Šandor Marai (1900-1989), pripovedač, romansijer, esejista i pesnik. Jedan od najvećih mađarskih pisaca 20. veka. Bio je veoma popularan između dva rata, pravi građanski pisac koji je izgradio svoj stil. Objavio je desetak romana, biran je za člana Akademije nauke Mađarske. Kada je zavladao stanjinizam (1948), bilo mu je jasno da ne samo što neće moći da piše ni da objavljuje, nego neće moći ni da ćuti. Zato je emigrirao i ostatak života proveo na Zapadu, u Evropi i Americi.
Nije prestajao da piše, i to uvek na mađarskom jeziku. I pored svega, teškog i neizvesnog emigrantskog života, bez izdavača, on je i dalje pisao pesme, eseje, romane i ostvario impresivno delo koje se tek u naše veme postepeno objavljuje.
On je još jedan veliki emigrant s istoka Evrope koji je ostvario još jedno, paralelno delo - Dnevnik. Započeo je da ga piše za vreme rada 1943. i nije prestajao sve do samoubistva, 1989. godine. Više od trideset tomova (možda i više!) dragocenih beležaka o 20. veku i ljudima u njemu, pre svega o samom piscu. Za sada je samo objavljen izbor iz Dnevnika, a upravo je potpuno objavljivanje dela u toku i završena je tek 1956. godina. Kada Dnevnik u celini bude objavljen mađarska književnost, ali i svetska, postaće svesna kolika je vrednost ovih istrajnih zapisa.