Leksikon opera

04.12.08 Vreme

Nedavno objavljen Leksikon opera Gordana Dragovića prvi je celovit, stručno utemeljen pregled najvažnijih opera objavljen kod nas

Kada se ima namera da se duboko zahvati u red neke umetnosti, te da se ona sistematski pospremi, obično nastaju kapitalna izdanja kao instrumenti koji nastoje da obuhvate sve vibracije te umetnosti. Pojavom Leksikona opera autora Gordana Dragovića u izdanju Univerziteta umetnosti u Beogradu, domaća teatrološko-muzikološka literatura dobila je prvi celovit, stručno utemeljen pregled najvažnijih opera kroz istoriju, s posebnim osvrtom na južnoslovensko i slovensko stvaralaštvo, kao i na opere XX veka. "Smatrao sam da je ovde nužna jedna ovakva knjiga jer slična ne postoji", rekao je u razgovoru za "Vreme" Gordan Dragović, reditelj i profesor operske režije na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu.

XX VEK: Dugogodišnji rad na ovoj knjizi, autora Dragovića i mnogih saradnika iz skoro cele bivše Jugoslavije, pored neizbežnih izazova u kreiranju jednog velikog projekta, pored nastojanja da se pristupačnošću stila osvoji i neka nova publika (jer, prema istraživanjima Dragovića kao osnivača zemunske kamerne opere, u Beogradu je tek oko 2000 ljudi zainteresovano za operu), rad na Leksikonu imao je za cilj i približavanje opere XX veka domaćoj publici. Zbog toga što je tek na ovaj način omogućen susret naše publike sa savremenim operskim stvaralaštvom, opere XX veka kod čitalaca lako mogu zauzeti i najvažnije mesto. Tako je Dragović samo navođenjem 100 opera iz prošlog veka zapravo "ukazao" na problem: jer, sama informacija o ovim operama u sebi sadrži i poziv na razmišljanje – zašto se sada već slavni svetski klasici prošlog veka nikada nisu izvodili na našim operskim scenama? Na primer, ukazuje Dragović, Car Edip Igora Stravinskog, opera koja će uskoro proslaviti sto godina izvođenja, nikada nije izvedena ovde. "Nisu izvođena ni dela Džona Kejdža, tipična postmoderna pedesetih godina koju mi nismo ni pokušali da upoznamo. Kao što nismo pokušali da upoznamo ni izvrstan stil Bendžamina Britna, ili savremene klasike kao što su opera Ajnštajn na plaži Filipa Glasa ili Nikson u Kini Džona Adamsa." O velikoj zastupljenosti opera XX veka u Leksikonu Dragović kaže: "Hteo sam da pokažem da opera nije muzej nego živa umetnost, što ima za cilj da na neki način preusmeri težnje domaćeg repertoara."

MONOGRAFIJA: Istorija opere data je u ovoj knjizi kroz niz "zbivanja" u širokom muzičkom miljeu: kroz procese razvijanja muzičkih stilova kompozitora, preko operskih dela poređanih u hronološkom nizu, njihovih izvođenja, najzad do ocene u komentarima stručnih saradnika. Pristupajući svakoj navedenoj operi s bogatstvom podataka, o orkestru, ulogama, sadržaju kroz scene i činove, analizi, diskografiji, biblioteci, autor znatno premašuje prirodu jednog "leksikona" a knjigu oblikuje u formi istorijske monografije.

Kako bi konačno odstranio sve dosadašnje nepravilnosti u elementarnim podacima, na primer u naslovima opera ili imenima kompozitora, Dragović skreće pažnju na novu, pročišćenu opersku terminologiju u knjizi. Tako umesto Carske neveste Rimskog-Korsakova, autor insistira na nazivu Careva nevesta; dosadašnje Bizeove Lovce na bisere preimenuje u Skupljače bisera; Rosinijev Viljem Tel zapravo je Vilhelm Tel, i takvih primera je mnogo.

Posle preglednog i pitkog sleda neophodnih informacija o svakoj operi ponaosob, naročit kvalitativan skok u poglavljima čine stručni komentari pisani specijalno za ovu priliku. Među autorima komentara, poznatim muzikolozima, teatrolozima, muzičkim kritičarima, pored domaćih nalaze se i autori iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Zahvaljujući tim komentarima, plastičnim opisima koji vode do same suštine jednog operskog dela, kao i dinamike likova, atmosfere, najlepših arija, svaka opera takođe biva sagledana i iz jednog šireg, istorijskog konteksta.

Što se tiče dalje atraktivnosti knjige, smatrao sam da je nužno da na svakoj strani budu jedna do dve ilustracije, kaže autor knjige. Veliki broj fotografija objavljen je prvi put, a među njima su i ilustracije koje su urađene specijalno za ovu knjigu. Na više od 800 strana Leksikona bogatu likovnu opremu čine i primerci slavnih scenografija i kostima iz svetskih operskih kuća, ili, kao kuriozitet, fotografije sa najnovijih predstava iz Metropolitena, ili grupa originalnih litografija iz Francuske, kao i mnoštvo materijala iz moskovskog Boljšoj teatra i Marijinskog teatra iz Sankt Peterburga.

Kada je reč o samom sadržaju, uočljiva je i Dragovićeva težnja da pokaže "kako smo i mi uključeni u ‘međunarodnu podelu rada’". Poseban deo ove operske monografije čini stvaralaštvo južnoslovenskih umetnika (Konjović, Hristić, Binički, Gotovac, Bravničar, Logar...) u koje je ubrojano 20 opera, a zajedno sa ukupnim slovenskim stvaralaštvom čini veliku sadržajnu celinu. Knjigu inače otvara "prvi operski genije" Monteverdi, posle koga slede opere velikih nacija, južnoslovenskih i slovenskih kompozitora, a od Prokofjeva, kako kaže autor, počinje veoma važna grupa – opere XX veka. Na kraju Leksikona Dragović je uvrstio i operu Vreme Cigana Emira Kusturice, a svoj izbor objašnjava time jer je reč o izuzetku u kojem autor nije kompozitor već filmski režiser, a istovremeno kako bi ukazao na trend razvoja teatra inscenacije, započet još od početka XX veka. Knjigu ipak zatvara jedina žena među odabranim kompozitorima, Isidora Žebeljan i njena opera Zora D.

Ivana Milanović

20.11.08 Večernje novosti

KAPITALNO delo za sve posvećenike operskoj umetnosti - Leksikon opera, Gordana Dragovića, plod višegodišnjeg rada ekipe autora, objavljen je nedavno u izdanju Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Na oko devet stotina strana ovog luksuznog enciklopedijskog izdanja, koje uz Dragovića potpisuje još 12 autora - saradnika, eminentnih muzikologa, sabrano je tridesetak hiljada informacija u vezi sa 250 odabranih opera. Pored biografija 120 kompozitora - od Monteverdija do Isidore Žebeljan, uz originalni i prevedeni naziv operskog dela i oznaku žanra, ponuđeni su podaci o autoru libreta i njegovim izvorima, datumi i mesta na kojima je opera doživela koncertnu i scensku praizvedbu. Svi tekstovi sadrže i orkestarsku i pevačku podelu, navode o vremenu trajanja opere i sadržaju pojedinih činova. Zaključni komentari autora, koji sadrže muzikološko-teatrološku analizu svakog od obrađenih dela, uz izvod iz diskografije i bibliografske podatke, daju posebnu vrednost leksikonu.
- Postoje dela o kojima iz istorijske perspektive možete dati konačan sud; samim pregledom indeksa možete uočiti koji su to autori dali presudan doprinos operi određene epohe, kao što je recimo Doniceti sa svojih sedamdesetak opera, od kojih leksikon obrađuje sedam - objašnjava Dragović. - Međutim, upravo u želji da pokažem da opera nije muzej, uvrstio sam u leksikon stotinak opera dvadesetog veka, čiji su stubovi, poput Vernera, Britna, Pendereckog, takođe lako uočljivi.
U leksikon je uvršćeno dvadesetak opera autora koji potiču sa našeg podneblja: sve tri Konjovićeve - "Knez od Zete", "Koštana"
i "Otadžbina", Rajičićeva "Simonida", Hristićev "Suton" i Nastasijevićev "Đurađ Branković"... "Zora D." Isidore Žebeljan zaključuje delo, a prethodi joj Kusturičino "Vreme Cigana", što Dragović posmatra kao svojevrsni presedan.
- Učinili smo izuzetak, na neki način "stavili tačku na i" sa Kusturicom, ne bismo li podvukli činjenicu da je jedna od najvećih operskih kuća sveta, Bastija, naručila operu ne od kompozitora već od inscenatora, te da je ona doživela fantastičan uspeh kao čisti teatar inscenacije - kaže Dragović. - Pokazalo se da je to jedan od novih puteva u istraživanju operskog teatra. Od početka 20. veka pozorište postaje potpuno rediteljsko, a mi operu tretiramo sa aspekta opere kao teatra.

OPERSKI REDITELJ
GORDAN Dragović, koji je muzičku režiju završio u Austriji a opštu u Poljskoj, predavač je pri Operskom studiju FMU i osnivač Društva prijatelja kamerne opere iz kojeg se izrodio "Madlenijanum", čiji je osnivač i bivši upravnik. Od četrdesetak predstava koje je potpisao, samo tri je režirao u našoj zemlji: Mocartovog "Direktora pozorišta" u Narodnom pozorištu, "Tajni brak" Čimaroze i balet "Nižinski - zlatna ptica" u zemunskoj operi i teatru.

IMENA OPERA
NEKE nazive opera nisam prevodio da ne bih bitno narušio u nas uvreženi, tradicionalni naslov, poput dela "Kavalerija Rustikana" ili "Fra djavolo" - kaže Dragović. - Negde je, ipak, nepažnjom prevodilaca, prevod bio sasvim neodgovarajući, poput uobičajenog "Carska nevesta" Rimskog-Korsakova, umesto pravilnog "Careva nevesta".

M. MIRKOVIĆ

14.10.08 Politika

Na našem sajmu, a zatim i u knjižarama, debeli leksikon sa 250 operskih dela i 120 kompozitora koji su ih napisali
U moru knjiga koje će, kao i mnogih jeseni unazad, preplaviti Beogradski sajam naći će se i jedna od onih za koje obično kažemo da nam nedostaju. Na koricama te važne, debele, dugo pripremane, knjige pisaće: Gordan Dragović – Leksikon OPERA. Oko ovog projekta okupio se čitav jedan stručni tim i četiri godine pripremao je leksikon koji izlazi u tiražu od hiljadu primeraka, u izdanju Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Prelistati knjigu kakvu dosad nismo imali, od oko 800 stranica, to znači proći kroz četiri veka opere i susresti se sa 120 kompozitora i njihovih 250 dela. Onaj čije je ime na koricama knjige, operski reditelj, profesor na FMU i prvi umetnički direktor Madlenijanuma Gordan Dragović ispričao nam je:
– Ja sam inicijator ovoga projekta, organizator i glavni redaktor, ali sam u njega uključio najznačajnija imena naše muzikologije: Melitu Milin, Nadeždu Mosusovu, Roksandu Pejović, Branku Radović, kritičarku vašeg lista... Sve što je najznačajnije u istoriji opere u ovoj je knjizi, tu su i najbolja dela srpskih kompozitora, ali i onih iz drugih delova nekadašnje zemlje. To je neminovnost: ta dela smo i mi izvodili. U ovim krajevima, uostalom, opersko stvaralaštvo i nije bogzna kako veliko, pa nam je u znatnoj meri i ta istorija zajednička.
Ono što je posebno zanimljivo, sto od 250 opera u ovoj knjizi nastale su u 20. veku. Dragović i njegovi saradnici time su hteli da istaknu kako opera nije nešto što pripada svetu muzeja već jedna živa umetnost koja je, evo, zakoračila u svoj peti vek. Tako su se tu našla i neka „mlađa” imena, poput Džona Adamsa, Filipa Glasa ili Danijela Berca, sa svojom „Marijom Antoanetom”, koga inače nećete sresti ni u jednom svetskom operskom leksikonu. U ovom našem prisutna je i težnja ka prevrednovanju izvesnih stvari na ovom muzičkom polju, pa je deo toga i povećan prostor za operu koja pripada „modernim vremenima”.
Kao i u sličnim knjigama, i ovde su osnovni podaci o operi – libreto, eventualni literarni predložak, siže, likovi (i njihovi glasovi), mesto svetske premijere..., ali i jedan važan, malo stručniji, opis dela koji ukazuje na njegove glavne umetničke tačke i karakteristike. Vodilo se, takođe, dosta računa i o likovnoj strani ovakve knjige. Da u njoj bude što više onih manje poznatih portreta kompozitora, ponekad i sasvim ekskluzivnih, ima tu i fotografija iz detinjstva, a vidimo ih i u radovima slikara, katkad i najslavnijih (Stravinski koga je nacrtao Pikaso, na primer). U „Operi” su i vinjete čiji je autor Ana Ristić.
Bolje poznavaoce opere iznenadiće i dvadesetak preimenovanih dela. Gordan Dragović to je objasnio:
–Nove naslove ne treba doživeti kao nekakvo pokazivanje naše inventivnosti ili želje za njihovim ulepšavanjem. Jednostavno, hteli smo samo da ispravimo greške koje se već godinama ne ispravljaju. Recimo, kod nas operu Musorgskog obično nazivaju „Carska nevesta”, a ona je „Careva nevesta”. To nije isto! Ili, takozvani „Soročinski sajam” Rimskog-Korsakova u ovom leksikonu zove se „Vašar u Soročincima”. Reč sajam pojavljuje se tek u 19. veku, što će reći da je čak i dislocirana, pošto se radi o priči iz 17. veka. Eto, to su samo neki primeri, zašto smo pojedine naslove promenili.
Neka menjaju, oni koji robuju navikama možda im ni ovo ispravljanje grešaka neće oprostiti, ali na jednoj ovakvoj knjizi nemaju im šta prebaciti. Sve o operi je među njenim koricama.
M. Š.