Rođen u Hertfordšajru 1946. i odrastao u severnom Londonu, Džim Krejs je studirao književnost pre nego što je otišao u Sudan, gde je radio na obrazovnim programima pod pokroviteljstvom humanitarnih organizacija. Godine 1974. počinje da piše i već prvom pričom, Eni, kalifornijske tablice, skreće pažnju kritike originalnošću i inovativnošću.Prvi Krejsov roman Kontinent iz 1986. bavi se stavom Zapada prema zemljama Trećeg sveta kroz sedam međusobno povezanih priča smeštenih na imaginarni sedmi kontinent. Roman osvaja Vitbredovu nagradu, kao i nagradu lista Guardian. I u nekoliko sledećih ostvarenja Krejs se bavi interakcijom među različitim civilizacijama i kulturama na granicama epoha: u Daru kamenja iz 1988. prikazuje pleme na prelazu iz kamenog u bronzano doba, dok je radnja Arkadije iz 1992. smeštena u zamišljeni britanski grad budućnosti.Potom se Krejsova interesovanja okreću ka istoriji. U romanima Znaci nemira iz 1994. (nagrada Vinifred Holtbi) i Iscelitelj (uži izbor za Bukerovu nagradu) iz 1997. autor je iskoristio istorijske događaje kao podlogu za razvijanje priče.Romanom Posle smrti iz 1999. Krejs osvaja Vitbredovu nagradu, nagradu Kruga američkih književnih kritičara i ponovo ulazi u uži izbor za Bukerovu nagradu. Njegov najnoviji roman Šest neobična je priča o glumcu Feliksu Dernu, čiji je naizgled savršen život ukaljan činjenicom da svaka žena sa kojom je spavao nosi njegovo dete.
1
Zarad starih dobrih vremena, doktori zoologije su se tog utorka po podne odvezli iz varoši da bi poslednji put obišli raspevane slane dine u Baritonskom zatonu. I upokojili duha. Nisu se vratili živi. Zamalo se uopšte nisu ni vratili.
Na umu su imali samo nostalgičnu kratku šetnju obalom na kojoj su se upoznali kao studenti, gotovo trideset godina ranije. Upravo su među tim dinama prvi put vodili ljubav. A možda bi i ponovo vodili ljubav da se, kako će novinski izveštači reći, „smrt, naoružana komadom granita, nije saplela o njihove poljupce“.
Behu potpuno čudan par ti mrtvi, rasprostrti ljubavnici na obali: Džozef i Selis. Oboje profesori. On – direktor Instituta za plimu, gde se pročuo kako po hladnoći, tako i po vijugama. Ona – honorarni predavač na univerzitetu. Gotovo nijedan kolega nikad ih nije čak ni video zajedno, niti im došao u kuću, a kamoli primetio da se dodiruju. Stoga niko nije očekivao da će od svih parova baš njih dvoje biti otkriveni tako – bez donjeg rublja, smrskanih glava, kao neverovatne žrtve neverovatnih strasti. Ko bi pomislio da će se neprivlačni ljudi tih godina i učenosti susresti sa seksom i smrću pod vedrim nebom?
Skupo ih je koštala njihova nostalgija.
