DAGLAS ADAMS rođen je 1952. u Kembridžu (Velika Britanija), a u četrdeset devetoj godini umro je od srčanog udara u Santa Barbari (SAD). Završio je studije engleske književnosti. Bio je britanski radio-dramaturg i pisac. Njegovo najpoznatije delo je Autostoperski vodič kroz galaksiju.
01.01.00
Dnevnik
15.07.2002.
KADA SE SMRT UMEŠA
Poslednja avantura Dirka Džentlija
Daglas Adams: DUGA, MRAČNA ČAJANKA DUŠE; "Alnari", Beograd 2002.
Savršeno neobjašnjiva eksplozija šaltera na Hitrou aerodromu na kome se prijavljuju putnici za let za Oslo, uznemiriće javnost ali, pošto se krivac ne može otkriti, incident polako pada u zaborav. Mnogo manje buke podiže se oko jedne odsečene ljudske glave stavljene na gramofon koji pokušava da odsvira hit "Vruć krompir". Niko se, pak, uopšte neće brinuti o ostarelom bolesniku u ekskluzivnoj duševnoj bolnici koji najveći deo vremena provodi u snu i obožava lanenu posteljinu. Ipak, sve ove činjenice jesu povezane, uostalom kao i sve ostalo, a ovu vezu otkriće znameniti detektiv Dirk Džentli, ometan razbijenim nosem, sudarima, razbesnelim orlom i sličnim, manje-više normalnim dogodovštinama...
"Duga, mračna čajanka duše" poslednji je roman Daglasa Adamsa (1952-2001) tvorca proslavljenog "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju" i drugi je u seriji započetoj "Holističkom detektivskom agencijom Dirka Džentlija" (Alnari, 2001). Džentli je trebao da bude nužno potrebni odmak od autostoperskih kalambura koji su prestali da budu zabavni i zanimljivi već posle tri dela (tako da su poslednje dve knjige čisto "otaljavanje posla"); i, što se "Holističke agencije.." tiče, Adams je uspeo da stvori i potencijalno zanimljivog antiheroja i da načini prvi iskorak prema nekom sasvim novom, drugačijem humoru. Pričica o detektivu jeste smešna ali se ne iscrpljuje u instantnim, brzim dijalozima i slikama jer su im dodati i "štosovi na duže staze", oni koji se duže pripremaju i deluju tek kad se steknu svi sastojci. Pored toga i sam zaplet je mnogo ambiciozniji te se ne svodi na nizanje gegova u labavom okviru kao što je to ranije bilo slučaj. Ono što je prvim Džentli romanom započeto trebalo se nastaviti i razvijati i u drugom - barem je takva bila namera autora. I, istini za volju "Druga, mračna čajanka duše" sasvim zadovoljavajuće započinje: zaplet je intrigantan i veseo a rečenice vrcave i cinične. No, kako stranice odmiču priča sve više proklizava da bi, konačno, toliko "iskliznula" da rešenje zagonetke jedva da se može nazvati zadovoljavajućim. Čitalac uzaludno traži još teksta, knjiga se bespogovorno završila a odgovori nisu dobijeni (čak ni sva pitanja nisu jasno postavljena) dok su neki likovi netragom i neopravdano nestali.
Autorova ambicija i entuzijazam naprasno su splasnuli u završnim poglavljima. Da li su ga na zbrzavanje prinudili spoljni uticaji (možda bi roman sa još barem 70-tak strana bio predug za izavačeve standarde pa je zahtevao da Adams "stavi tačku kako zna i ume") ili su u pitanju sasvim lični razlozi (loše zdravlje, umor i prezasićenost pisanjem), tek, roman nema zaokruženo i zadovoljavajuće finale što nesporno kvari opšti utisak o njemu. Međutim, dok nesmetano traje i širi se, priča uspeva da čitaoca zavede lakoćom serviranja otkačenih detalja, oštrih opaski i bizarnih situacija.
Adams ume da pripremi teren za neočekivano ali i da iz sasvim običnog, svakodnevnog izvuče onu smešnu-gorku prepoznatljivu liniju, odnosno da sve ove elemente izmeša u dopadljivu celinu. Otuda i veći žal za nedorađenim romanom koji bi svakako bio novi segment u razvoju profila Dirka Džentlija, junaka koji je mogao da svog autora odvede u ravan literature na kojoj parodiranje SF obraza nije jedini zadatak pisanja već se ulazi u sfere građenja intelektualno zahtevnijih i zahvalnijih sadržaja. No, potom se u sve umešala smrt sa svojim planovima neopozivo prekidajući Adamsov rad.
Ilija Bakić
