15.05.15 City magazine
Feliks Baumgartner „Osvajač neba“
Pre tri godine, milioni ljudi ispred malih ekrana napeto su pratili Feliksa Baumgartnera, odvažnog Austrijanca koji se spremao za najspektakularniji skok u istoriji čovečanstva. Pomoću kapsule prikačene za helijumski balon, Baumgartner se otisnuo 39 kilometara od površine tla i skočio u uspeo pokušaj obaranja tri svetska rekorda. Mediji su brujali o njegovom slobodnom padu, ali tek od prošle godine, zahvaljujući prevodu knjige „Osvajač neba“ (u izdanju Lagune), možemo saznati kroz šta je prošao glavni junak drame, pre nego što je pojurio ka zemlji brzinom od 1357,6 kilometara na čas.
Baumgartner je prvi put skočio s platforme kada je imao devetnaest godina. S padobranom je skako sa mostova, zgrada, prirodnih i arhitektonskih znamenitosti. Titulu svetskog prvaka u skokovima s platforme osvojio je 1997. godine, a ubrzo i nadimak Neustrašivi Feliks. Ali na prvim stranicama knjige koju je potpisao, od takvog Feliksa nema ni traga. Zatičemo ga uplakanog na aerodromu, spremnog da pobegne od problema, što i čini. Bio je potpuno poražen klaustrofobijom koju je osećao u odelu, specijalno dizajniranom za njegov let u stratosferu.
Ovakva iskrenost veoma je lep ukras Baumgartnerove knjige, lake za čitanje u onolikoj meri u kolikoj je misija Stratos bila teška i komplikovana. Na preko dve stotine stranica nema gotovo nikakvih tehničkih detalja o zahtevnoj izgradi odela i kapsule. Konceptom koji je dozvolio da se na poslednjim stranicama nađe čak i kratak intervju sa Baumgartnerovom majkom i njegovi originalni crteži za podizanje samopouzdanja, jasno se stavlja do znanja da ovde nije reč o pokušaju da se istorijskom skoku pristupi s naučne strane, već da se čitaocu ponudi hrabra, intimna ispovest i priča o čoveku čiji su putevi do zvezda bili veoma iscrpljujući i trnoviti.
Baumgartnerova biografija je poput biografije akcionih junaka iz holivudskih filmova. Stranice na kojima opisuje kako se provukao pored obezbeđenja jedne od kula Petronas u Maleziji (tada najviše zgrade na svetu), da bi sa nje skočio, čine se poput scena iz Nemoguće misije. Svestan toga, on je u svoju knjigu o misiji Stratos strateški pozicionirao niz autobiografskih poglavlja o detinjstvu, fantastičnom skoku sa kipa Hrista Spasitelja u Rio de Ženeru i drugim uspesima u karijeri.
Ipak, jedan od njegova tri rekorda iz stratosfere nije potrajao dugo. Alan Justas, kompjuterski stručnjak iz Gugla, skočio je prošle godine sa veće visine – preko 41 kilometar, ali je koristio padobran i nije dostigao Baumgartnerovu brzinu. Justas je to uradio za sebe, bez medija, tiho i gotovo neopaženo. Feliks je to uradio za sve nas, pokazujući nam kako se veliki snovi ostvaruju u životu, a potom i u vrlo zanimljivoj knjizi.<
