Pisac, delo, čitalac

31.01.09 Danas

Iza skromne i jednostavne pojave Radovana Vučkovića nesumnjivo se krije stvaralac skerlićevskog zamaha i energije. Za ovog književnog teoretičara i tumača, koji se decenijama sistematski bavi poetičkim promenama, piscima i delima iz srpske i južnoslovenske književnosti s kraja l9. i prve polovine 20. veka, Mihajlo Pantićće reći da niko kao on nije tako sistematično i akribično pokazao kroz kakve je promene prošla srpska književnost na putu do svoje potpune evropske emancipacije.

Priručnik za razumevanje tajni književnog zanata

Jedan od najznačajnijih istoričara srpskog poetskog moderniteta, sjajan esejista i kritičar, Vučkovićje i odličan pripovedač, romansijer i pisac dnevničko-memoarske proze. Iznad svega, on je i majstor u veštini „čitanja“ tradicije – neko ko u njoj pronalazi i razbuđuje one energije koje daju snažne podsticaje novim tumačenjima.

U napomeni autora ovoj knjizi saznajemo da je nastajanje ovih tekstova vezano za predavanja na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Sticajem okolnosti, odustalo se od tog posla, ali „da ne bi bio uzaludan moj trud , odlučio sam se da predavanja priredim i za štampanje u obliku knjige koja se ovde stavlja na uvid čitaocima“.

Pred nama je, dakle, rasprava o trouglu: pisac-delo-čitalac. „U raspravi o kreativnom pisanju, čitanju i interpretaciji, cilj je bio da se te tri radnje prikažu svaka za sebe, ali sa svešću o njihovoj nedeljivosti... Svaka od ove tri radnje“, dodaje autor „ima i posebnu istoriju razvoja, specifične oblike tumačenja i različite zadatke pri realizovanju istog cilja: da napisano delo čitalac što potpunije usvoji i razume“. U kraćoj napomeni, Vučkovićne krije da je, praveći ovakvu knjigu, imao na umu pre svega studente, ali je iskazao i uverenje da će ona biti od koristi i svima onima koji se više interesuju za probleme pisanja, čitanja i interpretacije.

U poglavljima naslovljenim Kreativno pisanje; Čitanje; Interpretacija, na jedan obavešten, ekonomično izložen način, čitkim i jasnim jezikom, Vučkovićnam skicira ove fenomene. Pred nama se nižu književni termini i pojmovi mnogostruko osvetljavani i pažljivo kontekstualizovani. Ne izostaju i primeri (iz književnih radionica Flobera, Andrića,Tolstoja...) koji ilustruju pojedine, ovde pomenute pojmove i termine. Posebno bih istakao značaj trećeg poglavlja, u kome se ukratko izlaže ono bitno o hermeneutičkim teorijama, kao i teorijama i metodama interpretacije. Autor tu poentira činjenicu da je potrebno oslobađati se teorijskog i interpretativnog monizma i da treba težiti pluralističkom i višestranom osvetljavanju književno-umetničke tvorevine - između ostalog i zato što je današnjem čitaocu, u beskrajnoj složenosti i raznolikosti ponuđenih književnih dela, neophodna i ova vrsta pomoći.

Ovaj Vučkovićev mali priručnik za razumevanje ključnih pojmova biće neophodan i dragoceni saputnik u razumevanju tajni književnog zanata.

Pisac, delo, čitalac, Radovan Vučković