Entoni Gidens, jedan od najpoznatijih sociologa današnjice, rođen je u Londonu 1938. godine. Školovao se na Univerzitetu Hal, a doktorirao na Kings koledžu (Kembridž), na kojem je kasnije predavao i stekao zvanje profesora. Od 1997. do 2003. godine bio je direktor Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE), gde je sada počasni profesor. Od 2004. godine nosi titulu plemića i predstavnik je Laburističke partije u Domu lordova.
25.11.05 Glas javnosti
Kako globalizacija oblikuje naše živote
Odbegli svet, Entoni Gidens
Odbegli svet
Od svih promena koje se dešavaju u svetu nijedna nije važnija od onih koje se odvijaju u našoj privatnosti - u seksualnosti, emocionalnim vezama, braku, porodici - tvrdi autor
Knjigu "Odbegli svet" britanskog sociologa Entoni Gidensa ovih dana objavila je izdavačka kuća "Stubovi kulture"u biblioteci "Klepsidra" (preveo Ivan Radosavljević). Gidens je direktor Fakulteta ekonomije i političkih nauka u Londonu, autor više od trideset knjiga, a bio je savetnik Toniju Bleru i Bilu Klintonu. Podnaslov knjige "Odbegli svet" glasi "Kako globalizacija preoblikuje naše živote", i Gidens u pet poglavlja (Globalizacija, Rizik, Tradicija, Porodica, Demokratija) razmatra transformativne učinke globalizacije na naše živote. Knjiga spada u domen popularne nauke, nije pisana sa pozicija za ili protiv, već ovaj, toliko rabljen pojam tumači iznijansirano, sa svim dvosmislenostima i protivrečnostima koje nosi.
Gidens relativizuje uticaj SAD i multinacionalnih kompanija, braneći ideju da globalizacija deluje i "naniže", i da je Amerika podjednako zaražena ovim virusom.
Ipak, najvažnija teza ove knjige jeste da od svih promena koje se dešavaju u svetu nijedna nije važnija od onih koje se odvijaju u našoj privatnosti - u seksualnosti, emocionalnim vezama, braku ili porodici. Gidens tvrdi - na sceni je globalna revolucija u našem samopoimanju i u načinu na koji stvaramo veze i odnose a nastajuća demokratija emocija nalazi se na prvoj liniji fronta u borbi između kosmopolitizma i fundamentalizma. Jednakost polova i seksualna sloboda žene, za koje u tradicionalnoj porodici nema mesta, predstavljaju prst u oko za fundamentalističke grupe.
Gidens tvrdi da je brak postao okoštala institucija, čija se priroda potpuno izmenila, iako spolja izgleda isto, a da je porodični život preobražen usponom para i partnerstva. Danas par, umesto dece i rodbine, predstavlja suštinu porodice, a temelj te zajednice je intimnost. Danas je važnije pitanje "Da li si u vezi? " nego "Da li si u braku? ".
Ove "čiste veze" traju dok postoji prava intimnost, a to je i nagrada koju ovakva veza donosi paru. Gidens postavlja i zanimljivu tezu da su upravo homoseksualci otkrili taj novi svet veza, jer kada je homoseksualnost prestala da se skriva, oni su morali da nađu oslonac izvan tradicionalnog braka.
Entoni Gidens donosi i jedno nijansirano i nedogmatično tumačenja pojmova tradicije i fundamentalizma, čime pruža mogućnost za njihov razvoj. Dve najvažnije teze su da fundamentalizam izvorno uopšte ne treba vezivati za islam, kao i da je on dete globalizma, nastao tek u šezdesetim godinama 20. veka. Gidens tvrdi da su tradicija, konzervativizam i nacionalizam takođe "fundamentalni", jer ih sve povezuje odsustvo dvosmislenosti i potreba za dijalogom. Zato funadmentaliste (konzervativce, nacionaliste) možete naći u bilo kojem delu sveta, pa čak i u najrazvijenijim.
Ipak, tvrdi Gidens, fundamentalizam postavlja i neka zanimljiva pitanja globalističkom modernizmu. Ono osnovno glasi - možemo li živeti u svetu u kojem ništa nije sveto? Gidens kaže da ne možemo, i da nam je potreban moralni oslonac koji se uzdiže nad svakodnevnim brigama. U neočekivano pojačanom tonu Gidens poentira - i kosmopolitski moral mora počivati na strasti. Ne bismo imali radi čega da živimo kad ne bismo imali nešto za šta vredi umreti.
T. Čanak
