23.04.03 Dnevnik - Novine i časopisi
Tiha vinjeta
Vasa Pavkovic: Mesec januar; Narodna knjiga, Beograd, 2002.
Za moto svog drugog romana Vasa Pavkovic (1953) uzeo je Bodlerove stihove “Ovaj život je bolnica u kojoj svakog bolesnika mori želja da promeni postelju”; njegov junak, pak, bira drugaciji put - nameran je da napusti “bolnicu”, odnosno da izvrši samoubistvo poslednjeg dana januara 1996. godine i tako stavi tacku na svoje promašeno postojanje. Kao svedocanstvo finalnog meseca života on vodi, cas poletno cas mrzovoljno i samoprisilno, dnevnik svakodnevnih doživljaja, kako onih važnih tako i sasvim trivijalnih, u rasponu od svade sa ocem i njegove smrti, dugih kancelarijskih sati, šetnji, susreta sa nepoznatom devojkom, do gledanja TV programa, citanja knjiga i novina. Neminovno, u ove redove navaljuje i prošlost, detinjstvo, mladost, neuspeli brak, raskidane veze sa sopstvenim detetom (kao koren potencijalnog buduceg sukoba kojim bi se samo preslikali odnosi iz prethodne generacije), secanja na kradu automobila. Svodenje racuna otkriva duboku neprilagodenost pravilima pomocu kojih se grade uspešne karijere, uspešno igraju uloge sina, supruga, oca, prijatelja. Cini se da je to što mu se dešavalo samo proticalo oko umornog pravnika, da se on batrgao u strujama pokušavajuci da opstane na površini suprotstavi se matici masa koje prezire mada delimicno priželjkuje da im pripadne, da se utopi u bezlicnost.
Uprkos svemu, ništa ili gotovo ništa od preživljenog nije dotaklo srž njegovog bica koje, otud, zjapi bezdanom prazninom razocarenja i nerealizovanošcu. Odredivanje datuma odlaska donosi distancu potrebnu da se svedu konacni racuni sa svetom i sobom u njemu i van njega. Smirenost posle donošenja konacne odluke i izoštrenost pogleda na okolinu koju donosi nije uvek cista vec je i zamagljuju kako slojevi prošlih dana tako i ekstaticno oduševljenje predstojecim “oslobodenjem”. Klupko strahova, htenja, razocarenja i želja za izbavljenjem biva prekinuto neocekivanom, nasilnom smrcu kao finalnom apsurdnom šalom sudbine koja, eto, ne dopušta da joj se podvali.
Vecitu pricu o neprilagodenom, osetljivom, u lavirintu sopstvene introvertnosti izgubljenom pojedincu stradalniku, Pavkovic razvija kroz seriju varljivo jednostavnih zapisa-prizora precizno omedenih imenima gradova, ulica, zgrada i obojenih razlicitim emotivnim predznacima, od gneva do fatalisticke rezigniranosti uz tek poneki uvid u mogucu lepotu življenja, mada pukog i prostodušno naivnog i stoga potpuno stranog glavnom junaku. Ponekad, nalik biseru, odsevne upecatljivo bogata slika šetnje pijacom, obalom zaledene reke ili osmatranja, kroz prozor, praznih, mrazom okovanih ulica u kasnoj, nocnoj tišini.
Ispleten precizno, sa mnoštvom jezickih arabeski, bogat atmosferom, Pavkovicev roman podseca na tananu vinjetu koja neosetno pleni i postojano drži citalacku pažnju.
Ilija Bakic
01.01.00
Politika
04.10.2002.
NOVI ROMAN VASE PAVKOVIĆA
Stvaralačko iznenađenje
Knjiga "Mesec januar" predstavlja značajan deo naše postmodernističke književnosti
U prostorijama "Narodne knjige" juče je predstavljena knjiga Vase Pavkovića "Mesec januar". Reč je o romanu autora koji je do sada napisao više pesničkih i kritičkih knjiga, nekoliko antologija, četiri zbirke priča i priredio desetak dela iz domaće književne tradicije.
Ocenjujući "Mesec januar" kao roman koji predstavlja veliko stvaralačko iznenađenje i novinu, Gojko Tešić je naglasio da delo srazmerno težini priče i njenoj strukturi predstavlja značajan deo postmodernističke književnosti.
Tešić je istakao da se Vasa Pavković može svrstati u red književnih kritičara i stvaralaca koji sa puno odgovornosti, brižljivosti i upornosti prate i vrednuju ostvarenja mladih autora.
Zahvaljujući "Narodnoj knjizi" na objavljivanju "Meseca januara", Pavković je rekao da je u središtu romana poslednji trideset i jedan dan života glavnog junaka pre njegove odluke da izvrši samoubistvo. Pavković je naglasio da se celokupna društveno-politička situacija prethodnog vremena upravo prelama kroz sudbinu ovog junaka i dodao da ideja romana korespondira sa književno-filozofskim stavom Albera Kamija o samoubistvu.
Z. K.
01.01.00
Večernje novosti
30.11.2002.
Vlast lomi ljude
U ?Pariskom splinu? slavni francuski pesnik Šarl Bodler je napisao: ?Ovaj život je bolnica kojoj svakog bolesnika mori želja da promeni postelju?. Ovim citatom kao moto počinje kratak, ali na poetično ? pesimističan način napisan roman ?Mesec januar? Vase Pavkovića, koji je upravo objavila ?Narodna knjiga?. Roman se i završava u istom tonu. ?Samoća mi je bila potrebna, nužno, ali me je ubijala... Možda baš stoga... sam težio samoći.?
- Posle jednog izrazito svetlog i optimističkog romana, kakav je ?LJubavnički Dekameron?, koji je i meni i čitaocima bio potreban kao neka vrsta oduška, da bismo preživeli u mračno doba olovne vlasti Slobodana Miloševića. ?Mesec januar? je jedan taman, tragičan politički i psihološki roman. U ovom delu pokušao sam da odgovorim na pitanja kako se taj sistem odražavao u sudbinama običnih ljudi - kaže pisac.
Poput remek-dela Tomasa Mana, ?Smrti u Veneciji?, u kojoj je ?zabeležena? ispovest ?jalovog? intelektualca i Pavković se bavi sličnom osobom.
- Moja priča se ispreda iz beležaka, delova svesti usamljenog čoveka, koga sam poznavao. Rad na romanu je bio vraćanje duga činjenici da je taj čovek živeo kraj mene u istom gradu, na obali Tamiša, da još postoji prazna soba u kojoj je on tekao svoje dane, pre tragičnog finala njegovog života. ?Mesec januar? je roman koji nastoji da mlivo svakodnevice, tačnije mesec januar 1996. pretvori u književnost, u fikciju, koja je jača od stvarnosti, kako to u dobroj literaturi biva.
Kao što Alber Kami u ?Strancu? opisuje (ne)moć i apsurd ljudske egzistencije, tako i Pavković, ali sa postmodernističkim postupkom, odslikava vreme i lik poraženog junaka.
- Po vremenu, ovaj moj roman je postmoderan, ali mene najviše raduje što sam uspeo da napišem, kako mi čitaoci kažu, čitljivu knjigu. Kroz nju se lako putuje, bez obzira na tragičnost priča. Naravno, potka Kamijevog ?Stranca? mi je bila pogodan oslonac u traganju za izgubljenim životom.
Pitamo zato sagovornika da li je, po njegovom mišljenju, ?Mesec januar? prevashodno psihološki ili politički roman?
- Rekao bih da je egzistencijalni roman, priča o sazrevanju usamljenog čoveka koji u mladim godinama svodi životni bilans. On shvata da je dotadašnju egzistenciju proveo u neautentičnom društvu, pa se odlučuje na korak koji je u skladu sa tragičnim obrascima književnosti i života. To što mu se i taj plan izjalovljuje, bila je prilika da se, kao pisac susretnem i s njim i s njegovom majkom, koga je nasledila i brinula o njegovoj maloj ljudskoj zaostavštini. To je ta priča, moja i njegova.
D. STANKOVIĆ
