Zapisi o nesanici Ive Andrića u svetlu dubinske psihologije

28.11.05 Blic

Ono što veliki pisac sam ne uništi za života, kao nedostojno objavljivanja pod njegovim imenom, isplivaće neumitno iz tajnih prostora njegovog pisaćeg stola. To se dogodilo i Ivi Andriću (1892-1975), u čijoj zaostavštini su pronađeni zapisi i beleške od kojih će kasnije priređivači načiniti dagocenu knjigu „Znakovi pored puta“. Deo ove celine čine i „Zapisi o nesanici“, ukupno 27, o kojima je naš najpoznatiji dubinskopsihološki analitičar dr Ivan Nastović napisao dragocenu studiju „Zapisi o nesanici“ (izdanje novosadskog Prometeja, 2005. 126 str.) .

U ovim zapisima koji dodiruju tamniju stranu pičeve duše, dr Nastović otkriva arhetipske slojeve do kojih pisac ne stiže svesno, ali u kojima počivaju koreni njegove stvaralačke poetike.Na jednom mestu kaže da piščeve nesanice nemaju „veze sa nepovoljnom situacijom u kojoj su nastale“. Ovo je teško prihvatiti jer je Andrić krajem tridesetih prošlog veka, kad su zapisi najverovatnije ispisivani, bio na vrhunskim diplomatskim pozicijama, najpre u Madridu i Rimu, zemljama u kojima je buktao fašizam, a uoči rata i, kao „Jenki na dvoru kralja Artura“, ministar u Hitlerovoj Nemačkoj u kojoj su plamtale lomače i progoni Jevreja i nezavisnih pisaca (već 1934. iz Nemačke brišu Man, Breht, Šenberg, Breht i desetine vrsnih umetnika). Sve je to svojim osetljivim moralnim čulom registrovao Ivo Andrić., ali je i dalje radio ambasadorskre poslove. Da je ispisivao svoje „Ambahade“ kao Crnjanski, ili Dnevnike kao Man, Jinger, Žid, imali bismo bolji uvid u podlogu ovih nesanica koje je oštroumno analizirao doktor Nastović.

Milan Vlajcic