Od Kosovske bitke do kosovske legende

01.09.19

Istorijski casopis - br. 68/2019
Prof. dr Nenad Ljubinkovic naucni savetnik Instituta za književnost i umetnost i redovni profesor Beogradskog univerziteta

U svojoj bogatoj naucnoj karijeri objavio je preko dvadesetak znacajnih studija o Kosovskom boju. U vremenu nastanka rukopisa (1989) knjige o kojoj je ovde rec, Ljubinkovic je priredio i jedan broj casopisa Raskovnik koji je objavljen pod naslovom „Kosovo u pamcenju i stvaralaštvu“. Deset godina kasnije uredio je tematski broj Zadužbine, lista Vukove zadužbine, koji je bio posvecen Kosovu i Metohiji. Ljubinkovic je autor preko cetiristo rasprava, studija, clanaka, kao i nekoliko antologija usmenog narodnog stvaralaštva. Dobitnik je više nagrada i priznanja.

Knjiga Od Kosovske bitke do kosovske legende objavljena je kao prvo izdanje Kosovskometohijskog odbora Matice srpske. U ovoj knjizi Ljubinkovic s pažnjom ispituje putopise, originalna dela, najstarije istorijske zapise nastale neposredno nakon završetka bitke, osvrce se na srpske, turske, ruske i albanske zapise o Kosovskoj bitki i tako daje preglednu sliku pisanih izvora o ovom presudnom dogadaju u istoriji srpskoga naroda. Nema jasnog mesta na koje se može ukazati, a koje oznacava pocetak preplitanja pisanih, prema nekima verodostojnijih izvora, i usmenog predanja o ovom dogadaju. Putopisci su beležili ono što ljudi govore, a Srbi su rano izgradili svoju kosovsku epopeju koja putniku namerniku, prema Ljubinkovicevim dokazima, nikako nije mogla da promakne. Knjiga koja je pred nama govori, pre svega, o stvaranju mita, kao zaloga za opstanak jednog naroda, bez obzira na istorijske katastrofetrzavice, a na to nas upucuje i sam naslov knjige: Pocinje istorijskim dogadajem, a završava se legendom koja se vekovima negovala da bi i do danas ostala praiskonska prica kojoj se vracamo – kosovska legenda.

Precizan i postupan razvoj kosovske legende predstavljen je u ovoj knjizi. Glavni motivi su nabrojani, a zatim je osvetljeno njihovo poreklo dalji razvoj. Kult svetog mucenika Lazara (potonjeg cara Lazara) dovodi se u vezu sa stvaranjem kulta dinasticke porodice Lazarevica, poput kulta Nemanjica. Ljubinkovic piše da je legenda koja kao osnovni motiv ima Lazarevo opredeljenje za carstvo nebesko potekla upravo na Milicinom dvoru neposredno nakon smrti vladara, a razvijala se u Milicinoj zadužbini Ljubostinji. To je samo jedna od varijanti kosovske legende. Lazarevo opredeljenje za carstvo nebesko ipak predstavlja jedan od temeljnih motiva kosovske legende koji se održao i danas. Njegova mucenicka smrt i deseterci iz pesme Propast carstva srpskoga:

Mili bože, što cu i kako cu?

Kome cu se privoleti carstvu:

da li cu carstvu nebeskome

da li cu carstvu zemaljskome?

Ako cu se privoleti carstvu ,

privoleti carstvu zemaljskome

zemaljsko je za maleno carstvo,

a nebesko uvek i doveka.

pokazuju da kosovska legenda insistira na biblijskim paralelama

Tu se ubraja i vecera pred boj, kao i prokazivanje izdajnika). Ljubinkovic, zatim, promišlja i o motivima izdajnika, oklevetanog junaka, o motivima kletve i zakletve, o motivu posvadanih zetova, koji ipak ostaje po strani, kao i o licnosti cuvenog junaka koji je pogubio Murata na Kosovu. Posebno mesto u knjizi posveceno je Milošu Obilicu. Autor nastoji da dokaže da Miloš Obilic (Miloš Kobilovic) jeste bio istorijska licnost, ukazuje gde je bilo njegovo prebivalište i njegov grad-tvrdava. U tumacenju Obilicevog lika i dela verovatno se najbolje ogleda i Ljubinkoviceva ideja koja je sadržana u naslovu knjige. Epski junak koji na samom bojištu ubija neprijateljskog poglavara postaje sve više deo jedne vece price od one koju nam mogu pružiti istorijski izvori – on postaje legenda ili pak njen važan deo. Ljubinkovic navodi i rane turske izvore, tacnije, poziva se na jedrenskog istoricara Urudža, pisca Istorije dinastije Osmanove, cije se nastajanje smešta u XV vek. Ljubinkovic napominje: „I Urudž, kao i Konstantin Filozof, naglašava da se Muratov ubica unapred zaverio da ce izvršiti taj cin.“ 2 Pored licnosti Miloša Obilica u knjizi se nalazi i iscrpna grada koju je autor sakupio i o kojoj raspravlja, a tice se licnosti Vuka Brankovica.

O motivu izdaje se govori u okvirima predanja koje se jasno odvaja od istorijske grade, a izdaja koja se vezuje za Vuka, po principu blizine i srodstva, prebacuje se na njega sa njegovog sina ?urda Brankovica koji nije ucestvovao u Drugom kosovskom boju.

Drugi deo knjige posvecen je stvaranju samih legendi – srpskih, turskih i mesnih, a u narednom poglavlju rec je i o „Sremskoj teoriji“ o postanku junackih narodnih pesama o Kosovu. U trecem delu knjige Ljubinkovic daje pregled odjeka legende o Kosovskoj bitki izvan prostora srednjovekovne srpske države, pre svega u Rusiji. Ilustrovani letopisni svod, nastao verovatno u drugoj polovini XVI veka, pored lika Save, Nemanje i Lazara, prikazuje i tokove same bitke. Na ilustracijama, koje takode krase stranice knjige, mogu se razaznati srpska i turska vojska, pa cak i oklevetani junak, potom i Miloševo ubistvo Murata. Ilustracije stvaraju poseban vizuelni doživljaj i doprinose sakralnom karakteru same teme. Povezujuci na ovaj nacin izvore razlicitog porekla, te minule godine i vekove, Ljubinkovic tvori impresivnu studiju o slojevitosti legende, kako o njenom nastanku, promenama, dopunama, varijantama, tako i o njenoj kasnijoj recepciji. U poglavlju „Ambicije srpske srednjovekovne države da postane treci Rim“ autor dovodi u vezu kosovski mit sa mitom o izbavljenju nebeskog naroda, o vaskrsenju pravoverne države, gde je biblijska paralela detaljno proucena. Zanimljiv podatak, koji ide u prilog tome da se knez Lazar kanonizuje, a kasnije slavi i kao car, jeste cinjenica da je knez Lazar zapravo poslednji vladar srednjovekovne Srbije koji nikada nije priznao vlast „nevernika“.

„Ideja o ?Novom Izrailju?, olicenom u srednjovekovnoj Srbiji, našla je svojevrsni iskaz u slikarstvu manastira Sopocana (živopisan oko 1265, kako se obicno uzima). Prica o prekrasnom Josifu naslikana je u priprati Sopocanskog manastira u 17 slika. Sedamnaest slika iz Josifovog života imaju ocite paralele u životu Nemanje i Save.“

Ljubinkovic potom ukazuje na dvojako srodstvo kneza Lazara sa Nemanjicima: preko cara Dušana i preko žene Milice. Stoga je jasno zašto se, pored likova Nemanje i Save, javlja i Lazarev u ilustrovanom ruskom letopisnom svodu koji je za cilj imao da velica Rusiju kao Treci Rim nakon pada Vizantije. Odatle sledi da je kosovska legenda naišla na ogroman prostorni i vremenski odjek, a kult kneza i cara Lazara se ucvrstio na verskom, legendarnom i mitskom planu, s tim da je ovaj poslednji od najveceg znacaja za jedan narod.

U poglavlju „Doprinos albanske narodne tradicije oblikovanju dogradnji srpske kosovske legende na Kosovu“ autor pruža pregled osnovnih mitova Albanca naseljenih na Kosovu, kao i njihovo prihvatanje lokalnih legendi. U središtu je Miloš Kobilic/Obilic kao ratnik koji je usmrtio vrhovnog poglavara turske vojske. Pored poznatih motiva koji prate lik Miloša Obilica, tu je i jedan nov – motiv o Miloševom posthumnom nošenju sopstvene odsecene glave. Prikazivanje Miloša kao htonskog bica može da se tumaci u kljucu svete price, mita, u kojoj nisu retke licnosti koje i nakon ocigledne fizicke smrti nastavljaju da žive (tako se veruje i da je Marko Kraljevic samo zaspao). Miloš Obilic je i u suprotstavljenom taboru predstavljen kao neka vrsta božanstva. Ljubinkovic odlicno uocava slicnost izmedu Svetog Jovana Vladimira, velikog albanskog svetitelja i mucenika, i Miloša Obilica. Obojica su, u albanskoj tradiciji, predstavljeni kako posthumno nose svoju odsecenu glavu u rukama. Autor dalje zakljucuje: „Popunjavajuci upražnjena mesta, koja su ostavili odseljeni Srbi, novodoseljeni Albanci su svoj preneti kult Svetog Jovana Vladimira sucelili i suocili sa kultom velikog kosovskog junaka Miloša Kobilica/Obilica.“4 Ovakvo zapažanje ide u prilog mesnim teorijama o nastanku kosovske legende, prema kojima se ona najviše negovala upravo u oblastima oko žarišta bitke. Sama bitka postaje nešto više od sukoba dveju zavadenih strana, ona postaje legenda koju, kao usmenu tvorevinu, usmenu pricu, usvajaju svi oni koje je tocak istorije naveo onamo otkuda su Srbi potekli i odakle je potekao njihov prvi mit, mit o svetorodnoj lozi Nemanjica, a onda i drugi najvažniji, mit o Kosovskoj bitki.

Ozbiljna i iscrpna studija prof. dr Nenada Ljubinkovica je istovremeno i nezaobilazna literatura za one koje se bave ovim velikim pitanjem, ali i knjiga koju citalac može uzeti ako želi prvi put da se upozna sa razvojnim putem od bitke do legende. Na kraju, knjiga je i lep podsetnik u ova smutna vremena, da je ovaj narod uprkos turbulentnoj i krvavoj istoriji opstao i rastao na nacionalnom mitu. Kao što se Lazar opredeljuje za carstvo nebesko, kao što Miloš i posle smrti živi, tako je i svaka zemaljska prica nevažna naspram velike nebeske price koja nikada nece prestati da traje.

Jelena Zelenovic