Zahir

Ona, Ester, ratni dopisnik, tek pristigla iz Iraka jer bi napad na tu zemlju mogao da zapocne svakoga casa. Trideset godina, udata, bez dece. On, covek neutvrdenog identiteta, približno izmedu dvadeset i tri i dvadeset i pet godina, crnomanjast, s mongolskim crtama. Oboje videni poslednji put u kafeu u ulici Fobur Sent-Onore.

Policija je obaveštena o tome da su se i ranije ssastajali, iako niko nije znao koliko puta: Ester je stalno govorila da je taj covek – koji je svoj identitet skrivao iza imena Mihail – neko veoma važan, premda nikad nije objasnila da li je bio važan za njenu novinarsku karijeru ili, pak, za nju, kao ženu.

Policija je zapocela rutinsku istragu. Razmatrane su mogucnosti otmice, ucene, otmice koja se okoncala smrcu – što nimalo nije bilo cudno buducu da je njen posao podrazumevao ceste kontakte s ljudima povezanim sa teroristickim celijama, od kojih je prikupljala informacije. Otkrili su da je sa njenog bankovnog racuna tokom nekoliko nedelja, koje su prethodile nestanku, u više mahova podizana ista suma novca: islednici su smatrali da bi to moglo imati veze s placanjem informacija. Nije ponela ništa od odece, ali, zacudo, njen pasoš nije pronaden.

On, stranac, veoma mlad, bez dosijea u policiji, bez ikakvog traga koji bi omogucio njegovu identifikacuju.

Ona, Ester, s dve medunarodne nagrade za novinarstvo, trideset godina, udata. Moja žena.

***

Odmah sam proglašen sumnjivim i priveden – jer sam odbijao da otkrijem svoj alibi na dan njenog nestanka. Ali tamnicar otvara vrata i kaže da sam slobodan.

Otkud najednom slobodan? Otud što u današnje vreme svi znaju sve o svakome, dovoljno je samo zatražiti informaciju i ona je vec tu: gde je upotrebljena kreditna kartica, koja mesta posecujemo, s kim spavamo. U mom slucaju bilo je još lakše: jedna žena, takode novinar, prijateljica moje žene, ali razvedena – zbog cega je mirne duše mogla da izjavi da je spavala sa mnom – ponudila je da svedoci u moju korist, cim je saznala da sam pritvoren. Navela je konkretne dokaze da sam bio sa njom onog dana i noci kad je Ester nestala.

24.10.05

Novi roman „Zahir“ Paula Koelja, jednog od najcuvenijih i najtiražnijih svetskih pisaca, za nekoliko dana bice objavljen i kod nas, u izdanju Paideie, i to u prvom tiražu od 20.000 primeraka. Tim povodom „Blic“ je, zahvaljujuci Koeljovom ovdašnjem izdavacu, dobio eksluzivno pravo za objavljivanje intervjua sa slavnim piscem, kao i na objavljivanje delova njegovog novog romana.

Koja je centralna ideja koja se krije iza romana Zahir?
- Da se neocekivano ipak dogada, a da mi za to nismo uvek najspremniji. Kada nam se cini da nam je u životu sve lepo organizovano, upravo tada dolazimo do opasne tacke, zato što je nacin na koji smo svoj život organizovali u stvari samo prica koja nam je

Šta je Zahir?
Prema piscu H. L. Borhesu ideja o Zahiru potice iz Islamske tradicije i nastaje u osamnaestom veku. u arapskim zemljama Zahir ima sledeca znacenja: vidljiv, prisutan, nesposoban Da prode nezapaženo. Zahir se može odnositi na objekat ili osobu. Taj objekat ili osoba postepeno zaokupljuju svaku našu misao, sve do trenutka Kada više niste u stanju Da mislite o Bilo cemu drugom. to vas može dovesti ili u stanje prosvetljenosti ili u stanje potpunog ludila.

Do koje mere Zahir u sebi ima autobiografskog?
Knjiga je bazirana na mnogim mojim iskustvima i kao pisca i kao ljudskog bica. Svaka Knjiga ima svoju autobiografsku stranu, pošto mi možemo Da transformišemo jedino vlastito iskustvo. Bilo kako Bilo, ja sam još uvek u braku sa svojom suprugom, koja je umetnica, i koja je takode osoba kojoj je Knjiga posvecena.

U knjizi, žena uspešnog pisca je i sama uspešna. Poznata je, nezavisna, ostvarene karijere. Ipak napušta muža. Zašto?
Jedna od najvecih zamki za ljudska bica je traganje za srecom. Iako je uspešna u svakom aspektu svog života, Ester, pišceva supruga nije srecna osoba. ali umesto Da cini ono što vecina ljudi cini, Da ignoriše osecanja zaokuplja svoj um poslom, karijerom kako bi izbegla razmišljanja o smislu života. Ona odlucuje Da se Da u potragu za srecom.

I to je trenutak kada ona odlucuja da postane ratni dopisnik.
Tacno. Rat je iskustvo koje nepogrešivo testira ljude dovodeci ih do granica kraljnjih mogucnosti, otkrivajuci u njima ono najbolje, ali i ono najgore.

Da li je neophodno da se nademo u ratu, da bi smo shvatili to o cemu govorite.
- Ne. Rat je svakodnevno prisutan u našim domovima preko televizije. Ali to ne znaci da smo mi shvatili smisao našeg života imalo bolje. Ono što je istina, to je cinjenica da smo mi razvili odredene vrednosti (novac, moc, estetiku) koje zahtevaju našu pot

Može li covek imati više od jednog Zahira u životu?
Frustracije umnožavaju prisustvo Zahira. to dovodi do toga Da se ne usredsredujemo na rešenje problema, vec se fiksiramo na sliku problema.

Može li nas Zahir dovesti do objektivnosti ili je on samo objekat požude?
Jedna je stvar Da sledimo svoje snove, i Da pratimo znake koji nas vode na našem putu. Imamo cilj koji želimo Da postignemo, ali takode uživamo u našem putovanju. sa Zahirom mi nemamo isti osecaj radosti sa svakim nacinjenim korakom, samo postojanu želju Da dodemo do onoga za šta verujemo Da nam je neophodno Da bismo živeli.

Na koji nacin vi pišete svoje knjige?
Zaronim u svoju podsvest. Dopuštam sebi Da me vode pitanja koja moja duša postavlja, ali na koja moj um nema odgovore. Kroz proces pisanja dolazim do odgovora.

Koje je od vaših dela najbliže Zahiru?
Svaka Knjiga je drugacija i odražava odredeno stanje moje duše. ono što najbliže karakteriše moje knjige nije tema vec stil, koji nije površan vec direktan.

Ko su vaši omiljeni autori?
Viliem Blejk, Henri Miler, H. L. Borhes, Žorž Amado.

Na koji nacin je cinjenica da ste jedan od najprodavanijih pisaca na svetu promenila vaš pogled na literaturu?
pošto putujem, citam elektronsku poštu koju dobijam od svojih citalaca, držim predavanja - shvatio sam Da su danas ljudima knjige važne isto onoliko koliko je muzika bila važna mojoj generaciji.

Da li verujete da je na Zapadu, u doba kulta slavnih licnosti, ostalo mesta za intelektualce?
Verujem Da intelektualac može istovremeno biti i slavan i Da bi Prema slavi morao Da se odnosi sa poštovanjem i kreativnošcu, nastojeci Da svoju slavu iskoristi na nacin koji ce svet uciniti boljim. Piter Gebrijel i Bono Voks su upravo takva dva primera.

Da li je moguce literaturom pomiriti popularnu i akademsku kulturu?
Popularna kultura današnjice je akademska kultura sutrašnjice.