01.01.00
Danas
29.07.2000.
Antropologija deteta
Putevi razvoja
Knjiga americkog profesora V. Smita (W. H. O. Schmidt) "Razvoj deteta", predstavlja nestandardnu, temeljnu i provokativnu raspravu o nekim od najvaznijih problema razvojne psihologije. U njoj autor razmatra teorijska pitanja kao sto su: konceptualni okvir za proucavanje decjeg razvoja, priroda deteta, osnovne psiholoske potrebe deteta, decje shvatanje prirodnih pojava, razvoj jezika, misljenja i intelektualnih sposobnosti itd.
Smit uvazava nesporni doprinos bioloskog i, posebno, evolucionistickog gledista razvojnoj psihologiji (Torndajk, Harlov, Pijaze), ali i ukazuje na njegove jednostranosti i zablude kada se apsolutizuje. Biologisticki teorijski okvir suzava vidokrug istrazivacu u oblasti ljudskog razvoja, s obzirom da je razvoj deteta principijelno (a ne samo kvantitativno) razlicit od razvoja mladunceta bilo koje zivotinje. Decji razvoj je mnogo vise od "prirodnog razvoja" kako ga shvataju mnogi humanisticki mislioci i psiholozi od Z. Z. Rusoa do A. Maslova, prema kojima je uticaj drustva i kulture na spontani razvoj deteta sekundaran i, uglavnom, izopacavajuci.
Smitov teorijski okvir je sustinski drugaciji od ovog naturalistickog koji je dugo dominirao u psihologiji. Po njemu razvoj deteta se mora sagledati i istraziti u specificno ljudskom, kulturoloskom i vaspitnom kontekstu. Smitov koncept se zasniva na dve sustinske osobine vrste "homo sapiens": prva, ljudsko bice je simbolicno (animal symbolicum) i, druga, ljudsko mladunce (dete) mora da uci i da se vaspitava (animal educandum) da bi postalo zrelo ljudsko bice.
Razmatrajuci coveka kao "animal symbolicum", autor posebnu paznju posvecuje jeziku, koji ne predstavlja samo mnogo slozeniji vid komunikacije, vec fundamentalno drugaciju formu u odnosu na zivotinjsku. Dete usvajuci jezik postaje aktivni ucesnik i subjekt u saznavanju, interiorizaciji i konstrukciji sveta kulture, sto daje sasvim novu dimenziju procesu socijalizacije, ali i samosaznavanja i izgradnje licnog identiteta.
S obzirom da je dete "animal educandum", Smit smatra da razvojni psiholog mora vaspitanju dati sredistnje mesto u svojoj konceptualizaciji i istrazivanju decjeg razvoja. "Pojam animal educandum implicira mnogo vise od toga da je dete, zahvaljujuci svojoj plasticnosti, vaspitljivo; on implicira da je dete bice koje mora da uci i da se vaspitava", veli Smit. Vaspitanje je bazicni ljudski proces interakcije izmedju vaspitaca (odrasla, zrela, blagonaklona i odgovorna ljudska osoba) i vaspitanika (manje zrela, jos nedovoljno odgovorna i nedovoljno razumna osoba). Vaspitanjem dete osvaja i usvaja ne samo one univerzalne ljudske dispozicije i karakteristike (uspravan hod, govor), nego ostvaruje i razvoji osobine, idiosinkraticke sposobnosti, raznolike mogucnosti i talente koje ga cine individualnim, neponovljivim ljudskim bicem.
Dete nije tek pasivni objekt vaspitanja i obucavanja, kojeg vaspitac mesi i oblikuje kao glinu. Ono je, naprotiv, vrlo aktivni, stvaralacki i samosvesni ucesnik u tom slozenom procesu, koji pridaje svoje znacenje svetu koji saznaje i konstruise, istovremeno ucestvujuci i u procesu samospoznaje i samooblikovanja vlastite licnosti. Dete je "animal educandum" jer je covek gotovo od rodjenja bice u vecnoj potrazi za sobom i za sopstvenim licnim identitetom. A na pitanje: "Ko sam ja?" "Sta mogu i sta treba da cinim?" "Koje su zaista moje zelje?" - pojedinac koji odrasta odgovara samo kroz uzajamni odnos i susret sa drugim, odraslim ljudima (roditeljima, uciteljima, svestenicima).
Smitova argumentovana i ziva rasprava o krucijalnim pitanjima filozofske antropologije, pedagogije, razvojne i decje psihologije, napisana je jezgrovitim, jasnim i odnegovanim jezikom, tako da ovo lepo i bogato naucno stivo sa velikim zanimanjem i zadovoljstvom mogu da citaju i obrazovani laici zainteresovani za razvoj i vaspitanje deteta.
Zarko Trebjesanin
