29.05.03 NIN
Sociološka anatomija SRZ
Pola veka je prošlo od jednog pogubnog opita koji je medu jugoslovenske komuniste pristigao ne toliko iz njihovih uverenja i planova koliko zbog pokušaja da dokažu Sovjetima, posle optužbi Informbiroa iz 1948, da je jugoslovenski komunizam takode pravoveran. Da ne bi bio cista imitacija, kao što je sve bilo posle 1945. godine, jugoslovenski komunisti su u teoriju i praksu uveli nov termin - “seljacke radne zadruge”, umesto sovjetskih kolhoza. Posle cetvorogodišnjeg opita, najzad su shvatili da uvodenje seljackih radnih zadruga u strukturu poljoprivrede Jugoslavije nije ni u kom smislu odobrovoljilo Staljina. A s druge strane, da je eksperiment bio porazan i za poljoprivredu i za odnos prema seljacima koji su inace, za vreme rata, podneli najveci teret u snabdevanju hranom partizanskog pokreta i bili njegovi najbrojniji ucesnici.
Ova studija nije politickog karaktera, vec je istraživanje o razvoju kolektivizacije u Jugoslaviji. Ona objašnjava i kako su seljacke radne zadruge razvijale svoj unutrašnji rad. Svojevremeno bila je predstavljena i Nacionalnoj fondaciji politickih nauka u Parizu, u kojoj je kao istraživac radio Desimir Tošic u toku cetiri godine. To je studija lišena svakog emotivnog naboja, skoro apoliticna. Naravno, pisac nije krio da ne odobrava razvijanje kolektivizacije u Jugoslaviji. Ali i vreme mu je dalo za pravo, jer kad je rukopis završio 1953, jugoslovenski komunisti su rasturili sistem seljackih radnih zadruga.
Kolektivizacija je neslavno završila svoju istoriju.
Knjiga je bogata dokumentacijom koja je nastajala u samoj Jugoslaviji u velikoj “akciji” za stvaranje seljackih zadruga. S obzirom na kasnije otvaranje arhiva, nije naravno potpuna. U svakom slucaju, naši socijalni istoricari nisu se bavili ovim, kao i slicnim problemima, koji su se javljali u eksperimentisanju jugoslovenskog režima, narocito ne onim ustanovama gde su opiti vidno i brzo pokazali najnegativnije rezultate. Zato je ova studija znacajna za ispitivanje jednog vremena koje je za nama, a koje je ostavilo teške i neizbrisive tragove.
K. R.
