Mark Blok (autor)
Feudalno društvo ima već pedeset godina. Za jednu knjigu sinteze, to je popriličan vek, ako se ima u vidu da od trenutka njenog pojavljivanja ne prestaju da se nižu naučni radovi i opšti pregledi koji prekopavaju po istoj materiji. Poslednjih decenija, možda ih je čak i više i pristupaju joj na mnogo kritičkiji i stroži način, jer se pojavila jedna nova generacija visprenih istoričara društva, zainteresovanih i za duhovne i za ekonomske probleme, koji ne štedeći stare velikane veoma smelo obrađuju polje koje je omeđio Blok. Pa ipak, čuvaju se da ne potcene ni početne korake. Danas je ova oblast nesumnjivo i šira, i bolje poznata i pristupačnija. Ali Feudalno društvo
ostaje njena suština; to je prvo štivo koje treba da pročita svako ko počinje da se bavi istraživanjem, a nimalo ne bi trebalo da iznenadi ni ako mu se vrati i malo iskusniji pregalac u ovom poslu.
Kada sudbina nekome prekine naučničku ili političku karijeru, a pogotovo kada se to dogodi na jedan surov i brutalan način, o poslednjem pokojnikovom delu obično se govori kao njegovom »testamentu«. Takav je slučaj i s Feudalnim društvom, nastalim na kraju onog mračnog perioda iz kojeg se Blok nije mogao izbaviti. Ali pitam se da li sačuvane stranice njegovog spisa Poziv istoričara nisu nagoveštavale jedno još sveobuhvatnije delo istorijske filozofije, delo koje bi posvedočilo o jednom u pravom smislu sazrelom misliocu. No, u krajnjoj liniji, to nije ni važno, jer već i ono što je postigao kao istoričar feudalnog društva, ogromno je dostignuće. Etape koje su vodile njegovom ostvarenju započinju 1911. godine istraživanjima koja su u Bloku pobudila veće interesovanje za seljake Il de Fransa, za kmetove pariskog okruga i okruga Ronija, za ropski položaj pojedinca i njegovu vezanost za zemlju, kolibertije (colliberti) i kraljevske posede, za rani srednji vek i najezde; tim problemima Blok je posvetio gotovo dvadeset godina rada i objavio desetak radova o kojima se čitalac može obavestiti u njegovoj bibliografiji. Potom je usledila skica dela, objavljena 1931. u Encyclopaedia of the social sciences i još jedna u Cambridge i konačno, 1934. godine, prijava na katedri za »Opštu istoriju evropskih društava« Francuskog koledža (College de France) na kojoj je bio odbijen; reklo bi se pre iz svih drugih razloga nego iz naučnih.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Feudalizam
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija
Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića; 2012; Broširani povez; ćirilica; 232 cm; 702 str.; 978-86-7543-248-7;
