Svetlana Velmar Janković (1933-2014) rođena je u Beogradu gde se školovala i živela. Kao sekretar i urednik časopisa Književnost bila je i u uredništvu koje je vodio Eli Finci i u uredništvu koje je vodio Zoran Mišić. Dugo je godina uređivala, u Izdavačkom preduzeću Prosveta, edicije savremene jugoslovenske proze i esejistike. Osnovala je biblioteku Baština.
Objavila je romane: Ožiljak (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999), Lagum (1990), Bezdno (1995), Nigdina (2000) i Vostanije (2004); eseje: Savremenici (1967), Ukletnici (1993), Izabranici (2005) i Srodnici (2013); sećanja: Prozraci (2003); zbirke pripovedaka: Dorćol (1981), Vračar (1994), Glasovi (1997), Knjiga za Marka (1998) i Očarane naočare: priče o Beogradu (2006); molitve: Svetilnik (1998); dramu Knez Mihailo (1994) i knjigu drama Žezlo (2001); monografiju Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda (2011).
Nagrade: „Isidora Sekulić“, Andrićeva nagrada za knjigu priča Dorćol, „Meša Selimović“, „Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninova nagrada za roman godine za Bezdno (1995), Nagrada „Neven“, Nagrada Politikinog zabavnika, Nagrada „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagrada „Mišićev dukat“ i Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“. Prevođena na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, grčki, bugarski i mađarski jezik.
01.01.00
Večernje novosti
22.12.2001.""ZEZLO" SVETLANE VELMAR JANKOVIC"
BORBA ZA VLAST
U nedavno izasloj knjizi "ZEZLO" Svetlane Velmar Jankovic nasle su se dve drame: "Stefan Decanski" i "Knez Mihailo".
Prva, posvecena licnosti Stefana Decanskog, pisana je sezdesetih godina, a druga, u kojoj je glavni lik Knez Mihailo - devedesetih. Dijaloge u drami o Decanskom spisateljica je skratila i kako kaze, pokusala da se vrsi psiholosko opravdanje pretvorenog u dramski razlog, preradi prelom u Stefanovoj licnosti u noci njegove pobede nad sinom Dusanom. Drama o knezu Mihailu objavljena je u prvoj, duzoj verziji kojoj je prikljucena i scena ubistva u Kosutnjaku. A za naslov knjige autorka se poredila jer zezlo podrazumeva pricu o borbi za vlast koju sadrze obe drame".
01.01.00
Danas
22.12.2001.
Iz Stubova kulture
Drame Svetlane Velmar-Jankovic
Nova knjiga Svetlane Velmar-Jankovic zanrovski je razlicita od vecine dela po kojima je ova spisateljica poznata kao jedan od najznacajnijih savremenih domacih pisaca. Okupirana proznim i esejistickim izrazom, Velmar-Jankoviceva je knjigom "Zezlo" nacinila iskorak u dramski svet. U knjizi su zastupljene dve drame: "Knez Mihailo", koja je prvi put objavljena 1994, i "Stefan Decanski". Drame su u Kulturnom centru Beograda predstavili Gojko Bozovic, ispred izdavaca "Stubova kulture", i sama autorka koja je objasnila da je tekst "Knez Mihailo" nastao iz potrebe da uvidi kakav bi zapravo mogao biti odnos snaga "covek - vladar" u knezevoj licnosti, te je u tu svrhu, a vezano za dogadjaje iz njegove prve i druge vlade, odlucila da pise samo kroz dijaloge i tako nehotice sacinila dramsku strukturu.
S obzirom da se i druga drama takodje bavi licnoscu sa srpskog dvora, u kojoj je sadrzano mnogo elemenata tragickog, knjiga je dobila naslov po predmetu koji simbolise moc i vlast, a to je upravo - zezlo. "Izabrala sam, da se bavim pricom o vlasti kako bih sebi objasnila sta, kako i zasto nam se dogadja to sto nam se dogadja i koji je odnos licne slobode i politicko-istorijskog pritiska pod kojim zivimo. Izucavajuci istorijsku gradju uvidela sam da se politika velikih sila u odnosu na Balkan, uprkos istorijskim tokovima, u stvari nije menjala", rekla je Velmar-Jankoviceva procitavsi odlomak iz drame "Knez Mihailo" u kojoj se ocituje stav Benjamina Kalaja, tadasnjeg upravitelja Bosne, da nezavisnost srpske drzave treba smanjiti labavljenjem odnosa Srba iz Bosne i njihovih sunarodnika iz matice.
Bozovic je dramu "Knez Mihailo" sagledao sa dva krupna aspekta - kao drzavotvornu dramu kroz koju se ocituje sukob tradicionalnih shvatanja sa pokusajima uspostavljanja oblika moderne uredjenosti, ali i kao emotivnu dramu koja govori o razapetosti junaka izmedju javnih obaveza i intimnih potreba.
Drama "Stefan Decanski" je, pak, drama vlasti. Ona predstavlja coveka kojim dominira potreba da upravlja drugima.
Govoreci o recepciji dela Svetlane Velmar Jankovic, Bozovic je istakao da je prijem njene literature od strane kritike u Francuskoj (Mond, Obzervater, Lir) bio adekvatniji nego sto je to slucaj ovde. Za sada su u Francuskoj prevedene knjige "Lagum" i "Nigdina", a u toku je prevodjenje "Bezdna". O popularnosti ove spisateljice svedoci, ne samo afirmativna kritika, vec i cinjenica da njene knjige, na inace dosta zatvorenoj francuskoj knjizevnoj sceni, imaju dosta siroku citalacku publiku. A o "citanju" dela Svetlane Velmar-Jankovic posebno svedoci nedavno dodeljeno najvise francusko nacionalno priznanje.
O. Stosic
![Vračar [1594-1994]](/slika/Vracar-1594-1994-19008.jpg "Vračar [1594-1994]")
