01.01.00
Vreme26.06.1999.
Intervju: Mlađan Dinkić, koordinator Grupe 17
Šteta 30 milijardi dolara
Za urgentne humanitarne potrebe treba nam pomoc iz sveta od 1,17 milijardi dolara. Na kraju ovog veka, u odnosu na industrijski nivo iz 1989. godine zaostajacemo 40 godina. Ako ekonomska rekonstrukcija SRJ ne pocne odmah, gubici ce biti jos veci
Ukupna ekonomska steta za Jugoslaviju posle NATO bombardovanja iznosi 29,6 milijardi dolara, sto je otprilike tri ovogodisnja bruto drustvena proizvoda SRJ. To je procena tek zavrsene studije Grupe 17 nezavisnih ekonomista, ciji je tim od dvadesetak domacih i inostranih eksperata za rekordno kratko vreme uspeo da sagleda obim ratnih steta u nasoj zemlji. Najveci gubitak, od 23,2 milijarde dolara, jeste izgubljeni drustveni proizvod, 4,1 milijarde dolara je direktna steta od unistene infrastrukture, fabrika, skola, bolnica... a 2,3 milijarde dolara cini gubitak ljudskog kapitala.
Uz ove zastrasujuce brojke sledi dramaticno upozorenje Mladjana Dinkica, koordinatora Grupe 17 : "Izgubljeni drustveni proizvod zemlje od 23,2 milijarde dolara vazi samo pod pretpostavkom da ekonomska obnova Jugoslavije pocne odmah u ovoj godini. U suprotnom, gubitak drustvenog proizvoda bice jos veci."
"VREME": To su direktne stete. A kako izgleda uticaj ratnih razaranja na makroekonomske pokazatelje jugoslovenske privrede?
MLADJAN DINKIC: Zbog rata i njegovih posledica industrijska proizvodnja u ovoj godini opasce 44,4 odsto u odnosu na 1998. Prema nasim procenama, ukupan drustveni proizvod (GDP) opasce 40,7 odsto i ukupan godisnji drustveni proizvod po stanovniku krajem 1999. iznosice svega 975 dolara. Izvoz i uvoz ce katastrofalno opasti ( izvoz 55 odsto, a uvoz 58 odsto). Izmedju 200.000 i 250.000 ljudi ostace bez posla, sto ce ionako visoku stopu nezaposlenosti povecati sa 25,1 na 32,6 odsto. Ovakav rast otvorene nezaposlenosti nece biti iskazan jedino ukoliko Vlada Srbije odluci da ove ljude, koji objektivno nece imati posla, i dalje formalno evidentira kao zaposlene.
Vi ste uradili i procenu sredstava iz inostranstva potrebnih za obnovu Jugoslavije. Koliko je novca potrebno?
Bez obimnih sredstava iz inostranstva SR Jugoslavija nece biti u stanju da se ekonomski oporavi i podje prizeljkivanom putanjom privrednog razvoja. Sa unistenom infrastrukturom i razorenom industrijom mogucnosti za radikalnu obnovu uz "oslonac na sopstvene snage" potpuno su iskljucene. Nase procene su da je samo za zbrinjavanje interno raseljenih lica do kraja 1999. godine potrebno 196 miliona dolara. Zatim, za obnovu elektroenergetske prenosne mreze i osposobljavanje za rad toplana u velikim gradovima, kako bi se izbegla potencijalna humanitarna katastrofa, treba 275 miliona dolara. Za obnovu unistenih privatnih kuca i stanova potrebno je obezbediti 200 miliona dolara; za prohodnost Dunavom, popravku mostova i nadvoznjaka na evropskim putnim koridorima kroz Srbiju 300 miliona dolara; i na kraju, da bi se izbegla masovna emigracija radnika za programe zaposljavanja i socijalne namene treba jos 200 miliona dolara. Dakle, 1,17 milijardi dolara potrebno je samo za resavanje urgentnih i osnovnih humanitarnih potreba u 1999. godini. Upozoravam da ova sredstva nisu dovoljna cak ni za obnovu zemlje, a kamoli za pokretanje trajno odrzivog privrednog rasta.
Sta ako inostrane pomoci ne bude?
Jugoslaviji ce bez priliva sredstava iz inostranstva trebati 15 godina da se vrati na nivo proizvodnje iz 1998. godine. Ako uzmemo u obzir i cinjenicu da je pre ovog rata Jugoslaviji trebalo dodatnih 25 godina za povratak na nivo industrijske proizvodnje iz 1989. godine, onda proizilazi da ce na kraju ovog veka zaostatak u industrijskom razvoju u odnosu na 1989. godinu iznositi 40 godina.
Kako izbeci taj mracni scenario?
Jedino kombinacijom radikalnih unutrasnjih drustvenih reformi i masivne finansijske podrske iz inostranstva. Cinjenica da se u vizijama medjunarodne zajednice o obnovi Srbija iskljucuje izaziva ozbiljnu zabrinutost. Ocito je da rezim koji se upustio u rat sa gotovo citavim svetom tesko moze da ocekuje finansijsku podrsku od tog istog sveta. Pa cak i kad bi novac usao u zemlju, bio bi najverovatnije veoma brzo procerdan ako se ima u vidu neadekvatna institucionalna armatura i brojna negativna iskustva iz bliske proslosti. S obzirom na to da postojeca srpska i savezna vlada ne uzivaju kredibilitet ni na domacem ni na svetskom planu, perspektive buduceg zivota u Jugoslaviji cine se veoma mracnim.
Ko ce napraviti tu institucionalnu armaturu i sta su nuzne institucionalne reforme?
Mi iz Grupe 17 sumnjamo da politicke i ekonomske reforme moze sprovesti aktuelna vlast, a nasa sumnja se zasniva na negativnim iskustima u poslednjih deset godina. Prvo, politicka demokratizacija neizbezna je sastavnica sveukupnog programa rekonstrukcije Srbije i Jugoslavije. A zatim, nuzno je rekonstruisati pravnu regulativu, ostvariti makroekonomsku stabilizaciju sa uvodjenjem konvertibilne domace valute, obnoviti poverenje u finansijski sistem, liberalizovati spoljnu trgovinu, radikalno privatizovati drustvenu i drzavnu svojinu i ukljuciti Srbiju u Evropsku uniju.
Ima li medjunarodna zajednica interesa da ukljuci Srbiju u program rekonstrukcije?
U slucaju da ne obuhvati i celokupno podrucje SRJ, program ekonomske rekonstrukcije i revitalizacije jugoisticne Evrope ne bi mogao da ostvari svoje najvaznije potencijalne efekte. Izostavljanje nerazvijene i ratom osakacene Srbije ucvrstilo bi na trajnoj osnovi jednu krupnu geopoliticku neravnotezu. Ukoliko se usvoji politicki scenario izolacije Srbije, najvecu potencijalnu opasnost po zapadne zemlje predstavljali bi nekontrolisani priliv ekonomskih emigranata, stete zbog nekoriscenja infrastrukture u Srbiji i gubitak izvesnog trzista u jugoisticnoj Evropi.
Misa Brkic
01.01.00
Politika
24.06.1999.
Ekonomska cena agresije NATO
Štete od bombardovanja - 30 milijardi dolara
Računica ekonomista G-17 pokazuje da štete načinjene infrastrukturnim objektima iznose 805 miliona dolara a privrednim objektima 2,88 milijarde dolara. - U ovoj godini, kao posledica agresije NATO, pad industrijske proizvodnje iznosiće oko 44 odsto u odnosu na prethodnu godinu a nacionalni dohodak po stanovniku 975 dolara
Direktno ekonomska šteta naneta SR Jugoslaviji NATO bombardovanjem iznosi oko 30 milijardi dolara, pokazuje upravo završen prvi obračun koji su sačinili ekonomisti G-17. U tu brojku nisu uključeni vojni gubici kao što su kasarne, vojna tehnika i oružje.
Knjiga o ekonomskim posledicama NATO bombardovanja, koja sadrži i procenu sredstava potrebnih za ekonomsku rekonstrukciju SR Jugoslavije, pod naslovom "Završni račun" predstavljena je na jučerašnjoj konferenciji za novinare.
Mlađan Dinkić je na jučerašnjoj konferenciji za novinare detaljno govorio o ekonomskim štetama NATO bombardovanja, upućujući upozorenje o mogućem sunovratu jugoslovenske ekonomije i društvenog standarda ukoliko izostane strana finansijska pomoć.
Naime, prema procenama G-17, ekonomsku štetu od oko 30 milijardi dolara od NATO bombardovanja čine: šteta na infrastrukturnim objektima koja iznosi 805 miliona dolara, oštećenja privrednih objekata u iznosu od 2,88 milijardi dolara, štete na neprivrednih objektima koje iznose 373 miliona dolara, ukupni gubitak nacionalnog bogatstva procenjen je na oko 4 milijarde dolara, gubitak ljudskog kapitala iznosi 2,3 milijarde dolara dok je ukupno izgubljeni društveni proizvod procenjen na 23,2 milijarde dolara.
U detaljnoj analizi koju su uradili ekonomisti G-17, kako je rekao Mlađan Dinkić, pokazalo se da jugoslovenski društveni proizvod u ovoj godini može da iznosi samo 975 dolara po stanovniku ukoliko ne bude strane finansijske pomoći po bilo kom osnovu. Jer, kao posledica NATO agresije, pad društvenog proizvoda u 1999. godini u odnosu na prethodnu godinu iznosiće oko 40 odsto, opadanje nivoa jugoslovenske industrijske proizvodnje iznosiće oko 44 odsto, izvoz će biti niži za 55 odsto a uvoz će opasti za 58 odsto. To znači da će ukupni jugoslovenski društveni proizvod za 1999. godinu iznositi oko 10 milijardi dolara a da će nezaposlenost dostići 32,6 odsto (u prošloj godini iznosila 25 odsto).
Prema proceni G-17, za ekonomsku rekonstrukciju SR Jugoslavije potrebno je uložiti oko 29 milijardi dolara u narednih pet godina, a reč je o sumi koja se sasvim slučajno približava brojki na koju je procenjena i ratna šteta. Urgentne finansijske potrebe zemlje za period od narednih pet meseci, što znači do kraja ove godine, zahtevaju stranu pomoć od oko 1,2 milijarde dolara (humanitarna pomoć, obnova elektroenergetskog sistema, toplane, stanovi, mostovi i programi za zapošljavanje).
R. N
