01.01.00
Dnevnik
16.02.2003.
POVODOM PETOG IZDANJA KNJIGE ?FORMULE LJUBAVI?? DR ZORANA MILIVOJEVIĆA, NAJTIRAŽNIJEG AUTORA IKA ?PROMETEJ??
Kraj ljubavi?
Knjiga koja se najviše krade na sajamskim štandovima novosadskog ?Prometeja? i koja se najviše fotokopira u Hrvatskoj je ?Formule ljubavi? dr Zorana Milivojevića, sa intrigantnim podnaslovom: ?Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav?
Autor knjiga ?Psihoterapija i razumevanje emocija?, ?Formule ljubavi?? sa intrigantnim podnaslovom :??Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav?? i ?Emocije?? dr Zoran Milivojević je beograđanin , odrastao na Neimaru. Roditelji su mu se bavili filmom i očekivalo se da će on poći njihovim stopama, ali upisao je medicinu, jer ga je zanimala antropologija, povezana i sa praksom.
Bilo mu je dugo da čeka petu godinu studija i predmet neurologija i psihijatrija, pa je inicirao osnivanje ?Multignozisa?, studentske grupe za multidisciplinarni pristup mozgu, psihi i ponašanju. Sa još dvoje kolega, na trećoj godini je radio istraživanje o temi ?Seksualnost narkomana?, kojom je obuhvaćeno tridesetak pacijenata. Bilo je to prvo studentsko istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu ?Psihijatrija danas?.
Pripadao je grupi mladih, pametnih ljudi koji su koristili institucije sistema, koje su, što je još interesantnije, bile raspoložene da podrže njihove projekte. Bili su zanimljivi kao studenti koji nešto rade, pa su počeli da ih zovu da drže predavanja o prevenciji. Tih ranih osamdesetih godina počelo je da se zakuvava u Beogradu. Milivojević je, iako nikada nije bio član neke partije, održao referat na kongresu omladine, zalažući se da omladinska organizacija ne treba da se bavi samo ispravnom omladinom, već mora da obuhvati sve segmente društva, pa i marginalne grupe kao što su narkomani, delinkventi, duševno oboleli itd. Milivojević je predvodio lobi koji se borio za bolnicu za lečenje narkomana. Kasnije je i izgrađena u okviru Bolnice ?Dragiša Mišović?.
Algoritmi ljubavi
Na trećoj godini studija, radeći sa narkomanima, shvatio je moć i nemoć znanja: tu je konkretna osoba, zna se šta ona mora da promeni, to joj se i kaže, no ona uopšte ne reaguje na to. Uvideo je koliko je važan zanat. Zahvaljujući kultnoj knjizi toga vremena ?Koju igru igraš? Erika Berna, u kojoj je bila opisana transakciona analiza zainteresovao se za taj metod. Narkomani su grupa sa puno igara, i činilo mu se da je taj metod zgodan za rad sa njima. Metod je pet godina ranije promovisao u Beogradu prof. dr Josip Berger, raširio ga je među beogradskim psiholozima i dr Milivojević je prihvatio tu školu, završio je kurseve i počeo je i sam sa jednom koleginicom da ih drži u Zagrebu, Sarajevu, LJubljani, Dubrovniku, Kotoru, Novom Sadu, Subotici i Beogradu. Tako se opredelio za slobodnu profesiju. Pripada, može se reći, drugoj generaciji, drugom talasu autoriteta koji se bave emocijama. Ima dvadesetogodišnje praktično iskustvo. Radi u Sloveniji i Jugoslaviji, a povremeno predaje na više univerziteta. Voleo bi da bude i univerzitetski profesor.
Još kao student je objavio petnaestak naučnih radova i u tim svojim traganjima došao i do emocija. Bile su lični izazov, jer su i njemu bile nejasne, pa se trudio da ih shvati i sistematizuje. Kada je 1991. došao u Novi Sad a prijateljica mu je predložila da u tadašnjem ?Mostu? održi seriju predavanja, odabrao je za temu emocije. To je bilo vreme početka raspada Jugoslavije, pa je krenuo od mržnje. Naime, ljudi su ga često pitali kako neko može da mrzi, nisu mogli to da shvate. U isto vreme Borka i Zoran Kolundžija su postavljali temelje izdavačkoj kući ?Prometej?, koja je danas jedna od najvećih u zemlji. Kolundžija mu je predložio da sistematizuje ta predavanja i da objavi knjigu. To je bio taj impuls. Godine 1993. pojavila se knjiga ?Psihoterapija i razumevanje emocija?. Pred rat, sa Vukom Stambolovićem i Milanom Košutom iz Zagreba osmislio je inicijativu ?Lekari za prevenciju rata?. Smatrao je da će nastupiti prilično krvoločan rat, što se na žalost i desilo.
U toku rata je počeo da piše, i rezultat su beć navedene tri knjige.
Mistifikovanje emocija je razlog što se one tako kasno, mišljenja je Milivojević, razmatraju iz naučnog ugla, jer su emocije prvenstveno opisivane u domenu umetnosti, literature itd. Od tridesetak emocija o kojima piše odabrao je ljubav kao temu za posebnu knjigu. ? ljubavi?? su od objavljivanja 1995. doživele pet izdanja, pa je tako dr Zoran Milivojević postao najtiražniji pisac izdavačke kuće ?Prometej??. Međutim, ma kako to nama na prvi pogled izgledalo, smatra autor, to nije knjiga o ljubavi već o algoritmima ljubavi. Knjiga govori o tome šta ljubav nije.
Činjenica je da se, u zavisnosti od vremena, menjalo društveno vrednovanje ljubavi. U nekim primitivnim kulturama postoji reč za seks, ali ne i za ljubav, jer ljubav nije opažena kao društvena vrednost. Razmatrajući kulturne mitove dr Milivojević je našao četiri para arhetipova ljubavi, koji su u suprotnosti. Prvi par obuhvata ljubav stapanja, to je priča o ljubavi koja dvoje ljudi stapa u jedno biće, znači dva ja se stapaju u jedno mi. Motiv za to je antički mit o androginima. Suprotnost tome je mit o samozaljubljenosti, mit o Narcisu. Drugi par se odnosi na arhetip trijumfalne ljubavi, na ljubav kao u bajkama, koja na kraju sve pobeđuje. To je terapijska ljubav, koja podrazumeva da princeza poljubi žapca, koji se pretvara u princa. Suprotnost ovoj ljubavi je tragična ljubav, ljubav koja vodi u propast.
Treći par je podela na aseksualnu, čistu ljubav, amor puris. To je mit koji se pojavljuje u više navrata, kod Arapa u 10. veku, a u zapadnoj civilizaciji u 12. stoleću. Podrazumeva shvatanje da je čoveka sastavljen iz životinjskog dela koji naginje seksu i duhovnog dela, koji naginje vrlinama ljubavi prema Bogu, čistoti. U tom kontekstu u Zapadnoj civilizaciji nastaje obožavanje Bogorodice, koja je do 12. veka predstavljala apsolutno neplodnu figuru. Dolazi do tektonskog poremećaja u predstavi o ženi, koja se do tada identifikovala sa grešnom Evom. Od 12. stoleća u fokusu je kategorija novih, čistih, plemenitih žena, gospi da bi čitava stvar otišla u karikiranje, pa tako Dante i Petrarka obožavaju devojčice do 16 godina. Suprotnost je ljubav seks, znači predstava koja ljubav redukuje na seks. Četvrti par čini luda ljubav, znači iracionalna ljubav kojoj se suprotstavlja ljubav pod kontrolom volje, dakle racionalna ljubav. Platon je možda jedan od prvih koji je o tome govorio. Pojam platonske ljubavi se odnosi na racionalnu ljubav, na ljubav pod kontrolom volje. Čovek je taj koji upravlja svojim emocijama, a ne upravlja ljubav njime. No kasnije je to pogrešno tumačeno, pa je pojam platonske ljubavi pripisan aseksualnoj ljubavi.
Raspad polnih uloga
Ako neko dugo godina proučava fenomen ljubavi verovatno može da predvidi kakva je njena budućnost. Na žalost, prognoza dr Milivojevića nije optimistička, jer smatra da je budućnost ljubavi mračna, ukoliko se misli na ljubav između muškarca i žene, koja predstavlja odnos ljubavi zasnovan na polnim ulogama, na tome šta znači biti žena, odnosno muškarac. Jer, tačno je da svako ljudsko biće kada se rodi može biti vaspitano i u jednom, i u drugom pravcu, bez obzira na svoj biološki pol. Međutim, tu kultura vrši nasilje i onda se razvijaju dva komplementarna podsistema, koji , kada se spoje, mogu da stvore celokupan sistem. Živimo u periodu u kojem je zapadna civilizacija u procesu tranzicije, odbačeni su stari modeli, a novi još nisu napravljeni.
Prisustvujemo raspadu polnih uloga, čemu je dosta doprinela i psihologija sa pričom o ljudskim potencijalima koje svako od nas treba da ostvari. Naravno, misli se na pozitivne potencijale, ali ako se sada to prebaci na nivo polnosti, onda se dolazi do toga da svako ima i potencijale onog drugog pola, znači treba ih ostvariti i izraziti.
To, u stavari, znači narcisoidnost, samodovoljnost. Jer, ako neko u sebi ima sve ono što mu treba, što bi se vezivao za neku ženu, i obrnuto. To uzrokuje promenu mentalnih struktura ljudi i dr Milivojević misli da će doći do kraja ljubavi. LJudi će biti prilično egoistični, samozaljubljeni, gledaće samo svoj interes. Čak će i deca biti manje važna, jer voleti dete znači odricati se mnogo toga.
Nada Savković
