJEVIĆ
Poznati stvaralac, književni kritičar bogatog opusa, urednik izdanja, poznavalac stripa Vasa Pavković uskoro će objavljuje novi roman kod ?Narodne knjige? pod nazivom ?Mesec januar? koji prati sudbinu jednog junaka tokom prvog meseca 1996. godine na ovim prostorima.
?Pokušao sam da napišem, na izvestan način, angažovano politički roman, literarna priča o tome kako je politika i ideologija uticala na život običnog čoveka u zemlji Srbiji.?
I, kako je to, iz vaše vizure, politika i ideologija uticala na takozvanog običnog čoveka?
- Zbivanja su smeštena u januar 1996. godine, u vreme poznatih demonstracija. I sve što se desi u životu mog junaka tokom tog januara meseca zapravo je, da tako kažem, finale njegovog života. Naime, taj čovek je uspeo da razori porodicu, da se otuđi od svog susedstva i od kolega sa posla. Na kraju kida i sve veze sa roditeljima. Potom, u jednoj svojoj teškoj psihološkoj situaciji nehotice ulazi u sukob sa lokalnim mafijašem pre svega na privatnom planu. I tako, čak i ono što je nameravao da bude jedan, uslovno rečeno, pravi korak u njegovom životu, u kamijevskom smislu, čak mu se i to izjalovi u sukobu sa mafijašem. Dakle, ni samoubistvo u takvom društvu nije više u rukama individue, čak ni u tome čovek više ne može da bude svoj i autentičan.
Do koje mere je ta njegova priča neko opšte mesto, odnosno do koje mere ona odslikava druge ljude?
- Ona je povremeno svojim centralnim delom, a povremeno onim što se dešava na margini junakove sudbine i psihološke priče, deo života svih nas. S druge strane ona, naravno, nosi sasvim dovoljno autentičnosti da bude samo njegova priča, s obzirom na njegovu prošlost i biografiju koja je prethodila poslednjem mesecu u njegovom životu kada su istorija i njen točak uhvatili da ga melju.
Ima li izlaza iz takvih priča? Kako gledate na društvena zbivanja danas?
- Meni se čini da postoji izvestan izlaz ali je potrebno puno izvesne strpljivosti i puno, rekao bih, neobrazloženog optimizma.
Šta podrazumevate pod tim ?neobrazloženi optimizam??
- Puno optimizma koji se ne zasniva ni na čemu objektivnom nego na nekoj vrsti gotovo utopijskog mišljenja. Jer, kako ja vidim, na društvenoj sceni glumci su, manje-više, ostali isti samo su uloge promenjene. Neke priče koje se nam do juče govorili pripadnici vladajućih stranaka bivšeg režima, pre svega SPS-a, sada slušamo iz drugih usta. Sa druge strane oni što su nas doveli na ivicu opstanka sada govore o povratku u Evropu i Evropsku zajednicu. A prisetimo se, do pre tri godine protiv toga toga su bili i šakom i kapom, pa su nas i doveli u ovu situaciju.
O čemu konkretno govorite?
- Pre neki dan je Bata Živojinović govorio o tome da treba da idemo u Evropsku zajednicu. Ali, nije bitan on, bitna je politika njegove stranke koja se sada, preko njega, zalaže za ulazak u Evropu. No, ništa se u suštini nije promenilo samo su malo pomerene priče. Ali i to malo pomeranja uz taj neobrazloženi optimizam mogu u dužoj perspektivi dovesti do toga da se ovde, ipak, bolje živi. Znate, imam utisak da kako god zvučalo to ?neobrazloženi optimizam?, to je jedino što nam je preostalo.
Vi ste jedan od urednika u izdavačkoj kući ?Narodna knjiga?, kako gledate na izdavaštvo danas i ovde?
- Očevidno je da je, uglavnom, odzvonilo starom načinu izdavaštva. Sem ?Narodne knjige?, mi nemamo velikog izdavača.
Jeste li sigurni? Kako to mislite?
- Veliki izdavač podrazumeva široku produkciju, i žanrovski i tematski i u drugim pogledima. A podrazumeva i ogroman rad. Sve to ljudi u ?Narodnoj knjizi? uz podršku većine vodećih srpskih pisaca i, naravno čitalaca, uspevaju za sada da povežu. Meni lično smeta što se određeni broj izdavača opredeljuje da objavljuje samo strane, prevedene knjige. Oni, jednostavno, ne misle na domaću književnost. Svestan sam ja da je lakše raditi samo prevode, ali to je opasno za ovdašnje spisateljstvo i knjigu. Tu vrstu izdavača posmatram kao, grubo rečeno, poluizdavače. I zato cenim ?Rad?, ?Prosvetu? i njene napore da se oporavi, Srpsku književnu zadrugu koja objavi po neku knjigu domaćeg pisca, ?Stilos? iz Novog Sada... Ne imponuju mi ni ?Paideia? ni ?Laguna? ni njima slični. Cenim njihovu visoku produkciju strane književnosti ali mislim da se mora voditi računa i o domaćem spisateljstvu. Od takvih izdavača nisam spreman da primim nikakvu kritiku na račun ?Narodne knjige? bez obzira na šta se ona odnosila i koliko (ne)argumentovana bila. Ali sa onima koji brinu i o domaćem spisateljstvu u svako doba mogu i hoću da razgovaram o tome šta (ne)valja u ?Narodnoj knjizi?, o izdavačkim koncepcijama, izdavačkoj politici i svemu ostalom.
Kažete da je ?Narodna knjiga? jedini veliki izdavač jer ima obimnu produkciju, kako to izgleda jezikom cifara?
- Mi računama da ćemo ove godine objaviti preko tri stotine novih knjiga, da vam to sad ne razvrstavam po edicijama i bibliotekama. ?Narodna knjiga? je član Poslovnog udruženja knjižara i izdavača Srbije i Crne Gore.
Ubrzo će Sajam knjiga i opet se pojavljuje problem hoće li ga organizovati PUKISICG ili Udruženje knjižara i izdavača Jugoslavije?
- Mislim da tu nema nikakvih problema. Organizovaće ga isto udruženje kao i prošle godine, jer je ugovorom tako predviđeno.
Dakle, nećemo imati 47. Međunarodni već ćemo imati Drugi milenijumski sajam knjiga u Beogradu?
-Tako je, što ne znači da on neće imati internacionalnu dimenziju.
Tatjana Njezić
