01.01.00
Politika
13.10.1999.
SRPSKA RELIGIOZNA POEZIJA
Pesme iz molitve
Najpoznatija filozofska, naučna, književna i umetnička dela prožeta su religioznim duhom. - Primanje božanskog u svoje biće. - Postojanje Boga se ne dokazuje logičkim i racionalnim argumentima, već se doživljava "srcem"
Veliki esejista Džordž Stejner je tvrdio da su najpoznatija filozofska, naučna, književna i umetnička dela, po pravilu, prožeta religioznim duhom. Tako je bilo od Platona i Aristotela, preko Dantea i Dostojevskog, do najnovijih dana. Religioznog ima i u Dekartovom, Ajnštajnovom i Vigenštajnovom delu, Bahovim kantataka, u Mocartovom "Rekvijemu", u Malerovim simfonijama.
Beogradska "Prosveta" je upravo objavila antologiju Pavla Zorića "Srpsko religiozno pesništvo dvadesetog veka". U ovaj strogi antologijski izbor ušli su Laza Kostić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Isidora Sekulić, Nikolaj Velimirović, Ivo Andrić, Momčilo Nastasijević, Miodrag Pavlović, Ivan V. Lalić, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Matija Bećković, Slobodan Rakitić i Milosav Tešić.
Svi prilozi u osobenoj antologiji Pavla Zorića, i poetski i prozni, su iz već objavljenih knjiga. Izuzetak su jedino poetski zapisi Miodraga Pavlovića "S Hristom netremice", koji su iz rukopisa.
o Da li je i naša vrhunska literatura prožeta religioznim duhom - pitamo Pavla Zorića.
- Dva naša najveća pesnička dela u ćîć i ćć veku - "Luča mikrokozma" i Santa Maria della Salute" - izraz su religiozne vizije. Milan Kašanin je smatrao da su Njegoševa "Posveta u Luči" i pesma Laze Kostića tako velike, jer su nastajale iz molitve. Drugih pesama tog zamaha i te vrste mi, po Kašaninovom mišljenju, više nemamo. Svrha je ovog mog izbora, koji se ograničava na srpsku poeziju u našem stoleću, da ukaže na postojanje niza značajnih ostvarenja, istovremeno i religioznih i umetnički upečatljivih.
o Srpsko pesništvo beleži procvat religiozne poezije i u ćć veku?
- Mnogi značajni stvaraoci ovog veka govore da je srpsko religiozno pesništvo doživelo pravi procvat upravo u ćć stoleću. Njegoševo delo dobilo je značajne nastavljače u autorima čija su dela, kako je Kašanin tačno zapazio, nastala iz molitve.
o Na koji se sve način manifestuje religioznost kod naših pesnika?
- Religiozna osećanja se manifestuju na najrazličitije načine. Kod Momčila Nastasijevića to je čist pravoslavni doživljaj sveta. Njegova škrta, stišana reč, podseća na molitve i isihasta. Kod Nikolaja Velimirovića, kome je u antologiji posvećeno jedno od centralnih mesta, uočava se pravoslavna doktrina sa svim svojim dogmatskim naglascima, ali i tvoračka razmahnutost. Miodrag Pavlović pod pojmom religioznosti podrazumeva kategoriju spiritualnosti, kao najširi i najsveobuhvatniji pojam. Meni je najbliža jedna takva definicija religioznosti u poeziji.
Ljubomir Simović ističe slavne primere iz naše kulturne istorije i naglašava večnu važnost njihovog simboličnog značenja, dok Ivan V. Lalić i Milosav Tešić, recimo, obnavljaju žanrove srednjovekovnog srpskog pesništva i u njima iskazuju moderno viđenje sveta.
o Pavle Florenski je govorio da religija nije u umu, u spoznaji, ona nije razmišljanje o božanskim stvarima, već primanje božanskog u svoje biće?
- To je, može se reći, opšti stav pravoslavnih teologa i pisaca. Postojanje Boga se ne dokazuje logički i racionalnim argumentima, već se doživljava "srcem", intuitivno. To lepo objašnjava i Nikolaj Velimirović: "Jer vera Hristova je iskustvo, opit, a ne teorija i ljudsko mudrovanje".
o Momčilo Nastasijević je stavljao znak jednakosti između umetnosti i religije, smatrao je da je pesnik isto što i sveštenik?
- Nastasijevićeva poezija je najbliža religioznom doživljaju sveta, ali se ni kod njega, ni kod drugih stvaralaca, ne može staviti znak jednakosti između vere i pesme. Pesma, kad je dobra, uvek ima svoju autonomnu strukturu i svoj autonomni stil.
o U antologiju ste uvrstili i nekoliko proznih pisaca?
- Možda je po tome ova antologija i "najneobičnija". Kada se pomene ime Isidore Sekulić, čitalac pomisli na njene eseje, studije i pripovetke. Ja sam u antologiju uvrstio njen tekst "Molitva u Topčiderskoj crkvi", koji je uzbudljivo lep i pripada žanru pesme u prozi. Tom žanru pripadaju i mnoge stranice Nikolaja Velimirovića, Miodraga Pavlovića i Ive Andrića.
o U antologiji se našlo samo četrnaest pesnika. Izbor je bio vrlo strog?
- Autori koji su ušli u ovaj izbor, po mom skromnom sudu, stvaraoci su prvog reda. Oni su u religioznoj poeziji, u stihu i u prozi, ostvarili najviše domete. Da sam sastavljao zbornik, a ne antologiju, bilo bi, sigurno, mnogo više imena i pesama - kaže na kraju razgovora, vođenog u našoj redakciji, Pavle Zorić.
Zoran Radisavljević
01.01.00
Politika 29.09.1999.
Knjiga na koju se čekalo
Odjeci duše
Ko je sve ušao u antologiju religiozne poezije Pavla Zorića u izdanju beogradske "Prosvete"
Religiozna poezija, smatra Pavle Zorić, više od svake druge nalazi odjeka u ljudskoj duši.
U danima nedavnog rata, agresije NATO na našu zemlju, bežeći od stvarnosti, Zorić je, za svoju dušu, pravio antologiju "srpskog religioznog pesništva". U tom trenutku nije razmišljao o knjizi. Desilo se, međutim, da to bude njegova najbrže objavljena knjiga.
Antologiju "Srpsko religiozno pesništvo dvadesetog veka" upravo je objavila i juče predstavila beogradska "Prosveta". U ovoj antologiji su se našli, istakao je Čedomir Mirković, pesnici koji su, prožimajući poetski doživljaj sveta religioznim duhom i religioznim raspoloženjem, ostvarili visoke estetske domete.
U antologijski izbor, koji je vrlo strog, ušli su: Laza Kostić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Isidora Sekulić, Nikolaj Velimirović, Ivo Andrić, Momčilo Nastasijević, Miodrag Pavlović, Ivan V. Lalić, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Matija Bećković, Slobodan Rakitić i Milosav Tešić.
U stvaralaštvu ovih pesnika, dodao je Mirković, Zorić je pronašao najviše univerzalističkih dimenzija, jezičkog bogatstva i kreativne originalnosti. Analitičkim i vrlo preglednim predgovorom, autor knjige je potkrepio antologičarske kriterijume, obrazložio nesumnjivu strogost izbora i obezbedio ubedljive dokaze o raznovrsnosti, sugestivnosti i suptilnoj poetskoj legitimnosti misaono-semantičkih slojeva u srpskoj poeziji religioznih inspiracija i religioznih značenja.
Antologija Pavla Zorića, naglašava Mirković, knjiga je koju smo dugo čekali, koja je potrebna svakoj ozbiljnoj književnosti.
- Autori zastupljeni u ovom izboru su, po mom sudu, stvaraoci prvog reda koji su u religioznoj poeziji (u stihu i prozi) ostvarili visoke, pa i najviše domete. Kada bih sastavljao zbornik, sigurno bi bilo više imena i više pesama. Ali, ja sam želeo da istaknem samo ličnosti reprezentativne za oblast religiozno-poetskog izraza, da predstavim ona ostvarenja koja smatram ne samo dobrim, nego i najboljim u svojoj vrsti - objašnjava Pavle Zorić, svestan da će biti mnogo primedbi na njegov izbor autora.
Pavle Zorić, kao što sam kaže, religioznost nije svodio samo na pravoslavlje, već na nešto što se tiče same suštine sveta, postojanja, egzistencije. U poslednje vreme, primetio je Zorić, pojavilo se mnogo religioznih pesama, ali u svemu tome ima mnogo pomodarstva i prazne retorike.
U antologiji su i neki prozni tekstovi (Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Nikolaj Velimirović, Miodrag Pavlović), koji su i školski primer pesama u prozi.
Autori, zastupljeni u antologiji, poređani su hronološkim redom, po godini rođenja
Srpsko religiozno pesništvo
