Mihajlo Pantić (1957, Beograd), pripovedač, književni kritičar, univerzitetski profesor.
Knjige priča:
Hronika sobe (1984, 2007; Nagrada „Sedam sekretara SKOJ-a”)
Vonder u Berlinu (1987, 1994, 2007)
Pesnici, pisci & ostala menažerija (1992, 2007)
Ne mogu da se setim jedne rečenice (1993, 1996, 2000, 2004, 2007; Nagrada IP „Oktoih”)
Novobeogradske priče (1994, 1998, 2002, 2006; 2007, 2010; Nagrada lista „Borba” za knjigu godine)
Sedmi dan košave (1999, 2002, 2007, 2010; Nagrada „Branko Ćopić”)
Jutro posle (izabrane priče, 2001)
Ako je to ljubav (2003, 2004, 2005, 2007, 2008, 2010; Nagrada „Karolj Sirmai”; Andrićeva nagrada; Nagrada „Zlatni Hit liber”, Nagrada „Jugra” – Rusija)
Najlepše priče Mihajla Pantića (izabrane priče, 2004)
Ovoga puta o bolu (2007, 2010; Nagrada „Majstorsko pismo”; Nagrada grada Beograda)
Sve priče Mihajla Pantića I-IV (2007)
Priče na putu (2010; Nagrada „Moma Dimić”)
Hodanje po oblacima (2013).
Priče Mihajla Pantića prevedene su na dvadesetak jezika, štampane u više zasebnih inostranih izdanja i zastupljene u antologijama kod nas i u svetu.
U izdanju Arhipelaga objavljene su Pantićeva antologija Mala kutija (2008), knjiga eseja Slankamen (2009) i knjiga priča Hodanje po oblacima (2013).
01.01.00
Danas
09.04.2001.
Predstavljena knjiga "Tortura teksta" Mihajla Pantica
Na granici odustajanja
Ovim recima Mihajlo Pantic, pisac i knjizevni kriticar, definise sopstvenu poziciju u odnosu na sistem vrednosti "u" i "oko" teksta. Suocen sa pitanjima smisla pisanja, pogotovo u aktuelnoj situaciji u kojoj pisci misle da je ono sto oni pisu vaznije od same stvarnosti, Pantic pokusava da da odgovor na pitanja kome je, danas, pisac odgovoran? odnosno - da li je, danas, knjizevnost odgovorna?, sumnjajuci i bivajuci tako neprestano na granici odustajanja od sopstvenog cina pisanja. Za sebe tvrdi da pise bez osecanja odgovornosti i da pisac moze da bude odgovoran samo samom sebi. Paradoksalno, onako kako to u knjizevnosti i oko nje cesto biva, Pantic ipak ne odustaje. Njegova dvadeseta knjiga nosi naslov "Tortura teksta" koji, kako pisac kaze, odrazava smisaoni i strukturalni ambigvitet: u savremenoj knjizevnoj situaciji tekst je torturisan, ali on takodje i torturise, smatra Pantic.
Knjiga je sacinjena od dnevnika pisanih u periodu 1990/99, eseja i poetickih memoara. Samog autora knjige Gojko Tesic smatra najznacajnijim knjizevnim kriticarem protekle decenije. "U knjizi Tortura teksta vidi se sta je sa sa srpskom knjizevnoscu bilo proteklih deset godina i u kakvom okviru je ona nastajala, odnosno kakvo je njeno mestu u sistemu ostalih znanja, i posebno u kontekstu agresivne ekspanzije medija devedesetih", istakao je na promociji Gojko Bozovic.
O. S.
