Nenad Makuljević je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Glavne oblasti njegovih istraživanja obuhvataju odnos između umetnosti i politike, srpsku umetnost XIX veka, balkansku vizuelnu kulturu, istoriografiju umetnosti i osmansko hrišćansko–jevrejske kontakte u vizuelnoj kulturi. Makuljević je stekao doktorat na Univerzitetu u Beogradu 2004. godine. Objavio je, između ostalog, knjige Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku: sistem evropske i srpske vizuelne kulture u službi nacije, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 2006. i Osmansko-srpski Beograd: vizuelnost i kreiranje gradskog identiteta (1815-1878), Beograd: Topy 2014. Makuljević je učesnik više naučnih konferencija i međunarodnih projekata, kao što su Media and Memoria – Cultural science network for south/east European Studies, organized by Tanja Zimmermann – Universita¨t Konstanz i RICONTRANS, Visual Culture, Piety and Propaganda: Transfer and Reception of Russian Religious Art in the Balkans and the Eastern Mediterranean, ERC Consolidator Grant 2018.
05.12.06 Politika
Po ugledu na Evropu
Umetnost i nacionalna ideja u XIX veku, Nenad Makuljević
„Umetnost i nacionalna ideja u 19. veku” (izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda) je doktorska disertacija Nenada Makuljevića, profesora na Katedri za istoriju umetnosti novog veka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na predmetu Istorija srpske umetnosti novog veka. Nenad Makuljević je u svom naučnom radu posvećen proučavanju umetnosti i vizuelne kulture 19. veka i to posebno oblasti njihove ideološke i političke upotrebe. Knjiga „Umetnost i nacionalna ideja u 19. veku” je proistekla iz ranijih proučavanja profesora Makuljevića srpske profane i crkvene umetnosti 19. veka.
U ovoj knjizi autor pokazuje spregu uticaja između umetnosti i društva. Likovne predstave nisu samo estetsko polje već naprotiv, veoma su angažovane. Novija istraživanja u oblasti istorije umetnosti u Evropi pokazala su da su mnoge likovne predstave koje su bile tumačene samo sa estetskog stanovišta, u stvari imale jak politički značaj.
– Moj cilj je bio da utvrdim odnos umetnosti i nacionalne ideje u 19. veku. Rezultati istraživanja su pokazali da on nije bio posledica „slučajne” ili neke ekstremne situacije već da se radi o složenom sistemu međusobnih odnosa koji su bili prisutni u svim evropskim sredinama toga vremena. Kada posmatramo noviju srpsku istoriju, videćemo da u 19. veku dolazi do jasnog formulisanja i sprovođenja nacionalne ideje. Značaj nacionalne ideje nije samo u tome da postoji svest o jednoj naciji već da se u ime te nacije deluje. Veoma jasno se kao vodeći društveni ideal ističe da se živi, stvara i umire u ime nacije. Obnova državnosti kod Srba, uspostavljanje novih vladarskih dinastija, političke borbe, postavljanje nacionalnog pitanja u Habsburškoj i Osmanskoj imperiji uslovili su i potrebu odgovarajuće likovne produkcije koja je trebalo da odgovori na sve ove okolnosti – bilo da propagira vladara, određenu političku strategiju ili da, na kraju krajeva, utvrdi i pokrene nacionalna osećanja, objašnjava Nenad Makuljević.
Zato su umetnost i vizuelna kultura imali dvostruki karakter: istovremeno su kreirali stvarnost i bili uslovljeni njome.
Kao najvažniji nosioci nacionalne umetnosti 19. veka kod Srba izdvajaju se Dimitrije Avramović, Đorđe Krstić i Mihajlo Valtrović, budući da su oni i teorijski oblikovali stanovišta o umetnosti prema okvirima postavljenim u evropskim teorijama umetnosti.
U svojim proučavanjima profesor Nenad Makuljević zapaža sličnosti između razmišljanja Dimitrija Avramovića i pojedinih nemačkih slikara koji su videli svoju misiju u stvaranju nacionalne umetnosti. Umetnici su bili aktivni borci za stvaranje nacije, što je odredilo angažovanost njihovih dela.
– Tokom rada na ovom istraživanju zaključio sam da postoji paralela između stavova koje su imali naši slikari i stavova koje su o umetnosti imali nemački slikari. Fenomen odnosa umetnosti i nacionalne ideje ukazao mi je na njegovu internacionalnost s jedne strane, a sa druge strane, vreme kada je ovo istraživanje rađeno uslovilo je izvesnu osetljivost na tu vrstu fenomena. Moja početna interesovanja proistekla su iz saznanja da je nacionalizam 19. veka internacionalni fenomen, što pokazuju savremena istraživanja iz različitih oblasti humanističkih nauka. To jasno odvaja ovu praksu od naše situacije iz devedesetih.
Radeći nekoliko godina na ovom istraživanju, autor knjige „Umetnost i nacionalna ideja u 19. veku” kao najvažnije izdvaja saznanje o tome koliko je ova praksa bila razvijena kod Srba.
– U vreme kada sam započinjao rad na ovoj temi nije mnogo pisano o tom fenomenu, ali kako sam nailazio na rezultate istraživanja u različitim sredinama, iznenadilo me je otkriće da je svaki fenomen koji je bio prepoznavan u nekoj drugoj sredini, bio prisutan i ovde, u našoj. To govori o ozbiljnosti sredine koja je produkovala takvu umetnost, što znači da su uloženi veliki intelektualni i umetnički napori. Principi na kojima je to sprovođeno potpuno su zasnovani na onima kakvi su vladali u svetu.
Korišćenje savremenih evropskih principa uslovilo je da se u srpskoj sredini u 19. veku na jedan razvijeni način pristupi proučavanju i izgradnji nacionalne kulture, proizvođenju i proglašavanju spomeničkog nasleđa, korišćenju istorizma i alegorijskog govora, kultu istorije i naroda, određivanju i propagiranju nacionalnih heroja, isticanju nacionalnog identiteta u privatnoj i javnoj sferi...
U samom vrhu tradicije
– Mnoga dela „umetnosti nacije” i načini na koji su izvedena po veštini spadaju u sam vrh akademske tradicije 19. veka. Neki od umetnika, poput Đorđa Krstića, dobijali su mnogobrojne nagrade na evropskim akademijama. Iako je ova umetnost stvarana u ime nacije, ona je zapravo stvarana na tadašnjim evropskim principima. Evropska je i po dometima i po idejama koje su se u tom trenutku razvijale, ali i po načinu na koji je realizovana. Zato umetnost nastala za nacionalne potrebe istovremeno pokazuje evropske domete tadašnje srpske kulture, ali i sposobnost da se uoče aktuelni problemi i prema njima umetnički deluje, kaže Nenad Makuljević.
Marija Đorđević
27.10.06 Glas javnosti
Umetnost i nacionalna ideja
Umetnost i nacionalna ideja u 19. veku, Nenad Makuljević
Knjiga dr Nenada Makuljevića "Umetnost i nacionalna ideja u 19. veku" upravo je objavljena u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva i predstavljena na ovogodišnjem Sajmu knjiga. Ovo delo Nenada Makuljevića, inače docenta na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, prvo je u celini posvećeno proučavanju odnosa umetnosti i nacionalne ideje u srpskoj kulturi i predstavlja doprinos razumevanju srpske umetnosti.
Autor u nekoliko poglavlja analizira osnove, topose i poetiku vizuelne kulture nacionalizma, polazeći od shvatanja da nacionalna ideologija snažno utiče na sve vidove kulturnog delovanja, ali i da se istovremeno nacionalni identitet izgrađuje pomoću umetničke prakse. Pored osnovnog teksta knjiga sadrži prateći registar, spisak literature i ilustracija, koje prikazuju najznačajnija dela srpske vizuelne kulture 20. veka.
