Miroslav Lukić (30. jun 1950, Mišljenovac kod Požarevca). Pesnik, romanopisac, esejista, antologičar, profesor i izdavač.Živi i radi u Beogradu. Počeo je da piše i objavljuje relativno rano kao četrnaestogodišnjak.Objavio je preko pedesetak naslova. Najpoznatije knjige ovog pisca su:Dnevnik za Senkovića, Ujkin dom, Trgovci svetlošću, Liturgija, Mesečeva svadba, Mladost bez starosti i život bez smrti, Doktor Smrt, U drustvu pustinjskih lisica (romani), NESEBIČAN MUZEJ Plus ultra (antologija srpske poezije 20. veka; 6 izdanja), Antologija FENIKS,Pesme Bore Mišljenovića, Rajska sveća, Rusalj, Vrata Zvižda, Pesme iz romana,Kraljevske insignije (odabrane pesme, 4 izdanja), Duboke pesme nemoguće ljubavi; Religija poezije I -II, Umetnost mahovine, Metafizika u belom odeju, Muzej nemogućeg ratara (knjige ogleda, eseja i kritika).
Lukić je svoja sabrana dela objavio 2002. godine:UMETNOST MAHAGONIJA, u 32 knjige. Krajem 2003. objavljeno je digitalno izdanje sabranih dela M. Lukića u četrdesetak knjiga -ARHIV TRGOVACA SVETLOŠĆU. Krajem 2006. godine objavljeni su Sabrani radovi M. Lukića VEČITI ČUDESNI KORENOVI u 22. toma. Na ovom CD publikovan je i zbornik radova koji čini 7 samostalno objavljeninih knjiga o Lukiću kao romanopiscu, pesniku, antologičaru, kritičaru.
Lukić je dobio - na velikom jugoslovenskom konkursu za poeziju Fonda mladih talenata i redakcije lista BORBA prvu nagradu za poeziju, jednogodišnju studijsku stipendiju. Osamdesetih je dobio drugu nagradu za prozu "Prosvetnog pregleda" i "Vukovo pero" - prvu nagradu za knjigu kratkih proza u rukopisu. Lukić je dobio i nagradu "Drvo života" za knjigu objavljenih eseja "Umetnost mahovine" (Edicija Braničevo, 2003).
Lukić živi i radi u Beogradu, kao profesor,pisac i urednik "Zavetina". Tokom 2006. godine radio je kao urednik novopokrenute visokotiražne biblioteke "Moj drug" časopisa NAJ "Naše škole".
Lukić je, inače, pokrenuo nekoliko književnih časopisa, i zbornika.
Napisano je, kada su se pojavili Lukićevi romani, pre svega trilogija "Mladost bez starosti i život bez smrti" mnogo pohvalnih reči o ovom piscu;ali to nisu neumereni hvalospevi. Zaista, "rastući i razvijajući se na granama velikih stabala svetske književnosti (Dante, Svedenborg, Gete, Jung...) Lukić je nalik na nebeski bršljan, čiji su se vrhovi i lišće zapleli u oblake i munje..."
Lukića su dosta hvalili ili mladji pisci od njega ili dosta stariji.
Oficijelna srpska književna kritika dugo ga je skrivala, kao maćeha Pepeljugu pod koritom, ali posle pojava njegovih knjiga "Trgovci svetlošću", "Kuća svetih ratova" to je postalo smešno. Lukić je, kako je primećeno s punim pravom, "shvatio i osetio duboko da ovde u ovom životu, već imamo vezu sa beskonačnim - i njegova dela to izražavaju..."
Više o Lukiću može se saznati na zvaničnoj prezentaciji Edicije ZAVETINE, koja se nalazi na internet adresi www.zavetine-83.com
01.01.00
"Danas"
12. mart 1999.
"...Ova antologija sadrži nevidljivi deo istorije, iskreni i iskon-ski otpor "preživanju" i "preživarima"", neznanju, kukavičluku, udobnosti, ulagivanju, lenjosti i slabosti duha i neotpornosti, slatkoj moći navike i komotnom "putu najmanjeg otpora" spletu svih onih najraznovrsnijih okolnosti koje su izvrsna klima za jedno plesnivo stanje duha..."
01.01.00
"Dneviik", Novi Sad,
25. avgust 1999.
"...Na više od 500 stranica velikog formata, kakav su obožavali Bor-hes i izdavači likovnih monografija, Miroslav Lukić je realizovao neobični istraživački projekat za koji će sastavljač, književnikritičar i pesnik istovremeno zapisati da je to, između ostalog, i jedan od načina izlaska iz lavirinta književnosti poluvekovnog perioda od 1938. do 1998. godine. Konačno, ova Lukićeva antologija se može čitati i kao antologija antologija sa mogućnošću da se i u njoj s vremenom kreativnih "doterivanja" izvrše novi radikalni rezovi, možda najbliži onim preko kojih su u Lukićev muzej dospeli: Jovica Aćin, Nikolaj Velimirović, Justin."Poiovic, Leonid Šejka, Nikola Milotevoc, Dragoslav Mihailovic, MešaSelimović..."
