Ne može da stane, neće da stane

03.02.10 Popboks

Neke kulture imaju sreće da su ostavile uredan i logičan dokumentovan dokaz o svom postojanju i na istoričarima je samo da dostupne podatke rasporede najugodnijim redosledom. Neke druge prekrivene su velom misterije i kontradiktornih činjenica, i istoričari u vezi sa njima moraju da budu veoma kreativni.
Hip-hop je, gle čuda, kombinacija i jednog i drugog. Kao ni jedna druga grana popularne kulture, on je opsednut svojom istorijom, do te mere da se često artefakti hip-hopa (pesme, plesovi, crteži...) u velikoj meri sastoje od pregleda, reciklaže, reinterpretacije i reaproprijacije komadića tradicije, istorije, mitologije. Sa druge strane, u hip-hopu ništa nije kako izgleda, a tamo gde nema dovoljno misterije, mistifikacija buja.
Jezik hip-hopa je šifriran i uvek ima barem dva značenja, a ulazak u zajednicu bezpogovorno zahteva inicijaciju.
Jeff Chang, master Azijsko-Američkih studija na univerzitetu UCLA i jedini novinar koji je ikada tokom izborne kampanje za predsednika SAD uspeo da od kandidata dobije intervju za hip-hop novinu, sa knjigom Ne može da stane neće da stane pokušava nemoguće. Ova istorija („jedna istorija hip-hop generacije“, kaže podnaslov) treba da neiniciranima objasni smisao, korene i ambicije hip-hopa, a onima koji već razumeju jezik i poseduju ezoterično znanje da se obrati na ravnoj nozi i pozove ih da nastave da grade istoriju, smisao, ali i korene i ambicije.

U tom smislu, ovo je definitivna knjiga o hip-hopu i uspešno zauzima mesto koje je dve decenije držala knjiga Rap Attack! Davida Toopa, ali ovo je i knjiga koja, sa svojih petstotinak strana učenja, pravom čitaocu može samo da razgori glad za znanjem. Chang radi najteži od svih mogućih zadataka – piše istoriju kulture koja nije zamrznuti pokret u vremenu već svakodnevno mutirajuća živa materija, ali i vrednuje ideologiju koja nikada nije prihvatala jedinstven sistem vrednosti, ponajmanje otkada je postala tržišno konkurentna roba.
No, Chang je zadatku više nego dorastao. Ovo je jedina knjiga na našem jeziku u kojoj ćete pronaći detaljne analize urbanističkih i populacionih trendova u Njujorku, Los Anđelesu i na Jamajci i njihovu vezu sa rođenjem hip-hopa. Ovo je jedina knjiga koja političku dimenziju Američke popularne kulture bez liberalnih iluzija povezuje sa hip-hopom. Ovo je jedina knjiga koja pažljivo i bez ideologije priča o rasizmu, kulturama bandi, diskotekama, plesnim stilovima, uzbudljivom i razornom susretu grafiti kulture i scene umetničkih galerija. Ovo je jedina knjiga koja razrađuje svaki bolni detalj brojnih uličnih protesta i rađanja i smrti stotina organizacija civilnog društva tokom decenija istorije hip-hopa.
Je li ona i sveobuhvatna? Da li ćete iz nje saznati baš sve o četiri elementa hip-hopa, o tehnikama skrečovanja, brejkbitovima, brejkdensingu, podvrstama grafita, hijerarhiji u uličnim bandama i akademskoj karijeri Ice Cubea?
I da i ne. Ne može da stane... je pre svega knjiga-zametak, informatička bomba koja će prećutati mnogo više nego što će reći, ostavljajući seme radoznalosti u (pod)svesti čitaoca, kontrakulturni virus koji tera na učenje i preispitivanje postojećeg znanja.
Ali ona nije leksikon. Ona ne nabraja sve vaše omiljene repere (dok nabraja mnogo više grafiti crtača i brejkdensera nego što ste ikada mislili da postoji). Ona se bavi pre svega paradigmama. Kool Herc, Afrika Bambaataa, Chuck D i Ice Cube su praćeni kroz svoje evolucije i mutacije, Talib Kweli, 2Pac, pa čak i KRS-One dobijaju svega po neki redak, dok se, recimo, Jay-Z, Mos Def ili Kool Keith uopšte ne spominju.
Što znači da ovo nije priručnik za blefiranje, već pre svega udžbenik za osnovne studije koji treba da podstakne brojna dalja istraživanja i diskusije. Kako se u Srbiji hip-hop još uvek doživljava ili kao površna ne-muzika koja samo priča o novcu i pičkama, ili kao pank za crnce, vrednost pojavljivanja ove knjige je nemerljiva.
Popboksov saradnik Predrag Vukčević i partner mu u zločinu, Zoran Lojanica, su svojim prevodom izveli zadivljujući podvig. Ne, ovo definitivno nije prevod kome se nema šta zameriti, ali ovo jeste prevod koji je složeni kod hip-hopa približio domaćem čitaocu tako da ga ne odbije tuđinskim, ali i da ga poduči novom. Brojna pojašnjenja i dopune u fusnotama svedoče o vrhunskoj posvećenosti kulturi i želji da se utemelji znanje na kome će konačno moći da se dalje gradi.
Beogradski izdavač Red Box je dobrom opremom knjige takođe pokazao da mu je stalo. Ali na čitaocima je sada da pokažu da, zaista, ne može da stane i neće da stane!

Uroš Smiljanić