Jovanović, Đorđa, Radomir rođen je 1939. godine u Srebrenici. Završio je Filološki fakultet u Beogradu, grupa srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost.Piše aforizme, epigrame i ostale satirično-humorističke forme. Objavio je sedam knjiga, a prevođen je na engleski, nemački, ruski, poljski i mnoge druge strane jezike. Dugogodišnji je saradnik mnogih listova, časopisa i elektronskih medija. Zastupljen u brojnim domaćim i stranim antologijama humora i satire. Dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja.Živi u Užicu.Svojevremeno je bio predsednik KPZ Užice i dobitnik Zlatne značke KPZ Srbije. Predsjednik Književnog kluba »Paun Petronijević« u Užicu, u dva mandata odbornik SO Užice, član Udruženja književnika Srbije, osnivač prvog privatnog Radija 31 u Užicu i glavni urednik; osnivač i glavni i odgovorni urednik prvog privatnog lista Užička nedelja; urednik lista Privrednik u Užicu; stalni saradnik emisija »Vreme sporta i razonode«, »Jovanovići«, »Veselo veče« Radio Beograda, humorističkih emisija Radio Sarajeva, Novog Sada i Zagreba, zagrebačke SN revije, Ježa, Humora, Seksi humora, novosadskog Osmeha, NIN-a, Danasa, Prosvetnog pregleda, frankfurtskih Vesti, kolumnista užičkih Vesti, predsjednik žirija za festival aforizama »Erskog kabarea«, uvršten u značajne ličnosti Biografskog leksikona Zlatiborskog okruga...
02.12.08
Da slamka izdrži!
Rade Jovanović
Nemam više inspiracije. Dobio sam vlast kakvu sam želeo, sad mogu samo da kukam. Plakali smo da dođe ova vlast, sad možemo samo da naričemo - žali se Jovanović na nova vremena
- Užički aforističar Rade Jovanović uveren je da se mi Srbi, kao narod, odlično držimo. Samo da izdrži i slamka. U nastavku ove svoje patriotske, državotvorne teorije, Jovanović dalje tvrdi da smo mi Srbi - svi iste generacije. Svi smo rođeni pre rata!
Jovanović je ovih dana objavio šestu knjigu aforizama. Ostale je objavljivao za ‘’vunenih vremena’’, ovu kad su vremena uveliko postala - sintetička.
- U vunena vremena bilo je vruće, uvek je postojala opasnost da se opržiš. Sad je drugačije, sintetiku provučeš kroz vodu i sve se spere. Danas se niko ne boji nikoga sem sebe - podvlači Jovanović razlike između onih i ovih vremena.
Za ‘’vunenih vremena’’, a kako čovek drugačije da ih nazove kad im ime tako lepo stoji, i tako je opisno, Rade je svojim knjigama davao naslove poput - ‘’Kuća smeća’’, ‘’Srbija na isteku’’, itd, ovu knjigu kratko je nazvao - ‘’Kratko i kasno’’...
- Naslov kao iz moralno političke nastave - sam sebe kritikuje Jovanović.
Zašto je dao takav naslov - zato! Zbog toga što ga danas više ne obuzima stvaralačka jeza.
- Nemam više inspiracije. I ona je postala monotona. Dobio sam vlast kakvu sam želeo, sad mogu samo da kukam. Plakali smo da dođe ova vlast, sad možemo samo da naričemo - žali se Jovanović na nova vremena.
Ta stvaralačka jeza koja ga više ne obuzima, poticala je, promišlja Rade, ne samo od inspiracije, nego i od potencijalne opasnosti, da ono što čovek piše može i da košta. Jednom je tako, dok je bilo te jeze, napisao - dok ga nisu saslušali islednici, optuženi je bio naš poznati književnik. Danas je skuplje ćutanje, veli.
Razlog što je sve to tako, što se tako oseća, veoma je jednostavan, objašnjava.
- Sa vođom ukopali smo i srpsku aforistiku, sahranili i Domanovića u srpskoj
satiri. Sad više ne znam koga da kritikujem, ovo je hidra sa stotinu glava. A nekad, u slavna vremena, vođa je bio 50 odsto srpskog afirističkog buma - nastavlja Jovanović.
Nekad, vođa je mogao, sa setom se priseća, da kaže ono što ni svojoj ženi, kad se naljuti, nije smeo da izdeklamuje, sad više nema kome. Teška vremena i za njega i za nove, mlade srpske aforističare.
- Ovi novi aforističari ne traže više dlaku u jajetu, jer se boje da će i za malo, ostati bez jaja - kaže ovaj Užičanin.
U dugoj karijeri aforističara Rade se jedino ne može pohvaliti da je zbog aforizama zatvaran. Sreća bila, pa su u vunena vremena Srbi malo čitali knjige...
Nekad je Rade lepo pisao - bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob, bolje da nikada nismo mogli da biramo... Zatim - spreman sam da poginem za vođu, mada, red je da i on nešto učini za sebe... Pa onda - očekuje se rekordna žetva, preorali smo još nekoliko gradova... U ovoj, novoj knjizi, za koju je aforizme pisao od 1997. do 2002. godine, ono kad je Srbija bila na isteku, jednom se prisetio, pa je zapisao - tragedija nebeskog naroda jeste što ne postoji plafon njegovog stradanja. Aforizam svež, kao da je pisan juče. Drugi put kad su počeli da nas bombarduju, Radu palo na pamet - nismo imali nameru da zaratimo sa celim svetom, jednostavno, imali smo sreće!
Nova knjiga je, nastavlja Jovanović, tek odgovor na prethodne tri - četiri, u kojima se govorilo šta da se radi. U ovoj, kratko i kasno, piše - dobili ste ono što ste tražili.
- Postoji jedno pitanje na koje zaista nemam odgovora, ma koliko ga tražio - kako jedna zemlja može sprovoditi evoluciju ako u njoj najmlađi sanjaju da jednog dana, kada porastu, postanu - gorile! - pita Jovanović.
Mada u nas vremena više nisu vunena, a ponestaje i inspiracije, u Srbiji, slaže se Jovanović, nije baš da nije ludo i zanimljivo.
- Ma, Tesla bi kod nas danas mogao da ide po kućama, da naplaćuje struju, a Vuk da beleži ove novokomponovane pesme...
Zbog opšte situacije, i erski duh danas je u ozbiljnoj opasnosti, naslućuje Jovanović.
- Ere su uvek ratovali, sa Turicima, sa Švabama i uvek pobeđivali lukavstvom, prevarom, umom se borili protiv gluposti, a uzgred je sve to bilo i smešno. Sad se to obrnulo, naši protivnici primenjuju ersku taktiku, a mi smo prihvatili taktiku protivnika - objašnjava Jovanović.
U novoj knjizi, užički aforističar bavi se i budućnošću Srba. Kratko kaže - nije važno što pišamo uz vetar, bitno je da stvar i dalje držimo u svojim rukama!
Jovanović je, zaključuje, čvrsto rešio da više ne piše. Kaže, pametni su odavno sve shvatili, a budalama pisati ne vredi. Ovaj Užičanin još davno je zapisao - Srbi su koristili pribor za jelo u 14. veku, a i danas smo jedna od najrazvijenijih srednjovekovnih država.Ko je shvatio - shvatio. Ko nije, džaba mu dalje pisati aforizme.
Zoran Šaponjić
