Sestre po metli
odlomak-
(Igraju: tri veštice, kao i kraljevi, bodeži, krune, oluje, patuljci, mačke, duhovi, aveti, čovekoliki majmuni, banditi, demoni, šume, naslednici, lude, mučenja, trolovi, rotacione scene, svenarodna veselja i opšti meteži.)
Vetar je zavijao. Munje su probadale zemlju gde su stizale, kao nedorasli ubica. Oluja se valjala tamo-amo po mračnim brdima ispranim kišom.
Noć je bila crna kao unutrašnjost mačke. Bila je to noć u kojoj, poverovali biste, bogovi pokreću ljude kao pione na šahovskoj tabli sudbine. U središtu ove nemilosrdne oluje, vatra je treperila između natopljenog grmlja štipavice kao besnilo u oku lasice. Obasjavala je tri pogurene prilike. Dok je u kazanu ključalo, jezivi glas zapišta: "Kada ćemo se nas tri opet naći?"
Nastade tišina.
Potom drugi glas mnogo običnijim tonom reče: "Pa, što se mene tiče, može u sledeći utorak."
* * *
Beskrajnim dubinama svemira plivala je zvezdana kornjača Veliki A"Tuin, na čijim su leđima stajala četiri džinovska slona koja su na ramenima nosila svu težinu Disksveta. Sićušni sunce i mesec kružili su oko njih, u komplikovanim orbitama koje su stvarale godišnja doba, tako da verovatno ni na jednom drugom mestu u čitavom multiverzumu nije bilo potrebno da slon pomeri nogu da bi propustio sunce da prođe.
Zašto je ovo ovako, možda se nikada neće saznati. Možda su Tvorcu univerzuma dojadile uobičajene aksijalne inklinacije i rotacione brzine i možda je odlučio da se barem jednom malo zabavi.
S priličnom sigurnošću moglo bi se opkladiti da bogovi ovakvog sveta verovatno ne igraju šah, a tako je zaista i bilo. Oni nemaju maštu. Bogovi više vole jednostavne, opake igre, u kojima "Ideš pravo u ništavilo i ne postižeš uzvišenost"; ključ za razumevanje svih religija jeste u tome da je božanska ideja zabave - igranje školice po minskom polju.
Magija je vezivni element Disksveta - magija koja se stvara okretanjem samog sveta, magija koja se poput svile uvija iz same strukture postojanja kako bi zašila rane stvarnosti.
Dobar deo nje završava u Ramtop planinama, koje se protežu od smrznutih predela u blizini Središta, preko dugačkog arhipelaga, sve do toplih mora koja beskonačno otiču u svemir preko Ivice.
Sirova magija nevidljivo pucketa od vrha do vrha i uzemljuje se u planinama. Ramtopi su ti koji snabdevaju svet većinom veštica i čarobnjaka. U Ramtopima lišće se na drveću pokreće i kada nema povetarca, a stene uveče idu u šetnju.
Čak i zemlja, ponekad, izgleda kao živa?
* * *
Ponekad, i nebo.
Oluja je zaista davala sve od sebe. Ovo joj je bila velika prilika. Godine je provela zamlaćujući se po provinciji, odrađujući koristan posao kao vihor, stičući iskustvo, uspostavljajući veze, s vremena na vreme neočekivano zaskačući pastire ili spaljujući manje hrastove. Sada joj je upražnjeno mesto u vremenskim prilikama dalo šansu da izađe na videlo i ona se uživela u svoju ulogu u nadi da će je primetiti neka od velikih klima.
Bila je to dobra oluja. Sasvim se lepo transformisala i bilo je puno strasti u tome i kritičari su se složili da bi - ako bi samo naučila da kontroliše svoju grmljavinu - u godinama koje slede postala oluja na koju treba obratiti pažnju.
Šuma ju je zasipala aplauzom i bila je puna magle i razletelog lišća.
U noćima kao što je ova, kako je već spomenuto, bogovi igraju igre drugačije od šaha sa sudbinama smrtnika i tronovima kraljeva. Važno je upamtiti da oni uvek varaju, sve do samog kraja?
A kočija je naišla truckajući se po neravnom šumskom putu, žestoko odskačući kada bi točkovi zapeli o koren drveta. Kočijaš je nemilosrdno šibao upregnute konje, a očajnički pucnjevi njegovog korbača predstavljali su sasvim lep kontrapunkt udarima oluje koja je besnela iznad.
Iza - samo malo iza i približavajući se - bila su tri jahača pod kapuljačama.
U noćima kao što je ova, zla se dela čine. I dobra dela, naravno. Ali uglavnom zla, kada se sve uzme u obzir.
* * *
U noćima kao što je ova, veštice izlaze napolje.
Dobro, ne baš u napolje. Ne vole one tamošnju hranu i ne može se verovati kelnerima, a šamani uvek usvinje ligeštule. Ali pun mesec provirivao je kroz poderane oblake, a naleti vetra bili su puni šapata i sasvim jasnog nagoveštaja magije.
Na svom proplanku iznad šume veštice su govorile ovako:
"Čuvam dete u utorak", reče jedna koja nije imala šešir već žbun belih uvojaka tako gust da je mogao da posluži umesto šlema. "Najmlađeg klinca našeg Džejsona. Mogu u petak. Požuri s tim čajem, draga. Presušila sam."
Najmlađa članica trija uzdahnula je i zagrabila kutlačom ključalu vodu iz kazana i prelila je u čajnik.
Treća veštica brižno ju je potapšala po ruci.
"Lepo si to izgovorila", reče. "Još malo da poradiš na piskutanju. Nije li tako, Nano Og?"
"Vrlo je korisno piskutanje, nego šta", žurno se nadovezala Nana Og. "A vidim i da ti je Prija Vemper, nekjojjelakacrnazemlja, dosta pomogla oko zrikavosti."
"Lepa zrikavost", reče Baka Vedervaks.
Najmlađa veštica, čije je ime bilo Magrat Garlik, vidno se opustila. Osećala je strahopoštovanje prema Baki Vedervaks. U čitavim ramtopskim planinama bila je dobro poznata činjenica da je Gđica. Vedervaks malo toga odobravala. Ako je ona rekla da je to bila lepa zrikavost, biće da su Magratine oči već gledale kroz nozdrve.
Za razliku od čarobnjaka, kojima ništa nije draže od složene hijerarhije, veštice nemaju previše čvrst strukturni prilaz napredovanju u karijeri. Na svakoj je veštici da uzme devojku i preda joj oblast o kojoj će se starati posle njene smrti. Veštice po svojoj prirodi nisu društvene, barem ne sa drugim vešticama, i svakako nemaju vođe.
Baka Vedervaks bila je najuvaženija među vođama koje nisu imale.
Magratine ruke pomalo su drhtale dok su spravljale čaj. Naravno, bilo je to veoma ugodno, ali i pogubno za živce početi karijeru kao seoska veštica s Bakom i Nanom Og na suprotnim stranama šume. Njena ideja bila je da oforme lokalnu podružnicu. Osećala je da je to nekako više, pa, okultno. Na njeno zaprepašćenje, ostale dve su se složile ili, barem, nisu se previše protivile.
"Podsuknjice?" upitala je Nana Og. "Zašto bismo udruživale podsuknjice?"
"Mislila je na podružnicu, Gita", objasnila joj je Baka Vedervaks. "Znaš, k"o u stara vremena. Sastanci."
"Kolena u vazduh?" upitala je Nana Og s tračkom nade u glasu.
"Nema igranke", upozorila je Baka. "Ne podnosim igranje. Ili pevanje, ili padanje u zanos, ili ono brljanje kojekakvih melema i slično."
"Dobro je izaći ponekad", ozareno reče Nana.
Magrat je bila razočarana zbog igranja i osećala je olakšanje da nije iznela još po koju ideju koje su na umu. Preturala je po zamotuljku koji je ponela sa sobom. Ovo je bio njen prvi sabat i bila je odlučna da ga odradi kako treba.
"Da li je neko za pogaču?" upita.
Baka je oštro odmerila svoju pre nego što će je zagristi. Magrat je umesila pogače tako da su bile ukrašene motivima slepih miševa. Imali su očice načinjene od suvog grožđa
(kraj odlomka)
01.01.00
Glas javnosti
28.04.2000.
Novi, šesti, roman Terija Pračeta na srpskom
Sestre po metli
Za samo tri nedelje koliko je prošlo od objavljivanja, roman "Sestre po metli" britanskog pisca Terija Pračeta postao je bestseler i u našim knjižarama - pohvalio se na promociji prevodilac i izdavač ovog romana Dejan Papić, ističući da je ovo već šesti prevod Pračeta u izdanju "Lagune" koja će narednih meseci objaviti još dva njegova naslova: "Piramide" i "Straža, straža".
"Šekspir se od ovog romana neće okretati u grobu, već će se kidati od smeha" - moto je romana "Sestre po metli" koji vrvi od brojnih mitoloških motiva, ali prvenstveno predstavlja parodiju na Šekspirova dela. Radnja priče smeštena je u srednji vek, u svet dvorskih spletki i borbe za presto u kojoj se ne biraju sredstva.
U maloj kraljevini vlastoljubivi vojvoda ubistvom kralja uzurpira vlast i jedina nada za očuvanje zakonite kraljevske loze je prestolonaslednik koji je još u pelenama.
Njega u zaštitu uzimaju tri veštice koje se tako upliću u politiku i shvataju da je kuvanje žaba i slepih miševa bezbedniji posao sa većim izgledima za dugovečnost...
Inače, Pračetovi čitaoci na sajtu www.laguna.co.yu pored biografskih podataka o piscu, mogu da nađu opširne odlomke romana, najduhovitije citate i objašnjenja nekih skrivenih značenja i aluzija.
P. D.
