Zašto ljubav boli

ljubav i društvo

Izdavač: Psihopolis institut
Naslov originala: Why love hurts? / Eva Illouz

Pred čitaocima je knjiga koju mnogi smatraju emocionalnom mapom savremene ljubavi, a ljubav je danas, više nego ikad, bitna za ustanovljavanje sopstvene vrednosti. Knjiga je rezultat autorkinih razgovora sa hiljadama ljudi nakon kojih je ostala zbunjena pred haosom koji danas prožima ljubavne i seksualne veze. Zašto su žene širom sveta zbunjene neuhvatljivošću muškaraca? Da li su muškarci i žene u prošlosti bili u ljubavnoj agoniji na isti način kao i današnji? Odgovori se kriju u skrivenoj istoriji našeg nesavršenog detinjstva i u našim nesavršenim psihama i to je pretpostavka koja se ne dovodi u pitanje. Autorka želi da s

e zapita upravo nad tom pretpostavkom: da objasni zašto ljubav boli tako što će naglasiti više socijalni, nego psihološki sadržaj susreta između žena i muškaraca.

ŠTA JE LJUBAV U DOBA VLADAVINE KAPITALA?
Kako smo razvili hedonističku fobiju od emotivnog vezivanja?
Kako je nastalo ljubavno tržište, a kako seksualni tereni?
Kako sve nastaje ljubavna bol?
Kako su nas Holivud, internet i kapitalizam pretvorili u potrošače ljubavi
Svima koji žele da razumeju ljubav ova knjiga može pomoći da shvate društvene i kulturne izvore novih ljubavnih scenarija.

Dr Zoran Milivojević, autor Formula ljubavii koautor Svetske knjige o ljubavi

Kako smo se jedni drugima pretvorili u nerešive emotivne zagonetke?
Kako romantično razočaranje postaje kulturna praksa?
Kako da nađemo ljubav ne konzumirajući "romantičnu utopiju"?
Kako da redefinišemo ljubavne vrednosti?
Ljubav je, više nego ikad, bitna za ustanovljavanje sopstvene vrednosti. Toliko toga u našoj kulturi upire prstom u naše psihe, osuđeni smo da budemo nedovoljno kompetentni kada ljubavna priča ne uspe i, iz tog razloga, ljubavni neuspesi predstavljaju pretnju za temelje na kojima počiva self. I zbog toga moderna ljubav zahteva konsultacije i psihoterapiju, ili beskonačne razgovore sa prijateljima i njihovu podršku. Ljubav je više nego kulturni ideal, ona je socijalna osnova selfa. A ova knjiga je jedna trezvena podrška modernizmu putem ljubavi. Ona prepoznaje neophodnost vrednosti slobode, razuma, ravnopravnosti i autonomije

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ljubav
Ostali naslovi iz oblasti: Psihologija


				2015; Broširani povez; latinica; 20 cm; 372 str.; 978-86-6423-002-5;

1210 din

Tražite polovan / korišćen primerak?

Imate ovu knjigu i želite da je prodate?

Zašto ljubav boli

ljubav i društvo

Eva Ilouz (autor)

1210 din

U korpu

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ljubav
Ostali naslovi iz oblasti: Psihologija

Izdavač: Psihopolis institut; 2015; Broširani povez; latinica; 20 cm; 372 str.; 978-86-6423-002-5;

Biografija
Odlomak

Eva Ilouz

Dr Eva Ilouz (Eva Illouz, Ph.D.) je svetski priznat sociolog, profesor na Prinstonu i stalni profesor na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalemu. Napisala je nekoliko svetskih bestselera, a proglašena je i jednim od deset najznačajnijih mislilaca 21. veka. U svojim knjigama promišlja najvažnije teme odnosa pojedinaca i zajednice, posebno kako kapitalizam utiče na naše emotivne odnose.

Tokom celog dvadesetog veka, ideja da su ljubavni jadi produkt samog pojedinca bila je neverovatno prihvaćena, možda zato što je psihologija u isto vreme nudila utešno obećanje da se protiv njih može izboriti. Bolna ljubavna iskustva bila su moćna mašina koja je aktivirala više profesionalaca (psihoanalitičare, psihologe i terapeute svih vrsta), izdavačku industriju, televiziju i brojne druge medijske industrije. Neobično uspešna industrija samopomoći omogućena je uprkos duboko ukorenjenom verovanju da su naši jadi skrojeni na osnovu naše psihičke istorije, da razgovor i upoznavanje sebe imaju lekovitu moć i da nam identifikovanje obrazaca i izvora naših jada može pomoći da ih nadvladamo. Ljubavne patnje sada ukazuju samo na self, njegovu ličnu istoriju i sposobnost da sam sebe oblikuje.
Baš zato što živimo u vremenu u kome vlada ideja o pojedinačnoj odgovornosti, uloga sociologije je i dalje od vitalnog značaja. Kao što je na kraju devetnaestog veka bilo radikalno tvrditi da siromaštvo nije rezultat sumnjivog morala ili slabog karaktera, već sistematske ekonomske eksploatacije, tako se sada zahteva da se ne govori kako su neuspesi u našem privatnom životu rezultat slabosti psihe, već da su emocionalni preokreti i patnje oblikovani institucionalnim određenjima. Cilj ove knjige je da umnogome pomeri ugao iz koga se analizira šta je pogrešno u savremenim vezama. Nije pogrešno disfunkcionalno detinjstvo ili nedovoljno osvešćena psiha, nego sklop socijalnih i kulturnih tenzija i kontradikcija, koje čine strukturu modernog selfa i identiteta.
Kao takva, ova pretpostavka nije nova. Feministkinje – spisateljice i mislioci, dugo su osporavale rašireno verovanje u ljubav kao izvor svekolike sreće i psihološko individualističko razumevanje ljubavnih jada. Nasuprot popularnoj mitologiji, tvrde feministkinje, romantična ljubav nije izvor transcendentnosti, sreće i samoostvarenja. Ona je pre jedan od glavnih uzroka raskola između žena i muškaraca, kao i jedan od kulturoloških običaja pomoću kojih se žene prisiljavaju da prihvate (i „zavole") svoju podređenost muškarcima. Jer, kada su zaljubljeni, muškarci i žene nastavljaju da produbljuju razlike koje karakterišu njihove identitete: kako je to Simon de Bovoar sročila, čak i u ljubavi muškarci zadržavaju svoj suverenitet, dok žene idu ka tome da se predaju.4 U svom poznatom delu Dijalektika seksa (The Dialectic of Sex), koje je citirano na početku ovog poglavlja, Šulamit Fajerstoun je otišla korak dalje: izvor društvene moći i energije muškaraca je ljubav koju im žene neprekidno pružaju govoreći na taj način da je ljubav cement od koga je zdanje muške dominacije izgrađeno.5 Romantična ljubav ne samo da prikriva klasnu i polnu segregaciju, već je, u stvari, omogućava. Po rečima Taj-Grejs Atkinson (Ti-Grace Atkinson), koje vredi zapamtiti, romantična ljubav je „psihološki stožer u progonu žena."6 Najupečatljivija tvrdnja feministkinja je da borba za vlast stoji u središtu ljubavi i seksualnosti, a da su muškarci imali i da i dalje imaju nadmoć u toj borbi zahvaljujući konvergenciji ekonomske i polne moći. Takva polna moć se sastoji od sposobnosti da se definišu objekti ljubavi i da se odrede pravila udvaranja i izražavanja ljubavnih osećanja. Na kraju, muška moć leži u činjenici da se polni identiteti i hijerarhije ispoljavaju i reprodukuju u izražavanju i doživljavanju ljubavnih osećanja i da, obrnuto, osećanja podržavaju šire razlike u ekonomskoj i političkoj moći.
.............................................
Kao i drugi sociolozi, na ljubav gledam kao na privilegovani mikrokosmos putem koga se mogu shvatiti procesi modernog doba, ali, za razliku od njih, priča koju ću da ispričam nije o herojskoj pobedi osećanja nad razumom, ni jednakosti polova nad polnim iskorišćavanjem, nego je mnogo višeznačnija.