Vreme hemoroida

08.12.11 Popboks

Danas počinje još jedno izdanje festivala queer filma Merlinka, te eto zgodne prilike da se osvrnemo i na domete književnog debija neumornog LGBT aktiviste i pokretača narečene Merlinke

Zoran Janković

Predragu M. Azdejkoviću se može što-šta i spočitati (ponajpre, povremena neodmerenost i tu i tamo otvoreno koketiranje sa estradnim), ali je pre svega pošteno ceniti ga zbog kvaliteta koji su neosporni. Recimo, zbog srčanosti i istrajne agilnosti. A Vreme hemoroida, zbirka njegovih proznih tekstova, mahom blogova i napisa srodnih izvorišta tu je da nas podseti i na zanačaj provokacije po zdravlje i boljitak društva, pa barem i u najsramežljivijim naznakama. Čini se da je pri vaganju dometa ove knjige najdelotvornije krenuti od potencijala za provokaciju koju svaki od zapisa nosi, tim pre jer se radi o prethodno publikovanim tekstovima, prvobitno skrojenim i skročenim za posve drugačiji medij.
Vreme hemoroida (u izdanju beogradske kuće Red Box) zbirka je blogova koje je Azdejković posejao tokom nekoliko godina na adresi b92.net. Ovde su dati u izvornom obliku, sa ponešto pojašnjenja u fusnotama, a valja naglasiti da su naknadno pregrupisani u pet celina sa lako uočljivim krunskim motivom unutar svake od njih. I te se činjenice pri iznošenju suda o kvalitetu onoga što se nalazi među koricama ove knjiga moraju imati na umu, naravno, ako se za polazište uzmu dobronamernost i intelektualno poštenje.
Dakle, ako kao olakšavajuću okolnost uzmemo tu izmeštenost tekstova iz prvobitnog konteksta i bloga kao prirodnog habitata, ostaje nam živopisno, pitko, na trenutke urnebesno štivo koje prevashodno odražava jedan atipčni svetonazor. Azdejković princip drugosti, srećom, ne koristi kao štit pred potencijalnim napadima, već hrabro hrli (na trenutke i srlja) u razračunavanjem sa zbiljom srpskog mikrokosmosa. Sreća prati hrabre, a tu je i očiti talenat za naraciju i jezičke igrarije, te dobar deo tih obračuna sa stranica ove knjige za krajnji rezultat ima redove koje mirne duše mogu biti pohvaljeni, ako ni po čemu drugom, onda na konto odlučnosti, istrajnosti, lucidnosti i promišljenosti. Ako se tome doda poenta koju Azdejković retko kad promašuje, eto dovoljno povoda za bezrezervnu podršku.
Na planu dometa pojedininačnih tekstova, pa i pominjanih odeljaka u celosti gledano, utisak ipak donekle varira. Azdejković ponajbolji utisak ostavljja kada kreće iz nedvojbeno lične vizure, kao što je to slučaj sa prvom celinom (nazvanom Život i pederisanja). Tu se posebno izdvaja blog/unos/osvrt/priča/crtica... Čarlston za bedemke (nadahnuto viđenje mogućeg nastavka Stojanovićevog Čarlstona za Ognjenjnku), dok u jednoj od preostalih priča zatičemo odraz čiste genijalnosti kroz ovu opasku – „Samo kako da obavestim svoju kevu? Kada sam hteo da joj saopštim da sam peder, otišao sam da gostujem u vestima Studija B. Jedino da napišem knjigu, pa da joj dam da čita?“ Ovde nailazimo na savršeno skladan spoj istinoljubivosti, potrebe za nestašlukom uvek i svugde i samoironije.
U segmentima u kojima se direktnije dotiče društvene zbilje Azdejković tu i tamo zapada u zamku uvek izlišnih elipsa i ponavljanja, a da se primetiti i određena sklonost ka mantranju prepoznatljivih i u međuvremenu i potrošenih i valjano iskompromitovanih ideoloških matrica dosta bliskih svojevrsnom novom jednoumlju. Problem sa ovim delovima knjige prevashodno se, ipak, krije u zahuktaloj svakodnevici i činjenici da je u poslednjih nekoliko godina (dakle, od trenutka kada je nastala većina tih zapisa) Srbija zagacala dosta duboko u fazu duboke otupelosti plebejaca usled ideološke uranilovke, bezočnosti vladajućih, neprolaznog spinovanja lako opažljive stvarnosti i još jedne epizode kulta ličnosti. Sa takvim bremenom, teško bi se izborili i daleko vrsniji i iskusniji pripovedači i osmatrači stvarnosti nego što je Predrag Azdejković. Ipak u tom delu Vremena hemoroida mogu se naći odlični delovi, a grlene hvalospeve ponajpre zaslužuju osvrti pod nazivama Dupe dajemo, Kosovo ne dajemo!, Ljubavni slučaj ili tragedija pčelarke iz Kamenova, Pomozite Nataši Kandić i Vazelin za Uroša, u kojima je Azdejković, reklo bi sem, svoj na svome – opušten, motivisan, jezičav i zaigran pre svega.
Ako posmatramo unutar srodne srpske i regionalne ponude Vreme hemoroida nije kapitalno delo poput Povijesti gej i lezbijskog života i kulture (istog izdavača), nema ni literarnu vrednost Filipovićevog Staklenca, a ni revolucionarnost memoarske proze Ljubičice i bič – ispovijed žene sklone ženama Marije Buretić Bogović, ali ovo štivo zato krase žig srpskoga sada i neustrašiva spremnost na provokaciju Predraga M. Azdejkovića. To je važan dar u emancipaciji LGBT populacije ovih predela i istinskoj srpskoj demokratiji u zametku, tako da ovo biva jedna od onih knjiga čiji značaj u krajnjem zbiru natkriljuje njene, inače, sasvim zadovoljavajuće domete. A što je krajnje dragoceno, čak i gledano samo u kontekstu gubitka značaja izdavaštva i broja konzumenata knjige u stalnom i vrtoglavom opadanju.