01.01.00
Politika
28.02.2000.
SRPSKA SREDNJOVEKOVNA KNJIŽEVNOST
Dela Stefana Prvovenčanog
U kolu Srpske književne zadruge objavljeno svih pet sačuvanih dela Stefana Nemanjića, velikog župana i kralja
Juče, na Sv. Savu, uz slavsku sveću, u Srpskoj književnoj zadruzi su predstavljena "Sabrana dela" Stefana Prvovenčanog. Knjiga je objavljena u kolu, dvojezično, na srpsko-slovenskom i savremenom srpskom jeziku. Predgovor, prevod dela i komentare napisala je Ljiljana Juhas-Georgijevska, a izdanje na srpsko-slovenskom priredio je Tomislav Jovanović.
U prepoznatljivim plavim koricama, našlo se pet dela Stefana Prvovenčanog: "Hilandarska povelja", "Žitije svetog Simeona", "Povelja o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom", "Žički natpisi" i "Povelja manastira Svete Bogorodice na Mljetu".
Vladarski uspesi
Stefan Nemanjić, srpski veliki župan od 1196. do 1217. i kralj od 1217. do 1227, prvi po redu, pa stoga i nazvan Prvovenčani, predstavlja, ističe Ljiljana Juhas-Georgijevska, jedno od najznačajnijih imena u srpskoj književnosti srednjeg veka. Zajedno sa svojim ocem, velikim županom Stefanom Nemanjom (umro 1199), i bratom Savom (umro 1235), pripada prvoj poznatoj generaciji pisaca.
"Žitije svetog Simeona" produbljuje predstave o Stefanu Nemanji i njegovom vremenu. Sam Nemanja pružio je osnovne elemente za sopstvenu biografiju. U uvodnom delu svoje "Povelje manastiru Hilandaru" iz 1198. godine izložio je kraću autobiografiju, u kojoj su predstavljeni njegovi vladarski uspesi, duhovne preokupacije o trenucima najveće slave (briga za sopstvenu dušu na dan Strašnog suda i želja da se zamonaši), zatim govori o abdikaciji, monašenju i odlasku u Svetu goru. Poslednji segment ove autobiografije posvećen je gradnji manastira Hilandara.
Sa dva svoja dela, "Hilandarskom poveljom" i "Žitijem svetog Simeona", Stefan se nadovezao na postojeću literaturu. Prvi njegov tekst umnogome ponavlja ideje i sadržaje Nemanjine povelje izdate Hilandaru, ali je, treba istaći, obogaćen autobiografskim detaljima, poetskom sublimacijom viđenja Svete gore i dopunom motivacijskog sistema.
Karakteristično je da najveći broj Stefanovih dela (pet) jesu tekstovi pravnog karaktera, po čemu je blizak svome ocu, sastavljaču "Osnivačke hilandarske povelje" i bratu Savi, autoru tri tipika i zbornika crkvenih i građanskih zakonika (Krmčija").
Ti pravni spisi su, po redosledu pojavljivanja: "Hilandarska povelja" (između 1200. i 1202.), "Povelja o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom" (oko 1215), dve povelje manastiru Žiči (osnivačka, sastavljena 1219. i druga, koja se delimično oslanja na prvu, iz perioda 1224- 1227) i "Povelja manastiru Sv. Bogorodice na Mljetu" (oko 1220).
Prepisi dela
Dela Stefana Prvovenčanog, kaže Tomislav Jovanović, sačuvana su na nekoliko mesta: u Hilandaru, Dubrovniku, Parizu i Žiči. Njihova različita sudbina uticala je i na stepen očuvanosti. U autografu je sačuvano jedno delo, "Hilandarska povelja", ostala četiri dela pozanta su samo u prepisima.
Najugroženiji su "Žički natpisi", čija je zidna površina pretrpela izvesne promene koje su ostavile nepovoljne tragove na sam tekst. Prilična je razlika, naglašava Jovanović, između stanja "Žičkih natpisa" krajem prošlog veka i sada.
Z. Radisavljević
01.01.00
Danas
08.02.2000.
SABRANA DELA Stefana Prvovencanog
"Sabrana dela" Stefana Prvovencanog, koja obuhvataju Hilandarsku povelju, Zitije svetog Simeona, Povelju o prijateljstvu i trgovini sa Dubrovnikom, Zicke natpise i Povelju manastira Svete Bogorodice na Mljetu, na trziste je izbacila Srpska knjizevna zadruga. Dvojezicno izdanje priredili su strucnjaci koji su se u vise navrata bavili analizom i istrazivanjima knjizevnog opusa prvog srpskog kralja.Tomislav Jovanovic je originalni tekst priredio za ovu priliku a Ljiljana Juhas - Georgijevska prevela je sve tekstove na savremeni jezik. Prevod je propracen brojnim i iscrpnim komentarima, koji nedovoljno upucenom citaocu pomazu da sa razumevanjem prate jedan slozen srednjovekovni tekst.
Ljiljana Juhas - Georgijevska napisala je i obiman predgovor u kome je predstavila relevantne biografske podatke o Stefanovom zivotu, kao i istorijske okvire i hronologiju nastanka svakog pojedinacnog spisa, trudeci se da na sto jedonstavniji nacin ucini ove tekstove pristupacnim i razumljivim nedovoljno upucenim citaocima.
S. D.
