Danijel Kiz (9. avgust 1927, Bruklin, Njujork – 15. jun 2014, Vest Palm Bič, Florida) napisao je klasik naučne fantastike Cveće za Aldžernona, za koji je dobio prestižne nagrade Hugo i Nebula. Roman je pretočen u film Čarli (1968), a zatim i u mjuzikl, pozorišni komad, radio-dramu i moderni plesni komad. Pre nego što se posvetio pisanju, Kiz je kratko studirao medicinu i bio član Američke mornarice. Diplomirao je psihologiju (1950) i završio master studije engleske i američke književnosti (1961). Posle uspeha njegovog romana Cveće za Aldžernona predavao je engleski i kreativno pisanje na Državnom univerzitetu Vejn u Detroitu (1961–1966) i Univerzitetu u Ohaju (1966–2000). Kiz je bio počasni član Udruženja pisaca naučne fantastike.
05.03.19 Bookwar
“Cveće za Aldžernona”: O miševima i (ne) ljudima
Čarli Gordon je, naizgled, sasvim normalan čovek. Dve noge, dve ruke, dva oka, jedan nos… Znate i sami kako to već ide. Ono što Čarlija, zapravo, razlikuje od većine jeste njegov nizak koeficijent inteligencije. Bilo kako da ga danas nazovemo rizikovali bismo da nas optuže da smo politički nekorektni. Međutim, Čarli je imao tu (ne) sreću da je živeo u bezbrižnim pedesetim godinama minulog veka tako da nije imao problem kada su ga nazivali retardom, moronom, debilom… Niti je iko drugi imao problem da ga tako zove. Čarli je imao i „drugare“ iz lokalne pekare u kojoj je radio kao čistač klozeta koji su ga ismevali, ali su mu ipak bili drugari. Čarli je imao i porodicu koja ga je odbacila zbog njegovog glupog stanja u kome se našao rođenjem. I sada su oni tu negde, na ulicama Njujorka, samo ne žele da budu u kontaktu sa njim. Čarlijevi tata, mama i sestra vode svoje pametne živote radničke klase na rubu opstanka i bede. Čarli je imao posao, platu, krov nad glavom, drugare, porodicu tamo negde, veseo i bezbrižan život. Sve ono što i danas, u nekim krajevima sveta, možemo nazvati luksuzom.
Čarli je imao sve osim inteligencije. A sada je na rubu da je konačno dosegne. Naime, on se prijavio da kao dobrovoljac učestvuje u eksperimentu, odnosno hirurškom zahvatu, koji mu može povećati koeficijent inteligencije i od morona načiniti genija. Ovim zahvatom je već bio podvrgnut miš po imenu Aldžernon. Zapravo, pre Aldžernona zahvatu je podvrgnuto baš dosta miševa, ali oni nisu uspeli da prežive (samo da napomenem da prilikom pisanja ovog teksta nije stradao nijedan miš). Alidžernon je, zapravo, prvi preživeli miš prve uspešne operacije. Čarli je na početku bio gluplji od Aldžernona, ali nakon operacije, vremenom, uspeva da nadmaši umne sposobnosti ovog malog miša. A zatim i ljudi. Čarli postaje najpametnija osoba na svetu. Sada konačno ima sve! Sve? A i nešto se čudno dešava sa Aldžernonom. Da li takva sudba čeka našeg genija?
Kada su ga pitali kako je napisao Cveće za Aldžernona Danijel Kiz je kratko odgovorio „Ne znam.“
Isprva je nastala kao kratka priča za koju je Kiz dobio nagradu Hugo, a kada je zbog velikog uspeha priče napisao i roman ovenčan je i nagradom Nebula.
Ideja za priču se kuvala više od četrnaest godina. Inspirisana je autorovim ličnim iskustvom. Naime, roditelji su ga terali da ide na pripremnu nastavu za studije medicine, dok je Kiz želeo da postane pisac. Video je da formalno obrazovanje stoji kao zid između njega i roditelja, pa se zapitao kako bi bilo kada bi inteligencija mogla da se poveća. Ključni momenat za nastanak ove priče desio se nekoliko godina docnije kada je Kiz radio kao nastavnik sa osobama sa posebnim potrebama. Jedan od učenika ga je upitao da li bi mogao da bude premešten u „normalno odeljenje“, ako bi se stvarno potrudio i postao pametan. Kiz je takođe svedočio potresnom momentu kada je jedan učenik, zbog regresije, ponovo vraćen u njegovo odeljenje. „Kada se vratio u školu sve je izgubio“, rekao je o tom događaju Kiz. „Nije umeo da čita. Vratio se onome što je bio. Bilo je veoma tužno.“
Pet urednika je odbilo da objavi priču koja nema srećan kraj. Kiz je bio uporan u tome da ostane veran izvornoj priči i na kraju je ipak uspeo da je objavi. Priča je odmah postigla veliki uspeh, što je iniciralo i nastanak romana. Do sada je roman preveden na dvadeset i sedam jezika, objavljen je u preko trideset zemalja i prodat u više od pet miliona primeraka. Doživeo je i filmsku (film snimljen na osnovu romana je dobio Oskara)i više pozorišnih adaptacija, čak je bio inspiracija i za jedan mjuzikl. Jedna epizoda serije Simpsonovi inspirisana je ovom knjigom, kao i epizoda serije Uvek je sunčano u Filadelfiji.
Cveće za Aldžernona koji je, u prevodu Nikola Pajvančića, objavila izdavačka kuća Laguna je klasik naučne fantastike i kao takav prava poslastica za ljubitelje žanra. Krug ljudi koje bi ova knjiga mogla da zainteresuje se na okončava sa ljubiteljima fantastične proze. Roman Cveće za Aldžernona svojim sadržajem i šarenolikom tematikom prijemčiv je i za publiku koja ne voli naučnu fantastiku. U pitanju je drama koja se bavi životnim temama kao što su prijateljstvo, religija, nauka, porodični odnosi, seksualni porivi, odnos prema životu, prema drugima, čovekov položaj u savremenom svetu, pa čak i smisao svega ovoga.
„PS ako možete stavite cveće aldžernonu na grob iza u dvorište.“
PS PS A ako niste u mogućnosti onda, makar, pročitajte knjigu o miševima i ljudima. Nećete se pokajati.
Piše: Milan Aranđelović
