Diplomatska kuhinja

05.08.05 Dnevnik - Novine i časopisi

Između književnosti i kulinarstva, bar na prvi pogled, nema velike razlike. Često je to i omiljena metafora u koju je najlakše smestiti ono što se događa u radionici/ rukopisu i oko pisaca, a označava sintagmom – književni život. Nas to, ovom prilikom, ne zanima. Interesuju nas nove knjige i spisateljski/ kulinarski dometi njihovih autora. Odmah da kažemo, oni ne tragaju za zlatnim runom, ili, takođe, nedostižnim Gralom...


ANĐELKO ERDELJANIN, "A MENI NEPRIJATNO", RAD, BEOGRAD, 2005, STR. 62
Novosadski književnik Anđelko Erdeljanin (Vojka, 1941) stekao je lepu afirmaciju kao mentalni higijeničar, satiričar domanićevskog kova i beskompromisni čistač Augijevih štala. Poznati su njegovi naslovi "Pamet protiv uma", "Poluteške beleške", "Lake pesme", "Srpski aforizmi", "Bezdušna opasnost", "Nikom ništa", "Sitne zverke i barabe". Poslednjih godina počeli su i da ga nagrađuju, što je za svakog pravog satiričara prvi znak za uzbunu...
Lak na peru, osetljiv na glupost, oštar na jeziku, Erdeljanin uistinu žigoše naše doba, kritikuje sve poretke, hvata se u kolo sa svim i svačim, a sve zbog jedne jezgrovite rečenice/ aforizma koji će otrovnicu udariti u sam otrov. Glupost i vlast neiscrpno su pogonsko gorivo ovih odlivaka i proplamsaja zdravog razuma, zrna soli po glavi stanovnika i mogućeg čitaoca. Ističući da je najveći domet satiričara da postane glavni junak svoje satire, Anđelko Erdeljanin katkad žrtvuje celog sebe, traži izlaza i leka u samospoznaji.
Rezultat svega je knjiga vanserijskih aforizama među kojima je i ovaj: "Dosta su pametniji popuštali. Sad je red na budale."

MILOŠ KORDIĆ, "PROPUŠTENO", SKD PROSVJETA, ZAGREB, 2005, STR.133
Mini ogledi/ eseji Miloša Kordića (Komogovina, Banija, 1944) u četiri celine/ poglavlja, a sve pod naslovom "Propušteno" stilski koherentno rezimiraju piščeva bogata literarna i životna iskustva, pročitano i doživljeno, knjiško i svakodnevno, novinsko i pesničko. U tim, uistinu, kroki kazivanjima, Kordić će u najboljoj tradiciji žanra koji je izabrao, i u kome se ogleda, ulaziti u suštinu stvari, reći mudru, ali i oporu reč, o svemu što ga okružuje, intelektualno uzbuđuje i književno fascinira.
Zabeležiće on tako svoju prepoznatljivu misao o vuku, konju, piletu, jutru, košulji, umoru, ključu, prozoru, lameli, dosadi, traganju, šapatu, stazi, čekaonici, ali i o pisanju i crtanju, Dunavu, crtežu, nemerljivom, šaptaču, itd. Uz obilje poznatih pesničkih mesta, iz naše i svetske književnosti, pozivanja na susrete i domete naših najpoznatijih pisaca/ pesnika, Kordić, zajedno sa češkim liričarem Janom Skacelom, sve vreme brine da je iza njega makar nešto glasno ostane.
Tako je onaj koji je ostao bez zavičaja, i danas živi u Beogradu, progovorio o trenucima i slikama koje se ne zaboravljaju, u kojima se, i posle kojih se – lakše diše.

DAŠA ŠAŠIĆ-ŠILOVIĆ, "DIPLOMATSKA KUHINJA", DOO DNEVNIK-NOVINE I ČASOPISI, NOVI SAD, 2005, STR. 124
Najzad, evo knjige koja je kumovala celom ovom izlogu, dala mu deo naslova i simbolični okvir. A da je kuvanje mnogo više od metafore, svakodnevnog prizora u kući ili na TV ekranu, politike i diplomatije, Daša Šašić – Šilović pokazuje nam višestruko. NJena "Diplomatska kuhinja" je tako i autobiografija, diplomatska škola/ priručnik, mala istorija naših ambasada i ambasadora. Oni koji žele pikanterije svih vrsta ovde će naći štivo koja zabavlja, opominje i uči.
Oduvek smo naslućivali/ znali da se sve ne dešava za velikim i važnim govornicama, već i u privatnim kuhinjama, salonima, pretsobljima, restoranima, koktelima i raznim prijemima. Sremica Daša Šašić-Šilović nam to pokazuje iz prve ruke, uz niz nesvakidašnjih detalja/ sastojaka, retkih fotografija i, naravno, recepata.
Proverenih, svetskih, i onih kada se improvizuje, a la Daša.

M. Živanović