Vašingtonska konferencija 1951

01.09.16

Vojnoistorijski glasnik

Vreme sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom i zemljama narodne demokratije, (1948– 1955) predstavlja jednu od najvažnijih epizoda u istoriji posleratne Evrope podeljene između Istoka i Zapada, ali i šire, jer su njegovi uticaji i posledice izlazili van evropskih međa. Jugoslavija se na početku tog sukoba našla izolovana i za nju novoj međunarodnoj situaciji. „Anatemisana“ na Istoku, Jugoslavija je izlaz iz izolacije i blokade tražila na Zapadu. Međutim, to nije bilo lako, jer je u prve dve godine sukoba Zapad na nju gledao kao na nepouzdanog partnera, smatrajući da je sukob isceniran ili da se radi o kakvoj „porodičnoj svađi“ među komunističkim zemljama. Ipak, kada je spor dve strane u jesen 1949. prerastao u jasan i nesporan međudržavni sukob, na Zapadu je preovladalo mišljenje da Jugoslaviji treba pomoći, i to iz strateških razloga. Suočena samogućom intervencijom Sovjetskog saveza i njegovih satelita, Jugoslavija je na prelazu iz 1950. u 1951. godinu, bila primorana da inicira razgovore sa Zapadom kako bi dobila vojnu i ekonomsku pomoć. Razgovori između delegacija Jugoslavije sa jedne i SAD sa druge strane, vođeni su u Vašingtonu maja i juna meseca 1951. godine. Značaj ovih razgovora je u dosadašnjoj istoriografiji uočen i istaknut u radovima Branka Petranovića, Darka Bekića, Dragana Bogetića, Bojana Dimitrijevića, Ivana Lakovića, Lorijen Lis i Anatolija Anikijeva, ali su svi ovi radovi ostajali bez potpore izuzetno važnih dokumenata pohranjenih u fondovima GŠ-1, GŠ-3 i GŠ-10, Vojnog arhiva u Beogradu, s obzirom na to da su pisani u vreme kada ovi nisu bili dostupni istraživačima. Kako su u poslednjoj deceniji dokumenti iz ovih arhivskih fondova postali dostupni, a uvidevši njihov nedostatak u radovima pobrojanih autora, doc. dr Aleksandar Životić sa Katedre za istoriju Jugoslavije, Filozofskog fakulteta u Beogradu, odlučio je da tu građu sabere i objavi u jednom zborniku dokumenata. Na ovaj način su istoriografski radovi pisani bez konsultovanja vrlo važne arhivske građe iz Vojnog arhiva, dobili odličnu dopunu.
Zbornik dokumenata Vašingtonska konferencija 1951. – Jugoslovensko približavanje SAD, sadrži Predgovor (5–8), uvodnu studiju naslovljenu sa Vašingtonski pregovori (majjun 1951) prelomna tačka jugoslovensko – američkih odnosa? (9–49), četiri poglavlja, i to: Put u Vašington (50–63), Očekivanja i razočarenja (64–227), Isčekivanje (228–244) i Sporazum (245–410), Summary (411– 412), Registar ličnih imena (413–417) i Beleška o autoru.
Uvodna studija podeljena je na nekoliko manjih celina. Autor nas najpre upoznaje sa jugoslovenskim težnjama da se u toku 1950. godine uspostavi kontakt sa zvaničnicima SAD i od njih dobije bilo kakav vid vojne pomoći, a zatim nam predstavlja jugoslovensku pregovaračku platformu, koju je sastavio general Koča Popović, načelnik Generalštaba Jugoslovenske Armije (JA), koja je isključivala mogućnost bilo kakvog angažovanja Jugoslavije u zapadnim vojnim paktovim i čiji je osnovni stav bio „naša nezavisnost je naša snaga“. Posle ovoga sledi glavni deo uvodne studije u kojem je prikazan sam tok razgovora i taj deo počinje sa američkom procenom jugoslovenske vojne ugroženosti od strane SSSR i njegovih satelita, nastavlja se sa prikazom pregovora o isporuci vojne pomoći i problemima koji su se u tim pregovorima javljali i završava se sa pitanjima o položaju Albanije i razmeni obaveštajnih podataka. Pored razgovora u Vašingtonu, predmet autorovog interesovanja bili su i razgovori jugoslovenske vojne delegacije vođeni u Londonu sa predstavnicima Velike Britanije, sa kojima se pri povratku iz SAD u Jugoslaviju susreo i general Popović. Nastavivši put iz Londona ka Beogradu, on je napravio još jedan ustav, ovoga puta u Parizu, gde se susreo sa komandantom NATOa, američkim generalom Dvajtom Ajzenhauerom, što je takođe našlo mesto u ovoj uvodnoj studiji Aleksandra Životića.
Prvo poglavlje, Put u Va­ šington sadrži pet dokumenata, od čega su četiri, memorandumi vlade SAD. Ova grupa dokumenata vremenski pripada periodu od 4. februara do 5. maja 1951. godine i oni uglavnom govore o pripremnim radnjama za održavanje Vašingtonske konferencije i razmatranju jugoslovenskih traženja vojne opreme i naoružanja.
Drugo poglavlje, Očekivanja i razočarenja sadrži petnaest dokumenata, koji vremenski pripadaju periodu od 12. do 24. maja 1951. Među njima najznačajnije mesto zauzimaju zapisnici sa bilateralnih sastanaka između jugoslovenskih i američkih vojnih predstavnika. U ovom poglavlju nalaze se zapisnici sa prvih sedam, od ukupno dvanaest održanih sastanaka. Oni su značajni jer nam daju uvid u sam tok razgovora, ali nam pokazuju i razlike u mišljenjima između dve strane. Treće poglavlje, Iščekivanje sadrži osam dokumenata, koji vremenski pripadaju periodu od 26. maja do 2. juna. Pet od osam dokumenata iz ovog poglavlja predstavljaju zabeleške o posetama koje je general Popović u pomenutom vremenskom periodu učinio admiralima Šermanu i Karniu, medicinskom centru Armije SAD u Vašingtonu „Valter Rid“, poligonu Armije SAD za ispitivanje novih vrsta naoružanja kopnene vojske u Aberdinu, Merilend, inžinjerijskom centru Armije SAD u Fort Blejvoru i poligonu Armije SAD za vazdušnodesantne trupe u Fort Bragu.
Četvrto poglavlje, Spora­ zum, kvantitativno je najveće i sadrži trideset i tri dokumenta, koji vremenski pripadaju periodu od 8. juna do 10. jula 1951. Kao i u drugom poglavlju i ovde se po svom značaju ističu zapisnici sa bilateralnih sastanaka između jugoslovenskih i američkih vojnih predstavnika. U ovom poglavlju nalaze se zapisnici sa preostalih pet sastanaka (8–12). Pored ovih zapisnika tu su i tekstovi američkih listova u kojima se prenosi izjava jugoslovenskog ministra spoljnih poslova Edvarda Kardelja, kojom on obaveštava jugoslovensku i svetsku javnost da se u Vašingtonu vode jugoslovensko-američki pregovori o nabavci naoružanja, ali i izveštava američko javno mnjenje (19. i 20. jun) da su u Jugoslaviju upućene prve pošiljke američkog naoružanja. Ovo poglavlje zadrži i telegrame koje su među sobom razmenjivali jugoslovenski generali Popović i Gošnjak, dok je ovaj prvi pri povratku iz Vašingtona u Beograd, pravio ustave u Londonu i Parizu.
Na kraju moramo reći da je zbornik opremljen izuzetnim kritičkim aparatom, koji korisniku dokumenata daje mogućnost da sagleda širu sliku događaja o kojima se govori, i koji sadrži niz biografija svih pomenutih ličnosti u zborniku.
Marko B. Miletić