Čudovišta koja smo voleli 4

25.08.10 Danas

Kreativni centar objavio je nedavno četvrti tom iz serijala „Čudoviša koja smo voleli“ Ranka Munitića. Promocija knjige, na kojoj su govorili urednik Zoran Penevski, upravnik Biblioteke Jugoslovenske kinoteke Borislav Stanojević, i Dragan Jovićević, urednik kulture Danasa, održana je juče u podne u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda. Serijal je nastao iz dva već postojeća toma Munitićevih knjiga o filmskim, stripovskim i književnim čudovištima i njihovim paradigmama u klasičnoj literaturi, bajkama, mitovima i legendama, koje je ovaj eruditski autor objavio osamdesetih i devedesetih godina 20. veka u izdanju Dečjih novina, podsetio je Penevski.
Pre nekoliko godina Munitić je poželeo da preradi i doradi ta izdanja i za objavljivanje obratio se Kreativnom centru koji je to i prihvatio, ali je zbog obima ovog štiva odlučeno da ono bude u obliku serijala od šest tomova od kojih će svaki imati deset junaka. Munitić, nažalost, zbog prerane smrti, nije dočekao objavljivanje četvrtog toma, a iz istog razloga, serijal neće imati poslednji, šesti tom. Peta knjiga izaći će u toku iduće godine.
„Sva Munitićeva čudovišta - od onih koja prate Odiseja, preko Barona Minhauzena, Fantomasa, do Harija Potera daju sliku koja podseća na mit o Zlatnom dobu, što ove njegove knjige čini alternativnom imaginarnom hronologijom čovečanstva“, istakao je Penevski.
Četvrti tom obuhvata filmske i književne junake s početka 20. veka, tačnije, do tridesetih godina, a među njima su Fantom iz opere, Fantomas, Doktor Mabudze, Tarzan i drugi. „To su likovi koji pripadaju ekspresionističkoj fantastici“, primetio je Dragan Jovićević, podsetivši da jedan od junaka knjige kaže da ekspresionizam nije ništa drugo do igra. Borislav Stanojević rekao je da ove knjige nemaju pandan u domaćoj kulturi i da je možda neprevedeno delo Džozefa Kempbela „Maske boga“ ono što im je najpribližnije i što je poslužilo i Munitiću za stvaranje knjiga iz serijala o čudovištima. Napominjući da su sve knjige (s namerom) bez indeksa i sadržaja, ne bi li naterale čitaoca da ono što želi da sazna saznaje kroz čitanje tekstova, Stanojević je dodao i da je Munitić u tom smislu sigurno imao na umu jedno od značenja reči „čudovište“ u našem jeziku, a to je bezobličnost. Najzad, on je primetio da kroz određene junake kojima se, možda i na iznenađenje čitalaca, bavi (kakav je na primer Noje) Munitić govori i o čudovišnosti boga.
Marjan Čakarević, moderator razgovora o Munitićevoj knjizi, ocenio je da je ova vrsta esejistike retka u srpskoj književnosti, da podrazumeva integralni intelektualni zamah (kakav se zahteva i od čitaoca), da književnost, film i umetnost vraća njima samima. Takođe, dodao je on, ove svojevrsne istorije književnosti i filma, u kojima postoji sud i kritičko vrednovanje, što je takođe retkost kada su u pitanju slična izdanja, mogle bi biti korisne i studentima.

I. Matijević

16.07.10 Danas

Autor: Dragan Jovićević
I četvrta knjiga o Čudovištima koje samo voleli je pred čitaocima. Ali nažalost, njen autor nije. Ranko Munitić, prerano preminuli esejista, teoretičar, kritičar, dramaturg i mnogo toga drugog, ostavio nam je u amanet petoknjižje o najimpresivnijim fantastičnim pojavama, koja su decenijama ispunjavala baš one godine odrastanja ili stasavanja svejedno, udaljavajući nas od stvarnosti, kakva god ona bila.
Upravo objavljena, četvrta od pet planiranih knjiga Čudovišta koja smo voleli u izdanju Kreativnog centra, predstavlja nezaobilazno štivo za sve one kolekcionare i ljubitelje filma i stripa, kojima je u svakodnevnoj agendi jednako bilo značajno prisustvo imaginarnih junaka, koliko i onih realnih koji čine svakodnevicu. Ranije, knjiga Čudovišta koja smo voleli pojavila se u dva toma od po dvadeset poglavlja 1990. i 1997. godine, a petodelna mala autorska enciklopedija predstavlja znatno prošireniju verziju, s novim poglavljima i brojnim dopunama unesenim u dosad objavljen materijal.
Ranko Munitić sa posebnom dozom ljubavi pripoveda o genezi i bivstvovanju novih deset nezaobilaznih literarnih činioca i njihovom prelasku na film i u strip. Knjigu otvara Erik, fantom opere, slede „dama koja nije imala dušu“ Alrauna, Fantomas iz snova, uvek živahni kralj džunge Tarzan, legendarni i originalni a opet ovde manje popularni Fu Manču, te strašni robot od gline Golem, vladarka Antlantide Antenea, estrada užasa iz vizure Orlaka, demijurg i demon doktor Mabuze i konačno sve one sitne nakaze, koje je Munitić grupisao kao užas koji nailazi danju, predstavnici najneobičnijih cirkusa na svetu i njima slični.
I sada smo ponovo odrasla deca, koja se raduju novom „odredu čudovišta“. Nažalost, njihov autor više nije sa nama, da podelimo tu radost.