Hamsin 51

01.01.00

Večernje novosti
05.10.2002.

Teško vreme sadašnje

Koji naš pisac ne bi poželeo da mu se knjige štampaju u desetak hiljada primeraka? A to je ?slučaj? Dragana Velikića, pa još u inostranstvu. ?Slučaj Bremen?, uz dobar tiraž, upravo dobija i izuzetno pohvalne kritike u Nemačkoj.
Posle trogodišnjeg boravka u inostranstvu Velikić je ponovo Beogradu. A ?Stubovi kulture? kao da su želeli da obraduju svog autora: upravo je iz štampe izišlo drugo izdanje romana ?Slučaj Bremen?. Lep povod za razgovor.
Ali, sa Velikićem on može da počne i nešto drugačije. Podsećamo ga da je jednom rekao da vodi poreklo od Hajduk Stanka, čime se uopšte ne hvali. A šta bi neki drugi dali za takav pedigre. Ima li, ipak, u njegovom pisanju ponečeg hajdučkog?
- Kontekst u kojem sam pomenuo daleke pretke Sevića, iz čije porodice je žena Hajduk-Stanka, bio je ironičan. Do takvih ?pedigrea? nimalo ne držim, jedini pedigre je onaj koji se ne nasleđuje, pedigre na kojem sami radimo. Ne mislim da u mom pisanju ima ičeg hajdučkog.

Pomalo pesnik
A lirsku dušu, čini se, nikako da obuzdate. Čak su u romanu ?Hamsin 51? iz vašeg pera potekli i stihovi!
- Poglavlje u stihovima koje navodite jeste deo romana ?Hamsin 51?. Ja jesam pesnik koji piše romane, moj izraz je lirski, tačnije, epsku strukturu romana kondenzujem lirskim pasažima. Na taj način izbegavam prazan hod.
Za Vas kažu da ste urbani pisac. U kojoj meri je to tačno i nije li takav sud preterano pojednostavljenje Vašeg umeća?
- Pa svaka odrednica jeste pojednostavljivanje. Lakše je za nekog reći da je, urbani, ili zavičajni pisac, nego se pozabaviti samim književnim delom. Međutim, te floskule su neizbežan rekvizit estrade. I po pravilu, uz neke odrednice ide pozitivan, a uz neke negativan predznak. Ipak, ne odlučuje pisac unapred kakvu prozu će pisati. U pisanju je najvažniji opažaj, a to imamo samo o onome što najbolje poznajemo.
Kritičar Jagličić primećuje da Vam je nepodnošljiva bilo kakva propoved. Da li u svojim delima ipak nešto propovedate?
- Ne propovedam. U svojim romanima stvaram jedan pogled na svet. Literatura je uvek loša literatura kada propoveda, kada arbitrira. Kada me nešto iritira, onda napišem tekst za novine. Postoje knjige koje prepričavaju ono što bi trebalo da bude napisano. Takve knjige propovedaju. A takve knjige niti čitam, niti pišem. Pišete polako i dobro pazite da budete gospodar teksta. Kojim iskušenjima teško odolevate u pisanju i s kojim ste svojim delom najteže izišli na kraj?
- Najteže je pisati o vremenu sadašnjem. Tu uvek vreba opasnost da se sklizne u feljtonistiku. Kada sam pre sedam godina napisao roman ?Severni zid?, roman u kojem je tekuće vreme bilo i vreme romana, učinilo mi se da sam na trenutke ?lobirao?. Jeste roman imao dva izdanja, i bio je dobro primljen, međutim, pre dve godine sam napisao novu verziju, tačnije, izbacio sam tragove feljtonistike. Nijednu knjigu nisam lako napisao, ali mislim da sam se najviše namučio sa ?Danteovim trgom?.
Strasni Čitalac
Za svakog pisca kažu da ima korene u nekom drugom.
Koji Vas autori najviše inspirišu?
- Jedno je šta mi mislimo da su nam literarni preci, a drugo je šta stvarno jeste. Duga je lista knjiga i pisaca koji su moji ?koreni?, počev od Servantesovog, ?Don Kihota?, i Sternovog, ?Tristama šendija?, do Crnjanskog, Nabokova, Muzila, Broha, Zveva, Tomasa Bernharda.
Prevedeni ste na nemački, engleski, francuski, španski, italijanski i više manjih jezika. Da li su Vam svi prevodi podjednako dragi ili vam neki znače više od drugih?
- Na engleski i italijanski nisu prevedene moje knjige, već sam zastupljen u nekim izborima i antologijama. Ne bih mogao da kaže da su mi neki prevodi draži od drugih. Ali, samo na nemačkom govornom području postojim sa svim svojim romanima, i ne samo to, na tom području imam tiraže, postojim kao stvarni pisac koji ima svoju publiku, eminentni književni kritičari pišu eseje i tekstove o mojim knjigama, i na kraju krajeva, od tih prevoda i živim.
Za sebe kažete da ste natprosečan čitalac. Šta ste dobro pročitali u poslednje vreme?
- Za sebe kažem da sam strasni čitalac. Mentalni sklop je uvek zbir raznih komponenti. Nikada ne možemo biti potpuno svesni nevidljivog rada drugih u nama. Nismo samorodni. Ako imamo šta da kažemo, uticaji su dobrodošli. Od beletristike trenutno čitam roman ?Platforma? savemenog francuskog pisca Mišela Uelbeka. Veoma mi se dopada.
Tiraži i ponovljena izdanja Vaših knjiga, i ovde i u inostranstvu, nisu u skladu za odlukama žirija pojedinih nagrada. U čemu je problem?
- To nije moj problem. Pa se time ni ne bavim.
Kolumnist
Jedno vreme Velikić je pisao političke komentare, pa prestao.
Zašto?
- Ja nisam niti analitičar, niti novinar. Godinama sam pisao kolumne. I uvek sam nastojao da moji tekstovi pored aktuelnosti sadrže zapažanja koja će biti razumljiva izvan dnevno-političkog konteksta. Ne možete stalno pisati kolumne ukoliko niste profesionalni novinar. Naravno, meni je važan spoljni momenat, da mi neko predloži da izvesno vreme pišem za novine. Protekle tri godine nisam bio u zemlji, pa je sasvim jasno zašto redovno nisam pisao novinske tekstove, međutim, pisao sam ih povremeno za nemačke novine. Dakle, ne radi se o nekakvoj odluci da pišem ili ne pišem za novine.

Novo TOMIĆ

01.01.00

Blic
04.02.2003.

Dragan Velikić: U Evropi postoji izvestan otpor prema globalizaciji najpre u smislu mentalnog potkupljivanja. Vulgarni ekonomski amerikanizam je provaljen. Kultura je najveći izvozni artikl svih istočnih zemalja

Evropskim piscima se politika ogadila

Svojevrstan simpozijum pod nazivom ?Evropa piše?, održan u Hamburgu od 26. januara do 1. februara, okupio je 33 etablirana pisca iz cele Evrope i privukao neočekivano veliku pažnju uticajnih evropskih medija. Jer, tamo se svako od njih, osim svojim delom, predstavljao i svojim doživljajem (današnje) Evrope u formi eseja. Komplet karata koštao je čak 150 evra a velika sala ?Literature haus? bila je svakodnevno ispunjena do poslednjeg mesta. Jedan od učesnika tog skupa bio je i pisac Dragan Velikić, čiji se literarni značaj sve više apostrofira u Evropi. Navedimo samo podatak da mu je upravo ovih dana, nakon objavljenog romana ?Danteov trg? na španskom, njihov vodeći dnevni list ?El Pais? posvetio izuzetno dobru kritiku. U svom eseju ?Evropa B? Velikić, uz ostalo, navodi da postoji pogled razvijene Evrope koji ona zamišlja kao pogled periferije njoj upućen. Upravo je taj pogled ono što ona želi da joj periferija potvrdi kao svoj vlastiti. ?Tačnije, njeno tržište često traži i od periferije da joj umesto autentičnih umetničkih dela isporučuje stereotipe koji su vremenom postali zvanična verzija?, naveo je Velikić u svom eseju. Govoreći o čitavom simpozijumu ovaj pisac kaže da je u njegovoj osnovi zapravo bila ideja da se vidi postoji li književno utemeljen zajednički imenitelj u tom, uslovno, apstraktnom pojmu ?Evropa danas?.

Postoji li taj imenitelj? Koji je?
- Zajednički imenitelj svih eseja je prenabregavanje i prevazilaženje opštih mesta. Svako je govorio o svom iskustvu odrastanja i o neverovatnoj snazi evropske književnosti. Bilo je jasno da je literatura i te kako utemeljena u realnosti. Vidiš, na primer, da je neko u Portugaliji ?otkidao? na Cvetajevu. Pri tom svako je na veoma zdrav način izražavao težnju za očuvanjem sopstvene posebnosti. Interesantno, nije bilo one apstraktnosti koja postoji u jeziku političara, u smislu da se prikači na visok standard. Odnosno, nije bilo fascinacije bogatstvom zapada. Recimo, čuveni mađarski pisac Peter Nadoš je govorio kako mu uopšte nije san da živi u tek u bogatoj razvijenoj Evropi već da pre svega valja sačuvati sopstvenu različitost. Jer, Evropa i jeste bogatstvo različitosti.

Ko je na vas lično ostavio najjači utisak?
- Danski pisac je bio sjajan. Pomenuću jedan ne naročito važan ali veoma šarmantan detalj koji se odnosi na njegov poriv da se nađe tu kao učesnik skupa. Rekao je kako ga je živo zanimalo koji su to sve ?idioti? iz svih krajeva Evrope koji se bave pisanjem i od toga žive.

Kako vi vidite tu okolnost da, uslovno rečeno, evropska književna elita teži da očuva tu neku posebnost?
- Postoji izvestan otpor prema jednoj globalizaciji u smislu droge i mentalnog potkupljivanja. Recimo da je, prosto, provaljen taj vulgarni ekonomski amerikanizam. Da se razumemo, niko nema ništa protiv visokog standarda ali ne po svaku cenu. Nazvao bih to nepristajanjem. Zanimljiv je stav pisaca istočno-evropskih zemalja da tu razvijenost evrope treba da pravi svako u svojoj zemlji primereno svojim posebnostima i okolnostima. Jer, to nije kompjuterski program koji ćeš ti tek instalirati. To jednostavno ne može tako (veštački) da se nakalemi.Takođe, u svim istočno-evropskim zemljama kulture su najveći izvozni artikl. Te određene posebnosti su, da pojasnimo, oaze drugačijeg koje već na Zapadu usled određenog ekonomskog blagostanja bivaju sve bleđe. Daleko je manja razlika između recimo pisca Francuza i Engleza nego između pisca sa Kipra i iz Belorusije. Jednostavno, ta posebnost koja je nastajala na periferiji razvijenog zapada stvorila je autentičan literarni svet i kulturu uopšte.

Šta to zapravo znači?
- U jednoj prosečnoj, ili bolje rečeno bezbrižnoj čitalačkoj publici kakvu danas razvijeni Zapad ima, postoji izrazita spremnost da se bez stereotipa i klišea pokuša razumeti jedan drugi, možda egzotičniji svet. Sofisticirana čitalačka publika na Zapadu bez obzira na sliku koju njihovi mediji pružaju o Istočnoj Evropi ima sluha da prihvati čak i vrlo hermetična dela iz nekih njima ne baš sasvim poznatih kultura. A, mora se priznati, zapanjujuće je velik njihov broj. Uopšte se ne radi o usamljenim grupicama. Jedan letonski pisac, na primer, može da računa na veći tiraž svojih knjiga u Nemačkoj nego u svojoj Letoniji.

Kakav je odnos prema političkim zbivanjima u toj Istočnoj Evropi ili recimo u Srbiji?
- Pre svega treba reći da Nemačka dosta ulaže u negovanje tih evropskih posebnosti, to dokazuju i ovakvim skupom i objavljivanjem dela iz različitih evropskih (nerazvijenih) sredina. Drugo, primetan je bio, za razliku od dosadašnjih trendova, jedan otklon od uopšte ulaženja u ono što se zbiva na političkom planu. Svi ti pisci su u svojim esejima, a podržani su i od publike, ?odjebali? politički kontekst istovremeno ga provalivši. To je sfera koja je tretirana, grubo rečeo, kao nešto okužno, odnosno manje bitno. Ispostavlja se da je, kada se sve sagleda, literatura ipak moćnija nego što se to na prvi pogled čini.

Dosije Domaševski
Hoće li uskoro biti objavljen vaš novi roman?
- Biće pred leto objavljen u ?Stubovima kulture? i u Nemačkoj u izdavačkoj kući ?Mare?, a dalje ćemo videti. Reč je o romanu ?Dosije Domaševski? - priči o čoveku koji je bio graditelj luka u XIX veku. Za sada ću vam reći samo toliko.

Tatjana Nježić