30.07.20 Laguna
Tajni život planeta
Da li ste znali da planete i njihovi sateliti imaju prilično uzbudljiv i dramatičan život? U knjizi Tajni život planeta otkrićete koje promene mogu izbaciti planetu na novu putanju, zašto je Merkur najstidljivija planeta, zašto je Mesec skoro mrtav, da li je Mars oduvek bio crvene boje i mnoge druge zanimljivosti. Ovakav obilazak Sunčevog sistema priredio nam je Pol Džefri Merdin, britanski astronom, koji je zajedno sa svojom koleginicom Luiz Vebster identifikovao prvu stelarnu crnu rupu u našoj galaksiji.
Merkur: tučen, stidljiv, ekscentričan
Ja imam najekstremniju orbitu i najekstremniji temperaturni raspon od svih planeta Sunčevog sistema.
Naučnici kažu da je Merkur najstidljivija planeta zato što je bilo veoma teško otkriti išta o počecima njegovog života. Skoro je nemoguće proučiti ga izbliza, čak i sa najmodernijom tehnologijom. Zašto? Merkur je planeta najbliža Suncu. Kada pokušavamo da ga vidimo sa Zemlje, uvek gledamo pravo ka Suncu. Pošto se tako stidljivo krije iza Sunčevih skuta, Merkur je teško vidljiv od Sunčeve blistave svetlosti i samo s vremena na vreme nakratko promoli lice.
Venera: ružno lice iza lepog vela
Nadam se da klimatske promene na mojoj sestri bliznakinji neće prema njoj biti tako surove kao što su bile prema meni.
Ime je dobila po boginji Veneri, oličenju lepote. Obavijena belim oblakom, ona odbija veliki deo Sunčeve svetlosti koja padne na nju. Međutim, ovaj pokrov od oblaka skriva Venerino lice puno ožiljaka. Pakleno visoke temperature i suvo i golo stenje rezultat su katastrofalnih klimatskih promena. Naučnici upozoravaju da iako povećanje temperature za dva stepena na Zemlji možda ne deluje kao velika promena, ipak je mali korak bliže klimi kakva vlada na Veneri, a to naša vrsta ne bi preživela.
Zemlja: spokojna ravnoteža
Srećno sam živela s cijanobakterijama, koje su izazivale pozitivne promene u atmosferi, ali tih ljudskih stvorenja je previše, sve upropašćavaju, i pomišljam da je vreme da ih se rešim.
Zemlja se nalazi u Zlatokosinom pojasu Sunčevog sistema. Opšte pravilo glasi da je planeta utoliko vrelija što je bliža svojoj matičnoj zvezdi (u našem slučaju Suncu). Planeta u međuzoni je kao kaša koju je Zlatokosa zatekla na stolu u medveđoj kolibi – ni prevruća, ni prehladna, taman kako treba da se na planeti sačuva voda u tečnom stanju. Kao ishod toga, na Zemlji ima vode u izobilju. Okeani su ključ života, koji se u njima razvio, a onda izašao i na kopno, ali nikada predaleko od vode. Čuvajmo našu planetu, jedina je na kojoj možemo da opstanemo.
Mesec: skoro mrtav
Na Zemlji kažu da sam mrtav, ali nekada sam bio moćan – uzdizao sam planine za svega nekoliko minuta, nisu mi bili potrebni milioni godina, kao što su potrebni Zemlji da sama to uradi.
Ako imamo nameru da kolonizujemo Mesec, neophodno će biti uzgajati nekakvu baštu da bismo imali hranu. Pionirski eksperiment u tom smeru sprovela je kineska naučna stanica „Čane-4“, spustivši Lunarni mikroekosistem na Mesečev Južni pol. Sve je krenulo dobro u januaru 2019. godine, kada je seme zaliveno i pustilo izdanke, ali je prva lunarna noć, s padom temperature do -170°C, novoiznikle izdanke smesta ubila. Zaključak je – daleko smo od naseljavanja Meseca.
Mars: ratnička planeta
Prilično mi se dopada kad se svemirske sonde spuste na mene i zagolicaju me, ali me nimalo ne veseli iščekivanje trenutka kad će Fobos sleteti na mene.
Planeta crvena kao krv – boja draga bogu rata, po kome je Mars i dobio ime. Najsličniji je Zemlji, mada je znatno manji, suvlji i hladniji, ali je život započeo na isti način, kao topla i vlažna planeta, sa gustom atmosferom i obiljem vode. Međutim, pre oko četiri milijarde godina sve je pošlo po zlu. Mars je, kao i Venera, pretrpeo klimatsku katastrofu, čiji razlog nam je donedavno bio tajna, ali sada znamo da je ležao u Marsovom jezgru.
Jupiter: tvrdog srca
Ja sam vrhovni vladar Sunčevog sistema, a nikad nemam ni trenutka mira – boli me glava od te olujčine već trista pedeset godina, a te bedne komete me stalno bockaju.
Jupiter je dobio ime po bogu koji među rimskim bogovima zauzima mesto vladara. Najmasivniji je i najvažniji među planetama. U rimskoj mitologiji Jupiter je gađao munjama one koji bi ga razgnevili. Njegova planeta imenjakinja takođe baca munje iz ogromnih olujnih oblaka. Posle Sunčevog, Jupiterov uticaj na dinamiku u našem sistemu je najjači, i zato se on naziva vladarom među planetama.
Saturn: gospodar prstenova
Taj satelit i ja bili smo u vrlo bliskoj vezi, ali je on raskinuo. Barem mi je ostao prsten.
Saturn je skrivao niz tajni o svojim slavnim prstenovima. Oni su najupečatljiviji sistem prstenova u Sunčevom sistemu, neosporno i najsloženiji i najlepši. Ljudi su dugo mislili da su komadići i čestice u prstenovima posledica raspada nekog satelita koji je zalutao preblizu Saturnu, pa su ga rastrgle njegove plimske sile. Prema drugom mišljenju, prstenovi su stari koliko i sam Saturn, nastali kao deo proseca njegovog rađanja. Treća hipoteza glasi da se neka kometa susrela sa Saturnom i razletela u komadiće. Poreklo ovih prstenova i dan-danas ostaje nerešena misterija svemira.
Uran: izokrenut
Imam potpuno drugačiji pogled na svemir.
Uran ima karakterističnu zelenkastoplavu boju jer je obavijen debelim slojem ledenog metana. Za razliku od Jupitera i Saturna, unutrašnjost Urana je sačinjena od raznih vrsta leda, a ne od vodonika i helijuma – zato ga ponekad i nazivamo ledenim a ne gasovitim džinom. S vremena na vreme, takođe, ogromne oluje haraju njime; niko ne zna šta ih izaziva, ali smatra se da bi mogle biti prateća pojava smene godišnjih doba. Uran broji dvadeset sedam dosad otkrivenih meseca. Svi su dobili imena po likovima iz Šekspirovih drama i jednoj pesmi Aleksandra Poupa.
Neptun: neuklopljen
Jupiter i Saturn su se udružili da me istisnu i nateraju da zamenim mesto s Uranom.
Francuski matematičar Irben Leverje izračunao je položaj na kome bi Neptun trebalo da se nalazi. Pronađena je, zaista, tamo gde je i očekivano, ali ispostavilo se da je, u naučnom smislu govoreći, Neptun na pogrešnom mestu, na koje ga je bacio haos u Sunčevom sistemu. Neptun se kretao ekscentričnom putanjom, krstareći velikom oblašću Sunčevog sistema i presecajući putanje drugih planeta. Ovakvim kretanjem mnogi asteroidi su izbačeni ka ivici Sunčevog sistema, a neki su rasuti po međuzvezdanom prostoru, što je izuzetno povoljno po nas, jer je otklonjena opasnost da će Zemlja ubuduće biti meta asteroida koje ne bi mogla da preživi.
Pluton: stranac koji je stigao iz ledenog sveta
Otkrili su me kao planetu, i bio sam im dobra planeta sedamdeset godina (ako se izuzme nekoliko zanovetala). Sad više neće da budem planeta, ali meni je drago da budem predvodnik jedne važne nove grupe.
Na samoj ivici Sunčevog sistema, nedavno je degradiran do statusa patuljaste planete. Time je postao predvodnik grupe planeta u Sunčevom sistemu koje mogu odgonetnuti tajne rođenja planeta. Pluton je leden, prosečna temperatura na površini mu je -230°C. Izrezbaren je kraterima, planine su mu od zaleđene vode, a ravnice od zaleđenog azota, metana i ugljen-monoksida. Planine su kilometrima visoke. Predeo liči na neravne antarktičke predele. Na Plutonu je Sunčeva svetlost tako slaba da je gotovo svedena na sjaj punog meseca na Zemlji.
Ako želite više da saznate o ovim planetama, ali i o Marsovim meteoritima, Cereri – planeti koja nikad nije izrasla, Galilejevim satelitima, Saturnovim satelitima Titanu i Enkeladu, zaputite se u najbližu knjižaru i otisnite se na uzbudljivo putovanje kroz Sunčev sistem.
Autor teksta: Dunja Lozuk
