01.01.00
Nin
02.02.2001.
Prica nad grotlima
Bogdan A. Popovic
U prvom ciklusu Marceticeve zbirke ("Nicija zemlja") ima nekoliko pesama karakteristicnih naslova. "Košava", "Ratno ostrvo", "Na Kalemegdanu", "Beogradsko prolece" ne ostavljaju, naime, mesta dilemi oko prostora koji je pesmama markiran. O prirodi "dogadanja" koje se u njemu odvija nedvosmisleno govori cinjenica da je baš Ratno ostrvo izabrano da metaforicko-simbolicki ozraci celinu. A celina je videna i docarana kao ukrštaj sudbonosnih vremena, zbivanja i aktera permanentno izloženih dejstvu ukletih sila koliko i odozgo zadanih iskušenja... Odazivajuci se poslanju koje nalaže svedocenje, Marcetic govori iz svog vremena i o njemu. Ali tako da njegov govor podrazumeva i ponovljivo iskustvo prethodnika (nekih medu modernim srpskim pesnicima, takode). Štaviše, u navedenim i drugim pesmama prvog ciklusa na delu je višestruka kondenzacija. Pojave i prizori iz aktuelne stvarnosti - konkretni koliko to mogu biti rat, egzodusi, društvena i politicka zbilja, moralni sunovrati, mentalna išcašenja - uvek su osnaženi dimenzijom vanvremenosti; lirski fragmenti ne dovode u pitanje kriticko-satiricki koncept pesme.
Uopštavajuci znacenja pesama, rekli bismo da je drugi ciklus ("Fragmenti iz "Grada"") u izvesnom smislu konfrontiran prvom. Iskazima o destrukciji u mnogim vidovima ispolja vanja - promišljanje svrhovitosti covekovih pregnuca, simbolicki shvacene gradnje, kreacije. Mada tematski odelit, drugi je ciklus zapravo projekcija prvog. Temeljno pitanje, kad je o ovom narodu i njegovoj zajednici rec, glasi: kakvi su realni ishodi njegovog civilizacijskog uspona i sazrevanja, "Vredi li ono što rušimo/manje od onog što gradimo" ("Graditeljska pitanja"). Svaki na svoj nacin, ali po smislu jedinstveno, na ovo pitanje odgovaraju razni ucesnici gradnje. Arheolog, koji zna da je ovde sadašnjost nedeljiva od prošlosti, najsugestivnije: ispod površinskog sloja je - po njegovom uvidu - "svemirska rupa", "vihor podzemni što usisavao je... ljude što živehu nekada, /što usisava i nas/ ovde što živimo sada" ("Govori arheolog"). Ucesnici gradnje govore, a njihovi iskazi se slažu u jedinstvenu sliku sa arhetipskim i mitskim znacenjima u funkciji aluzija na zbivanja u aktuelnoj stvarnosti.
Mada su bezmalo sve pesme treceg ciklusa ("Prizori i praznine") znatne vrednosti, u odnosu na prethodna dva deluje nalik padu napona. Najverovatnije zato što kolektiv kao predmet pesama ustupa mesto pojedincima. Stoga što se integralne slike, ostvarene u prvim dvama ciklusima, u trecem razlažu na detalje. Na prizore u kojima manje ili više reprezentativne jedinke obelodanjuju obesmišljenost svog bivstvovanja. A ona i nije drugo do posledica opšte duhovne i moralne klime. Egzistencijalne praznine... Poslednji ciklus ove zbirke - cetrnaestodelna pesma "Taškent" - koncepcijski je iz osnova razlicit od svega što mu prethodi. Posredi je, reklo bi se, iskušavanje pesnikovih stvaralackih moci i versifikacijskog umeca. Alegorijska igra reci. Stvari, dabome, ne stoje sasvim tako. Mada mahom posredne, veze sa prethodnim ciklusima su uocljive. "Knjiga arhivarna", odnosno "prica nad grotlima" govori, u stvari, dramu potrošenih reci koje u njih pokušavaju da se sliju, zalud želeci da besmisao prevladaju smislom, tamu svetlom. Mogucno je u ovu dramu ucitavati aktuelne društveno-politicke sadržaje (jezik kao žrtva totalitarnog ustrojstva). Nije iskljuceno razumeti je na poetickoj ravni (kao upesmljen iskaz o realnim mocima i izgledima samog pevanja). Kako god bilo, duga pesma "Taškent" je, cini se, dobro smišljena završnica zbirke Ratno ostrvo. NJen izvanredno efektan epilog.
Cetvrta zbirka Milovana Marcetica je, ocigledno, delo vrhunskog kvaliteta. Stvaralacke snage i zrelosti vidljivih u konceptu, misaonom potencijalu, oblikotvornom postupku, pesnickom jeziku. Dodamo li tome njenu neuobicajenu komunikativnost koja, dakako, podrazumeva slojevitost teksta i višeznacnost izraza - spomenuli smo neke od razloga sa kojih je Ratno ostrvo na celu rang-liste novih pesnickih ostvarenja koju je ovaj kriticar bio u prilici da objavi.
