Ludi vjetar

05.09.07

Koreni

U više navrata smo izveštavali o Srpsko-švajcarskom pozorištu Duga i predstavama koje su odigrane u dve godine postojanja. Čovek koji je napisao svih osam drama koje su do sada odigrane za sebe kaže da je pre svega romanopisac i pripovedač pa tek onda dramski pisac i režiser.

Ja Vas poznajem kao romanopisca, dobrog romanopisca, čitao sam sve Vaše romane i moram priznati da sam se iznenadio kada sam čuo da ste osnovali pozorište.
Pripovijedač, recimo da sam bio i ostao samo pripovijedač, čovek koji priča priče, kao što je činio moj djed iako je bio nepismen. Za razliku od njega i inih mojih predaka koji su predanja prenosili usmenim putem sa koljena na koljeno, ja sam naučio da pišem. Inače moji zemljaci Majevičani govore vrlo opisno, pa ćete ako imate strpljenja da ih slušate primjetiti da najbeznačajniji dogadjaj opišu tako da požalite što se niste zatekli na mjestu dogadjaja. Dakle, kao što rekoh i u pozorištu sam ostao pripovjedač, jer pozorišni komadi i nisu ništa drugo do priče ispričane na jedan drugi način, uz pomoć glumaca, pozornice, rasvjete i zvuka...

Šta Vam je draže roman ili drama?
Ne mogu da kažem da mi je draže jedno ili drugo. Pisanje romana je jednostavnije jer zahtijeva samo pribor za pisanje i inspiraciju, dok u pozorišni komad moram da uložim mnogo više, jer isti moram sam i da režiram, pobrinem se za kostime, kulise i organizaciju. Istina ne radim sam već sa saradnicima iz pozorišta, gdje slobodno mogu da kažem najveći dio posla organizacionog karaktera obavlja naš blagajnik Dejan Ilić koga iz milja zovemo Laza Paču.

Vratimo se za trenutak ipak Vašoj prvoj ljubavi, romanu. Objavili ste do sada četiri romana, Ludi Vjetar, Studio Evropa, Ranjeni Vuk i Sudbine, da li ove godine možemo očekivati neki novi roman ili ste svu pažnju posvetili pozorištu?
U svakom slučaju ove godine će da se pojavi bar jedan moj roman, iako je bilo planirano da objavim tri romana. Situacija u Srbiji je takva kakva je, pa mogu biti zadovoljan i sa jednim romanom godišnje, iako sam prošle godine objavio tri. Naslov romana je Hijene, a sadržaj romana..ma dozvolite da Vas iznenadim. Moram da pomenem vlasnika izdavačke kuće Legenda iz Čačka, velikog čovjeka, gospodina Dragan Biserčića koji će ove godine, po mojoj preporuci, objaviti pored mog romana Hijene i roman Spirala šaha švajcarskog pisca i političara Oskara Frajsingera.

Znači li to da neće biti sličan dosadašnjim romanima, gde su glavni junaci uglavnom Srbi iz Bosne, a radnja romana uvijek pomalo skače iz Švajcarske u Bosnu u vrijeme kada je tamo bio rat.
Ne, s tim da nije uvijek glavni junak Srbin, glavni junak romana Sudbine je Švajcarac. U romanu Hijene je glavni junak Srbin iz Bosne, zove se Ognjen, ali za razliku od Draže, Luke, i Nemanje , Ognjen nije patriota u mjeri u kojoj su oni bili i nije dijete sa sela već je odrastao u Sarajevu. No kad već pomenuste to da su glavni junaci Srbi iz Bosne, doživio sam ovih dana nešto veoma ružno. Nazvao me prije par dana čovjek porijeklom iz Srbije, odnosno Vojvodine, koji nije Srbin ali je drzavljanin Srbije i rekao mi da ja kroz svoje romane nas predstavljam u ružnom svjetlu ovdje u Švajcarskoj. Ispostavilo se da gospodin nije pročitao ni jedan moj roman, ali je čuo iz „povjerljivih“ izvora da ja pišem o Bosancima i tako ružno predstavljam sve strance u Švajcarskoj. Znao sam šta treba da mu kažem, ali sam se suzdržao i zahvalio mu na pozivu. Pričam Vam ovo samo da pokažem kako može biti nazahvalno biti pisac. Nigdje u svijetu ljudima ne pada na pamet da pozovu telefonom nekog pisca koga ne poznaju, ali kako je Švajcarska mala zemlja, a mi ovde kao da živimo u jednom selu, dešava se da me čitaoci zovu da bi me pitali nešto u vezi sadržaja knjige, a evo desilo se da me pozove i neko ko nije čitalac ali je sebi dao za pravo da me kritikuje.

Znači nije lako biti pisac u dijaspori? Pisali ste koliko znam i filmske scenarije? Da li je već snimljen neki film?
Ubijedjen sam da nije lako biti pisac bilo gdje u svijetu. Pisanje je posao koji ljudi vrlo često ne smatraju ozbiljnim, a često pisac ne dočeka priznanje nego ga slave i uvrštavaju biblioteke posthumano. Da napisao sam tri scenarija, a radim na četvrtom iako još ni po jednom nije snimljen film. Saradjivao sam sa režiserom Sergejom Stanojkovskim koji je prije tri godine snimio film Kontakt po scenariju Gordana Mihića sa Nikolom Kojom u glavnoj ulozi. Već dvije godine pokušavamo da nadjemo producente za film po mom prvom romanu, Ludi Vjetar, ali još nismo sakupili dovoljno novca. Predvidjeni bužet je tri i po miliona evra što je za evropske uslove vrlo skup film, pa se bojim da ćemo izgubiti još dosta vremena dok ne budemo imali dovoljno novca za početak snimanja.

Znači u filmskoj industriji sve ide polako, a u pozorištu radite predstave jednu za drugom. U dve godine postojanja pozorišta napisali ste i režirali osam predstava, što je s obzirom da svi vaši saradnici rade po devet časova dnevno na svojim redovnim poslovima, veliki uspeh.
Da moram i u pozorištu čekati na finasijere vjerovatno do sada ne bismo završili ni jednu predstavu niti bi pozorište postojalo. Osim nekolicine naših privrednika koji su nas pomogli, kao što su Aćimović Ranko, Dragosavljević Mićo, Mitić Vasiljko, mi nismo imali finasijera. Sve što smo uradili, uradili smo sami, na sopstveni rizik i uz izdvajanje iz svog džepa. O tome da mi, iako smo igrali u skoro cijeloj Švajcarskoj, ne možemo govoriti o zaradi ne moram ni da Vam pričam, ipak zadovoljni smo da nismo u minusu.

Poslednja predstava koju sam gledao, „Odlaganje života“ je bila dobro posećena, a čini mi se i odlično primljena od publike. Verujete mi da sam bio skeptičan kada sam pročitao saržaj, jer radnju ste smestili u javnu kuću Studio Evropa, moram da primetim da nema nikakve veze sa vašim istoimenim romanom, zar se niste bojali da će Vas opet neko pozvati i reći da nas predstavljate u ružnom svetlu?
Dobro ste primjetili, Odglanje života nema ništa zajedničko sa romanom Studio Evropa. Naziv javne kuće je uzet čisto radi simbolike koja je više nego jasna. Uopšte nisam strahovao da će me neko pogrešno razumjeti, u pozorište dolaze pametni ljudi.

Za kraj, gde čitaoci mogu da kupe vaše knjige?
U Srbiji u većini knjižara, kao i na svim internet knjižarama, kao što su Knjižara.com, Naša-knjiga ili Knjižara-vesti, a ovde u Švajcarskoj u Badenu moje knjige, kao i mnoštvo drugih knjiga, prodaje gospodja Koviljka Ninković.

Razgovor vodio Borivoje Krekulović