01.01.00
Politika
03.01.2002.
KNJIGE O KOJIMA SE GOVORI
Naša starija prošlost
Šest tomova Sabranih dela Rada Mihaljčića značajan je događaj u našoj istoriografskoj nauci i kulturi uopšte. - Kraj srpskog carstva kao početak priče o junacima kosovske legende, srpskoj prošlosti i narodnom sećanju...
Udruženi beogradski izdavači "Srpska školska knjiga" i "Knowledge" napravili su istinski poduhvat - objavili su šestotomno delo vrhunskog znalca srpske nacionalne istorije srednjeg veka prof. dr Rada Mihaljčića (1937). Pedagog velikog ugleda, naučnik izuzetnog znanja, Mihaljčić je uspeo ono što do sada nije pošlo za rukom ni jednom našem istoričaru - da svestranije osvetli šta se i kako događalo u našoj srednjovekovnoj prošlosti - naravno od kraja srpskog carstva, od druge polovine XIV veka, između smrti cara Dušana i Kosovske bitke (1389), kada počinje rasulo države Nemanjića.
Već na početku prvog toma svojih Sabranih dela prof. Mihaljčić veli:
"Na izučavanju ovog, po oceni mnogih istraživača, najpresudnijeg perioda naše prošlosti, izgrađivala se kritička škola u srpskoj istoriografiji. Ipak, mnoge zablude, naravno, usled nedostatka savremenih, pouzdanih izvora, nisu otklonjene. Zbivanja vezana za kraj države Nemanjića legenda je ovenčala slavom najtragičnijih događaja srpske istorije..".
Rade Mihaljčić je čovek svestranog obrazovanja (istorijske studije usavršavao je u Francuskoj i Grčkoj, između ostalog) i samo takav čovek mogao je da tumači i protumači šta se i kako događalo (zaista) u našem srednjem veku. On je u svojim knjigama odvajao činjenice od legende i mitova, predrasuda i kvazinauke. I to od prve knjige "Kraj srpskog carstva", delo za koje je dr Frank Kempfer, profesor Univerziteta u Minsteru, između ostalog, napisao:
Vrsni znalac izvora
"Zahvaljujući ovom mukotrpnom filigranskom radu, autor uspeva da na nov način prikaže proces raspadanja carstva Nemanjića. Mihaljčić je prinuđen da, ovde, stalno polemiše sa dominirajućim i omiljenim predstavama o srpskoj istoriji a način na koji on to radi, koristeći veoma široku osnovu izvora, čini ovu knjigu jednom od veoma značajnih priloga modernoj srpskoj istoriografiji".
Druga knjiga "Lazar Hrebeljanović - istorija, kult, predanje" je, kako kaže Rade Mihaljčić, "sintetički prikaz istorijske, kultne i legendarne ličnosti Lazara Hrebeljanovića". Ugledni bugarski istoričar dr Hristo Matanov, balkanolog, smatra da "pojava ove monografije treba da nas podseti da i srednjovekovna bugarska istorija, i to baš u vreme osmanskog osvajanja, ima ne mali broj ličnosti koje je nužno kompleksno izučiti".
Junaci kosovske legende
Tako je svoju treću knjigu nazvao prof. Mihaljčić. Akademik Sima Ćirković, kao recenzent, naglašava:
"Mislim da je posao koga se latio uspešno obavio zahvaljujući kritičnosti, načitanosti, dobro obavljenom sakupljačkom radu, i otvorenosti za nov "antropološki" pristup koji se ne da sputati tradicionalnim granicama discipline. Mislim da je ono što je dato u ovoj knjizi dragocen prilog poznavanju naše kulture Hß-Hßîîî veka i da se time zaokružuju i dovršavaju istraživanja o knezu Lazaru i Kosovskom boju".
Pažnju i šire javnosti privući će četvrta knjiga Sabranih dela Rada Mihaljčića - "Srpska prošlost i narodno sećanje", u kojoj se govori o istorijskoj podlozi izreke "Od Kulina bana.."., potom o Maričkoj i Kosovskoj bitci, Kosovskoj legendi, Mari Hrebeljanović... Dr Andrija Veselinović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže:
"Ono što je zajedničko za sve radove Mihaljčića... bez obzira na temu, jeste da je svaki pisan studiozno, marljivo i nadasve kritički i naučno besprekorno, sa dobrom argumentacijom i potkrepljenošću istorijskim izvorima".
Peta knjiga nosi naziv "Izvorna vrednost stare srpske građe" za koju akademik Sima Ćirković kaže da donosi novi i nepoznati materijal, ili, pak, donosi novu diplomatičku i sadržajnu analizu ranije poznatih izvora. Tako su u ovoj knjizi studije "Slovenska kancelarija arbanaške vlastele", "Stari srpski zakon", "Dušanov zakonik u sudskoj praksi", "Stari srpski zapisi i natpisi"...
Poslednja, šesta knjiga Rada Mihaljčića je "Vladarske titule oblasnih gospodara" (Prilog vladarskoj ideologiji u starijoj srpskoj prošlosti). Profesor Mihaljčić ističe:
"Ustanoviti i ustaliti načelo nasleđivanja prestola jedan je od suštinskih ciljeva vladarske ideologije... Od načina nasleđivanja zavisila je stabilnost države. Stare srpske vladarske rodove prate šaroliki vidovi nasleđivanja, nasilne smene, učestale sekundogeniture. Štaviše, drugorođeni vladari neretko su uspevali da nametnu svoje potomke, da iz druge grane produže vladarsku lozu..".
Ovo je, u stvari, knjiga o tome kako je nasleđivana i sticana vlast, zatim o vladarskim titulama oblasnih gospodara, o odjecima i shvatanjima titula (Lazarevići i Brankovići, titule Kraljevića Marka, prezimena izvedena od titula)...
Ovo izuzetno istoriografsko delo je takođe prvorazredno književno štivo; knjige su pisane lepim književnim jezikom.
Radovan Popović
