01.01.00
Politika
13.04.2000.
Knjiga o legendi naše scene
Glumac kao prirodna pojava
"Zoran Radmilović i kralj i klaun", delo Milosava Mirkovića, predstavljeno je juče u Ateljeu 212, čiji je Zoran zaštitni znak. Besede o maestru glume, koji je živeo između dve scene, pozorišne i životne, ne povlačeći oštru granicu, bio i ostao tajna i zagonetka
Knjiga gustog tkanja, u kojoj i prozna reč ima pesničko značenje, "Zoran Radmilović - kralj i klaun" autora Milosava Mirkovića, juče u podne, predstavljena je u Ateljeu 212, pozorištu čiji je Zoran zaštitni znak. Izdavač ove dragocene knjige je "Armon", a urednik gospođa Zorica Zec, juče i u ulozi voditelja druženja sa Radmilovićevim prijateljima, glumcima, rediteljima, njegovim Zaječarcima, koji su, takođe, došli.
Knjiga prvi put predstavlja do sada nepoznate dnevničke zapise od 1973. do 1983. godine Zorana Radmilovića ali i njegove - pesme. Da je Zoran bio i ostao tajna i zagonetka, ne samo za njegove prijatelje i kolege, već i za samog sebe, čulo se i juče. Osetilo se to iz nekoliko pesama koje je Petar Kralj pročitao a koje je napisao drugi kralj glume - Zoran Radmilović.
Čehovljevska priroda
Iz pesme "Ponoć", napisane 1973. godine, Muharem Pervić je, kaže, više saznao o samom Zoranu nego iz njegovih uloga ili tekstova o njemu.
- Pitanja ko sam i kakav, koja je stidljivi Zoran snažno, možda, čak patetično, postavio, orkrivaju njegovu prirodu, čija je često detinja bestidnost skrivala njegovo nežno biće.
Milosav Mirković je pronašao tu vezu između dve najudaljenije obale koje je Zoran hteo da sastavi, ono što mu se nije dalo - da bude kralj i klaun, a teško je igrati obe te uloge.
Čehovljevske prirode, rano je umro, ostajući neotvoren do kraja, a pored sve modernosti njegovog humora, bio je slovenska duša, pomalo arhaičan što mu je bila dodatna teškoća da se uklopi u život, rekao je Pervić.
Za njega je život bio rizik ali ni predstavu, ako nije nosila rizik u sebi, gotovo da nije mogao da igra. Zoran Radmilović nije bio u stanju da bilo šta radi rutinski. Otvoren na sceni, imao je faze zatvaranja kada se punio da bi mogao da izađe pred publiku. Njegova individualnost je bila rizična, podrazumevala je dinamiku i stalno osvajanje gustine života i glume. Vreme je za njega imalo vrednost, a umeo je na lep način da dangubi što je, inače, česta pojava među umnijim i darovitijim ljudima... Njegove pesme pokazuju njegovu neagresivnu dušu, mada je, ponekad, izgledao kao petao na bunjištu. U toj njegovoj ćutnji iskazivao je zazor i neuklopljenost a iz te iskidane energije gradio je svoje uloge. Živeo je između dve scene, pozorišne i životne i nije povlačio oštru granicu, jer i nije znao kojoj sceni više da se privoli. Starinski emotivan, drugima je donosio radost a sam je bio melanholik - rekao je, između ostalog, u nadahnutom usmenom eseju Muharem Pervić.
Mira Banjac je rekla da joj je teško da govori o Zoranu jer joj je bio tako blizu.
- Bio je veliki namćor i to se ispucavalo na meni. Neverovatno obrazovan. Nikad ga nisam do kraja otkrila. Voleo je Novi Sad i kad sam ga pitala zašto, odgovorio je: "Zato što se tamo osećam - polako!". Zoran je u "Radovanu îîî" bio "lokomotiva" a mi "ložači". I danas me ljudi uvek pitaju prvo za Zorana pa tek onda za mene - rekla je Mira Banjac.
Kao "oaza ljubavi"
Za Ružicu Sokić Zoran je bio u ovom vremenu mržnje i zla jedna "oaza ljubavi". Sokićeva je zahvalila Buci Mirkoviću u ime "cele glumačke familije što je ostao veran glumcu i ne da da se glumci zaborave".
Anegdote o Zoranu, koje su neizbežni deo njegovog života, ispričali su i Ljubomir Draškić, Mirko Miloradović, Toma Kuruzović, Milan Mihailović.
Autor ove treće knjige o Zoranu (prvu je napisao Zoran Jovanović u izdanju Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, a drugu Feliks Pašić, i obe su rasprodate) Milosav Buca Mirković, poželeo je da ova treća prizove i sledeće knjige o ovom glumcu. Zatim je pročitao svoj tekst "Poetika glume - Zoranova poetika" koji počinje rečenicom, koja se pamti: "Umetnik na brisanom putu koji vodi do bezdana i natrag, do nesanice u hodu..".
Na kraju, ponovo Petar Kralj i Bucine dve pesme "Potonji monolog" i "Rtanj, Zoranov prijatelj" pročitao je rekavši: "Zoran mi ne bi zamerio što čitam stojeći, oslonjen na šank". Toliko o uvek intrigantnom Zoranu, za koga je Danilo Bata Stojković rekao da je "bio kao prirodna pojava". Ostalo o ovoj jedinstvenoj glumačkoj pojavi je u knjizi, koja se može nabaviti u knjižarama "Stubovi kulture", "Srpske književne zadruge"...
M. Radošević
