Pripadnik najužeg vrha japanske savremene književnosti, autor niza nagrađivanih bestselera, Rju Murakami (1952) je od strane kritike prozvan „Maradonom japanske literarne scene" i „renesansnim čovekom za postmoderno doba".
Na sebe je skrenuo pažnju već prvim romanom Almost Transparent Blue (1976) koji je napisao dok je još bio student. U tom delu, koje je ubrzo postalo bestseler, pozabavio se životom nezadovoljne japanske omladine prepuštene promiskuitetu i drogama i osvojio prestižnu nagradu Akugatawa. Sledećim delom Coin Locker Babe (1980) postao je velika zvezda osvojivši Noma Liberal Arts New Member nagradu. Po njegovom kultnom romanu Audition (1997) snimljen je istoimeni kontroverzni film koji je režirao Takeši Mike.
Za psiho-horor roman U miso supi (1998) dobio je Yomiuri književnu nagradu i postao slavan širom sveta, a u planu je i filmska verzija u režiji Vima Vendersa.
Osim kao pisac, Murakami je poznat i po režiji nekoliko uspešnih filmova (Almost Transparent Blue, Tokyo Dekadence, Love & Pop), sviranju bubnjeva u rok grupi i vođenju televizijskog šou programa. Omiljeni je pisac svog poznatog prezimenjaka Harukija.
07.08.12 Popboks
Još jedan tanjir, molim
U MISO SUPI - Rju Murakami
Roman jednog od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca vodi čitaoca na putovanje kroz tokijsko podzemlje seksa, a onda prerasta u psiho-triler za nezaborav
Beogradska Booka neguje kvalitetnu savremenu prozu, a u uredničkom izboru našlo se mesta i za japanske autore. Najznačajniji među njima je svakako Rju Murakami (ne treba ga mešati sa prezimenjakom/zemljakom Harukijem). Booka je do sada objavila dva njegova ključna dela: U miso supi (1998) i Audiciju (1997).
Glavni junak romana U miso supi, dvadesetogodišnji Kendži, zarađuje za život kao vodič koji strane turiste odvodi u tokijske seks klubove. Njegov novi klijent, Amerikanac Frenk, čudna je zverka – Kendžiju je od samog početka jasno da sa tim čovekom nešto nije u redu, ali želja za zaradom potiskuje nelagodu koju oseća u njegovom prisustvu. Dok Tokijo potresa serija bizarnih ubistva, Kendžijevo i Frenkovo trodnevno “druženje” postepeno poprima sasvim novu dimenziju...
Kratki roman U miso supi teško je žanrovski definistati. Roman poseduje elemente trilera i horora (na momente iznenađuje svojom eksplicitnošću), ali je istovremeno i studija japanskog društva i seks industrije, kao i portret jednog pomračenog, a opet, na neki izvitoperen način, blistavog uma. Murakami je izvanredan pripovedač, veoma vešto tempira preokrete i šokove, a poseban kvalitet njegovoj prozi daju realističan pristup (za razliku od većine trilera, U miso supi je duboko ukorenjen u stvarnosti) i melanholična nota koja provejava gotovo od samog početka. Murakamijev roman odlično je primljen od strane domaće publike, što i ne čudi imajući u vidu da se radi o vanserijskom delu, obaveznoj lektiri svakog ozbiljnijeg poklonika popularne kulture.
Đorđe Bajić
