Dama u plavom

31.12.07

Španski bestseler pisac Havijer Sijera u romanu "Dama u plavom" bavio se misterijama vezanim za špansku monahinju Mariju Hesus od Agrede koja je živjela u XVII vijeku. Sijerino istraživanje istorije ruši stereotipe o svijetu koji smo vjerovali da poznajemo i nudi iznenađujuću sliku o razornom sukobu katoličke Evrope i drevne civilizacije nastale na jugozapadu Sjeverne Amerike.
Junak romana "Dama u plavom", mladi novinar Karlos Albert, dolazi u španski gradić Agredu gdje nailazi na gotovo zaboravljen samostan iz XVII vijeka koji čuva sjećanje na staru istorijsku misteriju o dami u plavom, ženi koja je osnovala samostan. Pokrenut pričama o njenim natprirodnim moćima, odlučuje da sazna više. Na drugom kraju planete, Dženifer Narodi u Los Anđelesu svake noći ima uznemirujuće snove o čudesnoj ženi obučenoj u plavo. Ona ne zna da se isti duh prikazao poglavicama Humano Indijanaca iz Novog Meksika 362 godine ranije. "Damu u plavom" je nedavno objavila "Laguna" u prevodu Ane Jovanović.
Havijer Sijera je rođen 1971. u Teruelu, gradu na sjeveroistoku Španije. Prije nego što je postao profesionalni pisac, Sijera je radio kao novinar. Svoju prvu radio-emisiju imao je u dvanaestoj godini, a u šesnaestoj je počeo da piše za novine. U osamnaestoj godini Sijera je pokrenuo internacionalni časopis "Nulta godina" ("Ano Cero"), a u dvadeset sedmoj postao je urednik poznatog španskog mjesečnog magazina "Izvan nauke" ("Mas Alla de la Ciencia"). Završio je studije žurnalistike na Univerzitetu u Madridu. Svoju prvu knjigu objavio je 1995, a dosad je potpisao tri naslova iz oblasti dokumentaristike u kojima nastoji da odgonetne neke od najznačajnijih istorijskih i naučnih zagonetki, kao i četiri romana ("Dama u plavom", "Tajna večera", "Napoleonova egipatska tajna" i "Templarska vrata"). Sijerini romani su postali internacionalni bestseleri, prevedeni na 35 jezika, a u proteklih nekoliko godina su doživjeli ogromnu popularnost u SAD. Havijer Sijera živi u Malagi odakle je, uoči novogodišnjih praznika, govorio za "Vijesti".

Koja je istorijska pozadina Vašeg romana "Dama u plavom"?
- Ideja za pisanje ove knjige došla mi je kada sam nabavio kopiju stvarnog zvaničnog dokumenta, štampanog u Španiji za vrijeme vladavine Filipa IV, godine 1630. Tekst, naslovljen "Benavides Memorijal" bio je izvještaj franjevačkog monaha kome je stavljeno u službu da preobrati u hrišćanstvo Indijance u današnjem Novom Meksiku. Monah je bio zapanjen jer je većinu plemena iz tih udaljenih regija malo prije njegovog dolaska već bila preobratila misteriozna "Dama u plavom". Kasnije, ta Dama nije bila poistovjećivana sa prikazanjima Svete Djevice Majke (što je bilo uobičajeno u to doba), već sa zaređenom monahinjom iz Kastilje koja je imala sposobnost da u isto vrijeme boravi na dva različita mjesta. Ona je imala dar bilokacije. Taj dokument, sa čudima te monahinje i veliki broj istorijskih referenci, uglavnom nepoznati čak i u Španiji, inspirisali su me za taj roman.

Šta nam možete reći o španskom gradiću Agreda. Zašto je to mjesto značajno za Vaš roman "Dama u plavom". Do kakvih ste, zapravo, saznanja tamo došli?
- Agreda je mali grad, na sjeveroistoku Španije. U XVII vijeku to je bilo rodno mjesto Marije Hesus od Agrede, monahinje znane pod imenom "Dama u plavom" iz franjevačkog reda, i to poslije događaja u Novom Meksiku. Ja o tome uopšte nijesam imao nikakve informacije sve do 1991. godine, kada sam prvi put stigao u taj gradić, poslije velikog broja koincidencija koje sam opisao i u svojoj knjizi. U stvari, razlog iz koga se radnja moje knjige odvija u dva različita vremenska perioda (u XVII vijeku i u današnje vrijeme) je zbog toga što mi je bilo potrebno da sebi objasnim zašto sam stigao u Agredu jednog sniježnog proljećnog jutra prije šesnaest godina.

Marija Hesus od Agrede, španska monahinja koja je živjela u XVII vijeku, zahvaljujući svom daru bilokacije dovođena je u vezu sa evangelizacijim Novog Meksika, Arizone i Teksasa. Istražujući, Vi ste boravili na tim mjestima, pa možete li nam reći koliko je danas prisutan njen kult u Americi?
- Među nekim indijanskim plemenima, naročito modernim Apači-Humano Indijancima, postoje i dalje neka sjećanja na prikazanja Dame u plavom. Po prilično je iznenađujuće da na mjestima gdje je sestra od Agrede viđena sada nije popularan njen kult. Proveo sam nekoliko dana proteklog jula u misiji u Isleta Pueblu, razgovarajući sa ocem Viljaketom, današnjim čuvarom te stare crkve. I on je vrlo skeptičan u vezi sa pričama o Dami u plavom. On kaže da su ta prikazanja bila dio španske propagande zbog vierskog preobraćenja američkih domorodaca i da bi primili više novaca od španskog kralja. Ali za mene je to bilo veliko pojednostavljenje stvari i pokušaj materijalnog približavanja tim događajima...

A, kakav je savremeni zaplet u romanu “Dama u plavom”?
Savremeni zaplet se temelji na druge dvije stvarne enigme: jedna je projekat hronovizije, vatikanski naučni projekat stvoren tokom pedesetih godina prošlog vijeka, kako bi se njime omogućili projektovanje slika i zvukova iz daleke prošlosti. Taj program je vođen od stane venecijanskog benediktinskog sveštenika zvanog otac Erneti. Tog čovjeka sam intervjuisao pred kraj 1993. godine i njegov lik mi je poslužio za stvaranje oca Baldija u mom romanu. Još jedan zaplet, drugačiji, inspirisan je sjeverno-američkim “posmatračima na daljinu”, to je bio špijunski program, stvoren sedamdesetih godina prošlog vijeka. Ministarstvo odbrane SAD uvježbavalo je neke ljude sa “vantjelesnim iskustvima” ili iskustvima “astralnih projekcija” da špijuniraju sovjete za vijeme Hladnog rata. Bio sam veoma srećan pošto sam upoznao oficira službe Intelligence Skip Atwater, koji je bio trening oficir u toj jedinici. On mi je dao dosta interesantnih detalja po tom pitanju.

U “Dami u plavom” kroz lik Đuzepea Baldija, benediktinskog sveštenika i muzikologa, predstavili ste i događaj iz 1972. godine, kada su uz pomoć hronivizora prikazan i “uhvaćeni” kako zvuci, tako i slike iz prošlosti. Da li je ta priča, ma koliko nevjerovatno zvučala, istinita?
Ja sam tu priiču otkrio iz nekih pres klipinga iz 1972. godine. Kasnije, 1993. godine, bio sam srećan što sam pronašao ljude spominjane u tim starim izvještajima i ja sam dao sve od sebe kako bih iznova stvorio ono što se tada desilo.

U periodu Hladnog rata SAD je koristila specijalnu vrstu špijuna koji su imali moć bilokacije. Šta danas znamo o tom eksperimentu i kakve su njegove veze sa “Damom u plavom”?
Pa, ja pretpostavljam da tehnika korišćenja “posmatrača na daljinu” za posjetu Sovjetskom Savezu bez fizičkog napuštanja njihove baze pored Vašingtona DC ima dosta toga zajedničkog sa putovanjem Dame u plavom iz 17. vijeka i to je i razlog zašto sam povezao obje priče u mom romanu.

Vaš roman ima dupli eho: naučni i svakodnevni. Kako nauka i crkva objašnjavaju bilokaciju?
Glavno približavanje bilokacije modernoj nauci je preko kvantne fizike. Savremeni istraživači su po prilično sigurni da je moguće bilocirati elementarne čestice materije. Te čestice razvijaju isto ponašanje, bez obzira koliko je jedna udaljena od druge. Iz perspektive crkve, bilokacija je samo čudo. Spoljni efekat aktivnosti Boga na Zemlji.

Zašto Marija Hesus od Agrede nije proglašena za sveticu?
Dobro pitanje. Agredska sestra nije svetica zbog svog pisanja, većina od njih sa svojim teološkim koceptima nijesu bili priznati za vrijeme njenog životnog vijeka, poput “Bezgrešnog začeća Djevice Marije”. Ali razlozi se kriju i u njenim jakim vezama sa politikom Španije toga doba i njenim političkim savjetima koje je davala kralju Filipu IV.

U “Dami u plavom” pisali ste i o jednom čudu iz bivše Jugoslavije, tačnije iz Hrvatske. Pomenuli ste Gospu iz Međugorja. Koliko je njen kult poznat u katoličkom svijetu?
Čuda iz Međugorja su dobro poznata u katoličkom svijetu, posebno iz razloga zbog njihove veze sa ratovima na Balkanu. Od velikog je značaja to što se većina prikazanja velike Gospe dešavaju u vrijeme kriznih vremena....

Ima li kakvih sličnosti između Vaših romana “Tajna večera” i “Dame u plavom”?
Oba romana su rezultati mojih pokašaja da razumijem neka transcendentalna pitanja. Na neki način, oni predstavljaju stepenice u mojoj spiritualnoj potrazi.

Poput “Tajne večere”, Vašeg ranije objavljenog romana kod nas, i “Dama u plavom” takođe ima temu iz istorije hrišćanstva. Zašto Vam je, zapravo, istorija katoličke crkve toliko intrigantna?
Rođen sam u Španiji, koja je uglavnom katolička zemlja. Rastao sam okružen misterijama iz svijeta crkve. Bili su mi potrebni odgovori i to je razlog što pišem ovakve romane.

U Vašim romanima dajete čitaocima nove verzije skrivene istorije. Zašto je ta istina toliko značajna u modernim vremenima?
Apsolutno je tako. Istina je uvijek ključ suštine. Na žalost, danas je Istina daleko od toga da postane popularna.

Poznata amerčka spisateljica Ketrin Nevil (sa kojom sam nekoliko puta radio intervjue) napisala je divan prikaz knjige “Dama u plavom”. Da li su njeni romani “Osmica”, “Proračunati rizik” i “Magični krug” uticali na Vaše pisanje? Den Braun je jednom rekao, a to mi je i Ketrin Nevil potvrdila, da je u svojim romanima samo slijedio primjer Ketrin Nevil...

Nijesam imao pojma da je Braun to rekao o Ketrin Nevil! To je veliko iznenađenje za mene, jer je Ketrinina knjiga “Osmica” izvršila moćan uticaj na mene prije nego što sam napisao roman “Dama u plavom”. Njena knjiga je bila za mene vrlo prosvetljujuća, jer me je podučila kako da stvorim priču koja se odvija u dva odvojena vijeka. “Osmica” je jedan od modenih remek-djela književnosti.

Vi ste i u našoj zemlji bestseler pisac. Imate li poruku za Vaše čitaoce za 2008. godinu?
Svima od njih želim mirnu godinu, punu dijaloga i dobrih želja.

INSPIRACIJA ZA MELA GIBSONA

Sestra Marija Hesus od Agrede (1602 -1665) napisala je brojna djela od kojih su "Mistični grad Božji" (u osam tomova) i prepiska sa španskim kraljem Filipom IV prevedeni na mnoge jezike, dok su njena preostala sačuvana djela još u rukopisima, a čuvaju se u Agredi i Italiji. Za djelo "Mistični grad Božji" ona je tvrdila da ga je pisala po izričitom Bogorodičinom zahtjevu. Tu je izložila život Gospe sa takvim obiljem i pojedinostima, da je ne tako davno podstakla i snimanje filmova kao što je "Stradanje Isusovo" Mela Gibsona. U knjigu "Mistični grad Božji" sestra Marija Hesus je uložila šest godina, tokom kojih su se nizale nove vizije i susreti sa anđelima. Zainteresovan tim pričama, kralj Filip IV se prvi put pismom obratio kaluđerici. Savjeti sestre Marije od Agrede pomoći će kasnije kralju Filipu IV u donošenju važnih političkih odluka, a nekoliko puta mu je bila "posrednik" između supruge i sina koji su bili mrtvi. Sestra Marija od Agrede je za života spalila mnoge svoje rukopise, pa i one u kojima je opisivala svoja iskustva bilokacija u Novom Meksiku. Neki od njih su spaseni, jedan od njih - "Rasprava o okruglom obliku zemlje" (gdje opisuje kako je sa neba vidjela našu planetu) čuva se u Madridu.
Sestru Mariju od Agrede pominje u svojim memoarima i slavni italijanski avanturista Kazanova, koji je u njenom rodnom gradu boravio. Ipak, najbrojnije legende o njoj, kao Dami u plavom, sačuvale su se među Humano Indijancima u SAD. Po predanju, pošto ih je podučila Hristovoj riječi, ona se izdigla na nebo i nestala. Poslije nekoliko dana na mjestima gdje je njen plavi ogrtač dodirivao tle, pojavilo se cvijeće tamnoplave boje.

Vujica OGNJENOVIĆ

17.11.07

D. Matović
ŠPANSKI pisac Havijer Sijera, koga mnogi nazivaju evropskim Denom Braunom, ovih dana gostuje u Srbiji. Da poseti Beograd i izdavačku kuću „Lagunu“, koja je ekskluzivni izdavač njegovih knjiga, podstakla ga je vest da su njegovi romani „Tajna večera“ i „Dama u plavom“ ovde čitani, isto kao i veliki hitovi Orhana Pamuka, Paula Koelja i Dena Brauna. Sijera je jedan od malobrojnih evropskih pisaca koji se nalazi na samom vrhu bestseler-lista u Americi, a njegovi romani, prevedeni na 20 jezika, prodaju se u ogromnim tiražima.
No, sav taj uspeh nije uticao na ovog, inače, mladog čoveka da ne bude skroman i ljubazan sagovornik. Prilikom razgovora za „Novosti“ Sijera je rekao da je odavno imao želju da dođe u Srbiju, jer je to veoma važna zemlja, koja je obeležila istoriju Evrope u 20. veku.
- Jedan sam od malobrojnih pisaca kojima znači pažnja čitalaca iz malih sredina - kaže Sijera. - Rođen sam u malom mestu u Španiji. Kada sam bio dete impresionirali su me stranci koji su posetili Teurelu, ne samo kao turisti, već i da nam govore o onome što rade i pokažu nam kako izgleda veliki svet iz kog su došli.

Kako ste došli na ideju da napišete „Tajnu večeru“?
- Novinar sam. Nekoliko godina sam pisao o istorijskim misterijama. Za vreme tih istraživanja sakupio sam dosta podataka. Bio sam nezadovoljan što čitaocima mogu da ponudim samo pitanja, samo misterije, a ne i odgovore. Odlučio sam da odem u literaturu. Svi moji romani daju moguće odgovore na neke od najznačajnijih istorijskih i naučnih zagonetki. I „Tajna večera“, i „Dama u plavom“, i „Templarska vrata“, i „Napoleonova egipatska tajna“ bazirani su na stvarnim misterijama i na stvarnim činjenicama.

U romanu „Tajna večera“ vraćate čitaoce u vreme kad je Leonardo da Vinči završavao istoimenu fresku i otkrivate gde bi mogli biti pravi izvori njegove inspiracije. Koliko ima istine u onome što ste napisali?
- Većina detalja bazirana je na stvarnim činjenicama, ali moj roman govori šta je moglo da se dogodi u tom vremenu. Možda je Leonardo bio jeretik, možda njegova „Večera“ obiluje zbunjujućim nedostacima i tajnim porukama. Za to nemam materijalne dokaze, pa pišem romane, a ne „nonfikšn“ knjige. Naravno da su izmaštani najčudniji delovi, kao to da je papa Aleksandar Šesti, jedan od najvećih poglavara hrišćanske crkve u doba renesanse, bio pagan i prihvatao pagane iz tog doba.

Neki od istorijskih podataka u ovom romanu su kontradiktorni. U šta da verujemo?
- Istorija koju učimo u školi je nekompletna. Pogrešno je da živote pojedinih ličnosti, koje su živele u isto doba, posmatramo odvojeno. Učimo o Aleksadru Šestom kao poglavaru crkve, a Leonarda da Vinčija posmatramo samo kao umetnika. Ne proučavamo ih zajedno. Istina je sadržana u panorami koja obuhvata na jednom mestu različite karaktere tog vremena. U ovim vremenima, jedini način da izgradite tu panoramu je da pronađete alternativne izvore informacija, a to su nepoznata privatna pisma i dokumenti.

Kako je nastao roman „Dama u plavom“?
- To je magična priča. Pripremao sam seriju istraživačkih novinarskih članaka o paranormalnim pojavama u ranom devetnaestom veku. Jedan od tih tekstova odnosio se na osobe koje su doživele vantelesno iskustvo. Prikupljajući materijal pronašao sam podatke o jednoj ženi koja se zvala Marija de Agreda. Bila je opatica za koju se verovalo da ima moć bilokacije. Podstaknut pričama o njenim natprirodnim moćima, odlučio sam da saznam nešto više o njoj. Tražeći podatke u Španiji zalutao sam i nabasao na selo koje se zove Agreda, a to je i porodično ime te dame. Meštani su mi otkrili da je živela u tom selu i da se svi podaci o njoj nalaze u seoskom arhivu. Skakao sam od radosti. Otkrio sam zaista neverovatnu priču.

I onda?
- Nastavio sam istraživanja i otkrio da je u hladnom ratu američka država koristila posebne špijune koji su mogli da prebace svoje astralno telo u Rusiju. U ovaj projekat uložili su dvadesetak miliona dolara. Koristili su njihove sposobnosti, čak su angažovali trenere koji su te ljude obučavali. Ta priča ima mnogo dodirnih tačaka sa misterijom „Plave dame“. Zato sam roman pisao iz dve perspektive - naučne i stvarne.

Koju enigmu tek planirate da istražite?
- Pišem knjigu o Jerusalimu, o kabali, ali ne bih sad govorio o tome.

JERETIK

DA li je „Tajna večera“ antihrišćanska knjiga?
- Nikako. Mnogo ljudi širom sveta me pita da li se ova knjiga suprotstavlja Vatikanu i da li je protiv katoličke vere? Roman govori o Leonardu da Vinčiju. On je bio jeretik. Većina njegovih slika nastala je na osnovu ezoteričnih knjiga, koje su u to vreme bile zabranjene od crkve. Roman „Tajna večera“ sadrži drugačije informacije, jer Leonardo je verovao u drugačije stvari od većine ljudi. Ali, to ne znači da su moje knjige antikatoličke. „Tajna večera“ je knjiga o Leonardu, a on je bio takav kakav je bio.

19.11.07 Danas

Jedan od zapaženijih autora na savremenoj španskoj književnoj sceni, Havijer Sijera gostovao je ovog vikenda u Beogradu, na poziv izdavačke kuće Laguna koja je i objavila dva njegova dela na srpskom jeziku, "Tajnu večeru" i "Damu u plavom". Rođen 1971. u Teruelu, gradu na severoistoku Španije, pre nego što se posvetio književnoj produkciji Sijera je radio kao novinar. Od ranog detinjstva opčinjen svetom komunikacija, svoju prvu radio emisiju imao je u dvanaestoj godini, da bi u šesnaestoj počeo da piše članke za novine. "Kad sam gostovao u jednoj radio emisiji za decu trebalo je da pozdravim svoje roditelje i porodicu. Umesto toga, ja sam im govorio o jednoj knjizi koju sam tog trenutka čitao. Reč je o delu ’Bermudski trougao’. Novinarka me je pozvala da i sledeće nedelje gostujem u emisiji, a potom sam vodio emisiju iz nedelje u nedelju. Bila je to vrsta književnog događaja, jer sam ljudima prepričavao ono što sam čitao", govori Sijera o svom ranom iskustvu rada na radiju.
U osamnaestoj godini Sijera je pokrenuo internacionalni časopis Nulta godina (Ano Cero), a u dvadeset sedmoj postao je urednik poznatog španskog mesečnog magazina Izvan nauke (Mas Alla de la Ciencia). Završio je studije žurnalistike na univerzitetu u Madridu. Svoju prvu knjigu objavio je 1995, a dosad je potpisao tri naslova u kojima nastoji da odgonetne neke od najznačajnijih istorijskih i naučnih zagonetki, kao i četiri romana koji su postali internacionalni bestseleri.


MISTERIJA "PLAVE DAME"
Njegov prvi roman "Dama u plavom" (1998) nastoji da odgonetne misteriju "plave dame" - opatice koja je tokom XVII veka osnovala samostan u gradiću Agreda, za koju se veruje da ima moć bilokacije. Mladog novinara Karlosa Alberta snežna oluja odvodi u španski gradić Agredu, gde nailazi na gotovo zaboravljen samostan iz XVII veka, koji čuva sećanje na staru špansku istorijsku misteriju o dami u plavom. Podstaknut pričama o njenim natprirodnim moćima, odlučuje da sazna više. Dženifer Narodi u Los Anđelesu svake noći ima uznemirujuće snove o čudesnoj ženi obučenoj u plavo. Ona ne zna da se isti duh prikazao poglavicama Humano Indijanaca iz Novog Meksika, tri stotine šezdeset dve godine ranije. Ko je misteriozna žena i šta njeno pojavljivanje znači pokušavaju da otkriju katolička crkva, američka vlada i novinar koji konačno sreće Dženifer Narodi. Konkvistadori su verovali da je tajanstvena prikaza sama Devica iz Gvadalupe, ali istina donosi daleko više iznenađenja. Roman u samom svom toku i građi, kao da sadrži i paralelnu priču o moći natprirodnih svetova, sna i snolikog.
Na pitanje koliko san utiče na njegovo stvaralaštvo, da li zaista, ponekad, prvo sanja određene prizore, a zatim o njima piše na javi, Sijera kaže da kad se čovek "opsesivno zanima za neku temu, kad razmišlja stalno o nečemu, hteo ili ne, završi i sanjajući o tome. ’Tajnu večeru’, na primer, nisam sanjao nikada. Ali, o ovome sada govorim prvi put: u jednom trenutku, nisam znao kako sve da uklopim, bio sam zatrpan građom, idejama, nisam znao kako da organizujem materijal i bio sam na ivici da odustanem od pisanja. Jednog jutra, nakon buđenja, pogledao sam sliku ’Tajna večera’ i shvatio, u trenutku, šta je želeo Leonardo. Rešenje je namah bilo tu, preda mnom. Veliki umetnik želeo je da sakrije jednu tajnu, ali da je postavi tako da je svi vide. Dakle, ako u životu želite da sakrijete veliku tajnu, postavite je tako da je naočigled svih i niko je neće primetiti. Ali, kada me pitate o snovima, oni, pre svega, pomažu da organizujemo ideje u svojoj glavi".
Radnja romana "Tajna večera", svetskog bestselera, smeštena je u 1497, godinu u kojoj je Leonardo da Vinči izvodio završne radove na svojoj čuvenoj fresci "Tajna večera". Fra Agustin Lejre, dominikanski inkvizitor i stručnjak za tumačenje šifrovanih poruka, poslat je po hitnom postupku u Milano. Tamo treba da nadgleda završne radove maestra Leonarda da Vinčija na fresci, na kojoj je prikazao Hrista i apostole na poslednjoj večeri. Razlog za to je niz anonimnih pisama prispelih u vatikansku palatu pape Aleksandra VI, u kojima se Da Vinči optužuje ne samo da je dvanaestoricu naslikao bez obaveznih oreola svetosti, već i da je samog sebe na toj svetoj slici prikazao leđima okrenutim Hristu. Zašto je to učinio? Da li je Leonardo da Vinči možda bio jeretik? Leonardova "Večera" obiluje zbunjujućim nedostacima: ne prikazuje Sveti gral, niti Hrista kako obavlja svetu tajnu pričešća, a likovi učenika u stvari su portreti čuvenih jeretika onoga doba. Ispostavlja se da delo skriva uznemirujuću tajnu poruku. Uzbudljivom naracijom, Sijerino delo otkriva gde bi mogli biti pravi izvori Leonardove inspiracije za najčuvenije sakralno delo hrišćanstva.


SVET VIĐEN OČIMA DETETA
O svojoj inspiraciji Leonardom, Sijera kaže da danas "istorijske ličnosti ne samo da privlače pisce, već privlači i njihova okultna strana, ono što je o njima bilo sakriveno. Događaji koji se dešavaju u poslednje vreme, podstiču javnost i čitaoce da se bave prošlošću. Naime, javnost ima sve manje poverenja u javne institucije. Na primer, SAD su napale Irak, povezale Sadama Huseina sa Al Kaidom, govoreći da je tamo oružje za masovno uništenje i na kraju se ispostavilo da svega toga nema. I javnost počinje da se pita šta je istina, pri čemu je ustanovila da velike institucije ne govore istinu i počinje da se pita od kad institucije ne govore istinu, šta je, zapravo, istorijska istina. Leonardo predstavlja simbol svega onoga što je zapadno društvo izgubilo, on je bio veliki erudita, poznavao je brojne nauke svog vremena, a čovek današnjice je skoncentrisan na usko područje i poznaje samo tek jedan mali deo u procesu rada. Leonardo je oličenje širine, obrazovanja i, po meni, on je savršen čovek. Do Leonarda sam došao, između ostalog, zato što i sam, poput Leonarda, vidim svet očima deteta. Leonardo je uvek postavljao bezbroj pitanja zašto. Zanimalo ga je bukvalno sve. Pokušavao je da sistematizuje, sintetiše sva znanja o svetu do kojih je dolazio. Odrasli ljudi gube tu radoznalost i nekako misle da sve znaju, a ne znaju, zapravo, i prestaju da postavljaju pitanja. Leonardo nikada nije prestao da postavlja pitanja i zato me je privukao. Moj put do Leonarda, opet, bio je dvostruk. Naime, moje delo koje nije objavljeno u Srbiji, govori o tome kako je Egipat imao velikog uticaja na Francusku u 19. veku, i onda sam postavio sebi pitanje da li je egipatska kultura imala uticaja na evropsku kulturu i mnogo ranije, za vreme renesanse. Da li je i Leonardo možda bio pod nekim uticajem egipatske kulture. Tako sam, proučavajući egipatsku kulturu, došao do Leonarda".
Odgovarajući na pitanje koja je nova strast od koje se "razboleo" i o kojoj će pisati, Sijera kaže da je to Kabala, te da je moguće da će to možda biti tema njegovog sledećeg romana. Romani Havijera Sijere prevedeni su na više od dvanaest svetskih jezika, a njegovo ime čitaoci znaju i daleko od granica Španije. Potpisujući knjigu autoru ovih redova, Sijera je napisao: "Hvala za Vaša pitanja i hvala što tragate za svetlošću".
Sanja Domazet