Hijene

01.10.07

Izašao je iz štampe Vaš peti roman, kako smo čuli, knjiga je o ljudima, a nosi naslov Hijene, o kakvim ljudima se govori u knjizi koja nosi ovakav naslov?

Ne bi trebalo da roman svedemo na naslov, niti da sve vezujemo za ono, što je iako vrlo važno, ipak nije suština djela. Hijene su priča o usamljenom čovjeku koji pluta u matici koja ga je povukla. Usamljenom u onoj mjeri u kojoj je usamljen naš narod u poslednjih petanestak godina. Kopile, pomalo Edipovac, traži oca i bježi od istine da je saučesnik u nečem prljavom makar i protiv sopstvene volje.

Ali vi u vašoj knjizi govorite o humanitarcima koji su imali blanko potpisane od Karadžića i Mladića i čini se oštro kritikujete našu elitu u Švajcarskoj?

Ne, ne govorim ja, već jedan od junaka romana, Čikin. Čovjek koji piše pisma, institucijama, vladi, patrijaršiji, redakcijama i skreće pažnju na ponašanje tih ljudi, naravno po starom srpskom običaju ne dobija odgovore ni od koga, osim od lista Pogledi. Kad u Pogledima osvanu njuške „hijena“ , glavni junak dobije zadatak da ga nadje i ućutka, što mu ni najmanje ne prija, pa odlučuje da se pravi da ga nije pronašao, a pronalazi ga sasvim slučajno. A što se tiče kritike naše elite u Švajcarskoj tu se grdno varate. Ja ne kritikujem našu elitu, možda bih, ali nemam koga. Mi nemamo elitu ni u Srbiji, a kamoli u Švajcarskoj. Istina, postoji izvjestan broj ljudi koje bismo mogli smatrati elitom, ali su raštrkani po Švajcarskoj i njihov glas se ne čuje.

Kako nemamo elitu, a naši intelektualci?

Rekoh već da postoji izvjestan broj ljudi koji bi mogli biti elita, ali pošto se njihov glas ne čuje, ostaje činjenica da mi elitu kao takvu nemamo, mislim na elitu jednog naroda, na ljude kojima su nacionalni interesi iznad ličnih, a dužnosti iznad prava. Danas posle svih ovih nesreća koje su nas zadesile jasno je da nemamo ni elitu, niti valjane političare, ni valjane sveštenike, a bojim se da smo kao narod u cijelini na samom dnu. Samo jedan primjer: Na zadnjem demonstracijama u Bernu, protiv politike Martija Ahtisarija, pojavila se oko petsto ljudi. Nije bilo ni jednog našeg sveštenika. Bilo je četvoro učitelja, dvoje iz državne i dvoje i iz privatnih škola i jedan naš zubar, barem ja nisam vidio ni jednog lekara osim njega, a imamo ih ovde na stotine ako ne na hiljade. Smijemo li govoriti da imamo srpsku elitu u Švajcarskoj?

Znači medju onima koji nisu elita, a smatraju sebe elitom ugnezdile su se i Vaše „hijene“? Zar se ne bojite da bi neko mogao da Vas tuži?

Ne, roman je fikcija. Postoji ona zlatna rečenica: „Svaka sličnost sa stvarnim dogadjajima i ljudima je sasvim slučajna.“ Ipak, ako se neko prepozna, mora da se zapita kako je uspio da se prepozna u tako ružnoj ulozi.

Često ste već napadani da ružnim bojama slikate naš narod kako u svojim romanima tako i dramama koje se igraju u pozorištu Duga, ne čini li Vam se da ste ovaj put malo preterali?

Ne, uopšte. To su optužbe bez osnove. Ja sam vrlo objektivan. Ja volim moj narod pa i onda kad ukazujem na ružne pojave. Ja ne vjerujem da u nekom mom djelu možete naći nešto što bi bilo kome dalo osnovu da me optuži da radim protiv mog naroda. Da sam htio, a nudjeno mi je, da pljunem po mom narodu, kako to neki naši umjetnici čine, moja knjige bi se prodavale na engleskom i njemačkom i tiraži bi bili milionski. Šta sam ja to ružno naslikao?

Radnja Vašeg romana Studio Evropa se dešava u javnoj kući, kao i radnja komedije Odlaganje života. Ljudi Vas pljuju zbog toga. Po njima, Vi Srbe u Švajcarskoj prikazujete kao prostitutke i lopove.

To mogu da čine samo maloumnici, ljudi koji nisu pročitali knjigu niti vidjeli predstavu. Istina je da se radnja romana Studio Evropa dešava u javnoj kući, ali, niti je glavni junak kriminalac niti su Srpkinje prostitutke. U stvari samo jedna od dama u Studiju je Srpkinja. Sad bi trebalo Švajcarci, Austrijanci i Dominkanci da me tuže što su ostale prostitutke iz njihovih zemalja. Tako i u drami Odlaganje života, nema ni traga od vulgarnosti iako je pod lupu uzeta odredjena pojava u odredjenom vremenu.

Da li je istina da su Vam nakon najave romana Hijene upućene neke prijetnje.

Ne. Istina, zvali su me neki poznanici da me dobronamjerno upozore da bi mogao biti „ohladjen“, što smatram običnom glupošću. Ja sam romansijer, a ne novinar, i romani su fikcija, a kao što rekoh ako se neko prepozna, mora da se zapita zašto se prepoznao.

Čikin? Roman je posvećen Čikinu? Znači da je Čikin stvarna ličnost?

Kao i sve moje dosadašnje knjige, roman je posvećen mojoj supruzi, s’ tim da je ovaj pored nje posvećen i mom prijatelju Čikinu. Da on je stvarna ličnost. Hvala Bogu živ i zdrav. Istina u samoj knjizi nije mu posvećeno puno prostora iako je pojavljivanje njegovih tekstova u Pogledima okosnica radnje.

Prvo tvrdite da je roman fikcija, a onda priznajete da Čikin postoji, znači li to da niste govorili istinu kad ste rekli da je roman fikcija?

Nisam lagao, roman je fikcija iako je gradjen na realnoj osnovi.

Meni još uvijek nije jasno, šta je tu fikcija, a šta stvarnost, nadam se ipak da Vams e neće ništa desiti i da Vas niko neće tužiti zbog ove knjige.

Zar je važno da li je fikcija ili istinita priča? Čini mi se da su stari Sumerci rekli da su sve priče već ispričane. Biće da ja samo po ko zna koji put prepričavam priče koje su već ispričane, a ispričane su jer su se već desile. Ljudi sa karakterima hijena postoje u svakom narodu i naročito isplivaju na površinu u burnim vremenima. A zadnje dvije decenije su sasvim burne. Niko neće imati ništa protiv moje knjige, osim naravno onih koji me redovno napadaju iako niti čitaju moje knjige niti gledaju moje pozorišne komade, ali ne bih o njima....


Natasa Jovanovic