Aleksandar Mekol Smit je britanski pisac rođen u Zimbabveu 1948. godine. Sa sedamnaest godina preselio se u Veliku Britaniju gde je na Univerzitetu u Edinburgu završio studije prava, a kasnije i doktorirao. Ubrzo je počeo da predaje na Univerzitetu Kvins u Belfastu i u to vreme se prvi put odvažio da pošalje svoje literarne tekstove (jedan roman za odrasle i jedan za decu) na književni konkurs. Pobedio je u kategoriji dečje književnosti. Otada je objavio brojne knjige, od stručne literature iz oblasti filozofije, medicinske etike, medicinskog i kriminalnog prava, do knjiga za decu, priča i romana za odrasle. Svetsku slavu stekao je prvim romanom o Mmi Ramocve – Prva damska detektivska agencija 1998. godine. Iz romana je nastao serijal koji do ovog trenutka obuhvata dvadeset i jedan nastavak.
12.08.04
Pisac, profesor, dirigent
Aleksandar Mekol Smit
Veliki internacionalni bestseler "Prva damska detektivska agencija" Aleksandra Mekol Smita koji već nekoliko godina ne silazi sa lista najčitanijih u Americi i Britaniji, najzad je objavljen i kod nas. Ovaj bestseler je do sada preveden na 27 jezika i prodat u preko 3 miliona primeraka
Napisali ste preko 50 knjiga (od speciajlizovanih naslova kao što je "Forensic Aspect of Sleep", do knjiga za decu među kojima je i "Perfect Hamburger"). Da li je "Prva damska detektivska agencija" vaš prvi pokušaj da napišete roman misterije?
Aleksandar Mekol Smit: Da, "Prva damska detektivska agencija" je moj prvi pohod na ovu teritoriju, iako je ne bih svrstao u žanr misterije. Po mom mišljenju to je roman o ženi koja je igrom slučaja privatni detektiv. Pretpostavljam da je to čini jednom vrstom misterije.
Vaš detektiv, Precious Ramotswe je čudesno jedinstven karakter - žena iz Bocvane, tradicionalno odgajana, koja želi da postane profesionalni privatni detektiv. Da li je lik Precious zasnovan na liku nekoga koga ste poznavali dok ste živeli u Bocvani, ili je ona u potpunosti lik iz Vaše mašte?
Aleksandar Mekol Smit: Ne postoji nijedna određena osoba na osnovu koje je zasnovan lik Precious Ramotswe, ali postoji jedan događaj. Pre mnogo godina bio sam u Bocvani, kod mojih prijatelja u gradiću koji se zove Mochudi. Jedna žena iz sela želela je da pokloni mojim prijateljima piletinu za Dan državnosti Bocvane. Posmatrao sam tu ženu - koja je odgajana u duhu tradicije, kao i gđica Ramotswe - kako juri pile po dvorištu i kako ga konačno hvata. Vabila je pile dok je trčala. Pile je izgledalo očajno. Ona je izgledala veoma veselo. U tom sam trenutku pomislio da bih mogao da napišem roman o veseloj ženi tradicionalnog odgoja.
Da li ste odmah znali da će priča o gospođici Ramotswe postati osnova za čitavu seriju romana?
Aleksandar Mekol Smit:Ne, to nisam odmah znao. Desilo se to da mi je lik toliko prirastao za srce da ga se nisam želeo otarasiti. Ostaviti je na onom mestu gde je bila na kraju prvog romana, bilo bi kao kad neko ustane i napusti prostoriju usred razgovora - veoma nekulturno.
Neuobičajeno je za pisca da prati razvoj od amatera njuškala do profesionalnog detektiva, ali jedan od najprivlačnijih aspekata Precious-inog karaktera je to što ona ne zna uvek šta radi. U "Žirafinim suzama" (nastavak "Prve damske detektivske agencije"), ona čak poručuje priručnik "Principi privatnog detektiva". Šta Vas konkretno interesuje kod "obrazovanja detektiva"?
Aleksandar Mekol Smit: Gđica Ramotswe osniva njenu agenciju bez ikakvog prethodnog iskustva. Ali, ona ima dobru intuiciju - u izobilju - što je mnogo važnije od ičega što bi mogla da nauči iz bilo koje knjige. Štaviše, odlomci koje ona citira iz "Principa privatnog detektiva", nisu joj uvek od velike pomoći, poenta je u tome da čak i osoba bez ikakve prethodne obuke može da, ukoliko poseduje prirodnu inteligenciju i sposobnosti, postigne velike stvari. U mnogim afričkim zemljama, uključujući i Bocvanu, ljudi imaju veliko poštovanje za knjige i učenja koja se u njima nalaze. Nadao sam se da ću istaći da to ne može da zaseni važnost prave, praktične mudrosti.
Iako je Gđica Ramotswe suočena sa pohlepom, požudom, nečasnim i ubilačkim namerama, ovi romani mnogo češće imaju poprilično optimistički i duhovit ton. Kao održavate ovaj veoma delikatan balans?
Aleksandar Mekol Smit: Mislim da većina ljudi koji žive u Africi - u okolnostima koje su veoma često vrlo teške - sami održavaju balans, i to sa velikim dostojanstvom. Mislim da je to ono što jasno odražava kakvi su ti divni ljudi.
Kako su ove knjige prihvaćene u Bocvani? Šta je sa drugim delovima Afrike?
Aleksandar Mekol Smit:Nedavno sam boravio u Bocvani i bio sam oduševljen kada sam saznao da se ljudima ove knjige dopadaju. Pribojavao sam se da bi mogli biti malo rezervisani zbog činjenice da stranac piše o njihovom društvu. Ali, to nije bio slučaj. Izgleda da im se dopada način na koji je prikazan njihov svet. Verujem da se u njemu prepoznaju.
Rođeni ste u današnjem Zimbabveu, živeli ste još i u Bocvani, SAD i Edinburgu. Na koji su način Vaša internacionalna putovanja uticala na informativnost Vašeg pisanja?
Aleksandar Mekol Smit: Činjenica da sam putovao širom sveta znači da imam običaj da opisujem različite lokacije u svom radu. Smatram da je važno za pisca da vidi druge kulture i da pokuša da ih razume. Naravno, morate biti pažljivi. Lako se može desiti da nešto pogrešite.
Da li vidite knjige o Precious Ramotswe u okviru konteksta savremene afričke književnosti i pisaca kao što su Isak Dinesen i Chinua Achebe? Ili ih možda vidite kao oživljavanje žanra misterije?
Aleksandar Mekol Smit: Mislim da je teško svrstati ove knjige u bilo koju tradiciju. One su očigledno o Africi, ali su potpuno drugačije od radova koje ste naveli. Neki ljudi su mi rekli da ih one veoma podsećaju na romane velikog indijskog pisca R.K. Narayana, što mi svakako laska, pretpostavljam da sam i ja video slične stvari u svetu koji moje i njegove knjige prikazuju.
Knjige o Precious Ramotswe imaju odane sledbenike. Da li ste nekada imali priliku da se upoznate sa fan klubom Gđice Ramotswe, čije je sedište u New Yorku? Koja Vam pitanja najčešće postavljaju obožavaoci?
Aleksandar Mekol Smit: Čini mi se da knjiga ima veoma mnogo obožavalaca u SAD. Redovno primam izvanredno topla pisma od američkih čitalaca, u kojima vrlo uživam. Što se tiče New Yorka, tamo postoji izvrsna grupa čitalaca koju sam upoznao tokom mog zadnjeg boravka. Oni obožavaju Gđicu Ramotswe i ona bi sigurno volela njih. Oni me, kao uostalom, i mnogi drugi čitaoci, uvek pitaju da li će se, i kada Gđica Ramotswe i Gdin J.L.B. Matekoni venčati. To je nešto o čemu ću morati da razmislim.
Pored pisanja romana Vi ste profesor medicinskog prava na Univerzitetu u Edinburgu, a kao da ni to nije dovoljno, Vi ste i dirigent simfonijskog orkestra? Kako nalazite vremena da sve to postignete?
Aleksandar Mekol Smit: Borim se kako bih uspeo da uradim sve te stvari. Imam mnogo obaveza, ali pisanje ovih knjiga je takvo zadovoljstvo za mene, da ću za to uvek nekako naći vremena. Ne dirigujem simfonijskim orkestrom - nastupam u izrazito amaterskom orkestru, čiji sam jedan od osnivača. Sviram fagot, ali ne čitav instrument, ne sviđaju mi se visoke note i zaustavljam se na visokom D, što je po meni sasvim dovoljno. Ovaj orkestar je poprilično grozan, pa zato i nosi ime "The Really Terrible Orchestra". To mu donosi prilično veliki broj vatrenih pristalica. Nedavno smo dobili zahtev od američkog amaterskog orkestra da koristi naše ime. Pristali smo, naravno. Tako da u Americi postoji loš amaterski orkestar koji se zove "The Really Terrible Orchestra". Oni će možda daleko dogurati.
02.11.04 Blic
Afrička lepota
Prva damska detektivska agencija, Samizdat B92
Ovo nije ni detektivski ni humoristički roman. Karakter njegove junakinje, Dragocene Ramocve, jeste oličenje svih kvaliteta afričkog čoveka: ona je naivna i jednostavna, radoznala i plemenitog srca, „dobra žena u dobroj zemlji“, presrećna što je rođena u „Bocvani, mestu mira“, gde ljudi, ravnodušni prema ponudama evro-američke civilizacije, samo žele „da na miru čuvaju svoja goveda“. Bucmasti obrazi, razlupan kombi i ispijanje biljnog čaja jesu zaštitni znaci Mme Ramocve u ulozi ekscentričnog detektiva. Međutim, njen motiv nije feministički: saučestvujući sa brižnima i nesrećnima, ona postaje prva afrička detektivka da bi im bila od pomoći u razrešavanju misterija koje ih plaše i muče. U obavljanju takvog posla, ona ostaje žena, promućurna do lukavstva, naivna do budalastosti, plašljiva zbog sitnica, ali odvažna kad je najpotrebnije; Mme Ramocve ne hapsi kriminalce, već brani i teši žrtve. Slučaj dečaka otetog zbog vradžbina, u čiju smrt su ubeđeni svi osim nje, jeste junakinjino najteže detektivsko, ali i lično iskušenje. Probuđenih sećanja na svoje divno, ali pet dana kratko materinstvo, ona će se herojski suprotstaviti najsurovijem lokalnom kriminalcu i oslobodiće dečaka, a istovremeno će prevazići i strah od novog braka i novog materinstva.
Da bi ispričao „priču običnih ljudi“, autor je oslobodio smeh od danas već konvencionalne veze sa satirom i groteskom, a njegovu naporedost sa najužasnijim primerima zločina objasnio je „iskušenjima Afrike“. Junakinjino spokojstvo pred večitim pitanjima o životu i ljudskoj prirodi, kao i istrajnost u veri da je svaki čovek dobar, čine ovaj roman filozofski dubokim i vedrim.
Vesna Trijic
