03.12.06 Danas
Čitalište
Ova priča / Kameni dnevnici / Krstaški ratovi u očima Arapa
Ova priča, Aleksandro Bariko
Paideia, 2006.
prevela Ana Srbinović
Ova priča Alesandra Barikoa roman je o dečaku koji je proveo život pokušavajući da dovede svet u onakav red za kojim je sam žudeo. Ultimo Pari, glavni junak ovog dela čiji su junaci i vreme i svetlost i brzina, video je prvi automobil kada je imao pet godina. Imao je devetnaest kada je doživeo poraz u Kobaridu, a dvadeset pet kada je sreo ljubav svog života.... Roman Ova priča, njegova je priča, u kojoj Bariko svetlo, poletno, pažljivo birajući svaku reč tako da ne poremeti unutarnju muziku ove proze, priča netipičnu storiju u kojoj ukoliko i nema pobednika, ima mnogo zaljubljenih u život, umetnost , ideale, ljubav i - samu brzinu. Alesandro Bariko je po obrazovanju filozof i muzičar. Živi u Torinu, gde vodi školu kreativnog pisanja "Holden". Naši čitaoci ga znaju po romanima Zamkovi gneva, Svila, Okean more, City... Po njegovom pozorišnom monologu Pijanista snimljen je i istoimeni film. Bariko je objavio i nekoliko knjiga o muzici, među kojima je i Hegelova duša i krave iz Viskonsina. Roman Ova priča već posle nekoliko pročitanih stranica, postaje - čitaočeva priča.
Kameni dnevnici, Kerol Šilds
Dereta, 2006.
prevela Vera Jovanović
Njujorški kritičari su ovo delo nazvali porodičnim albumom pretočenim u umetničko delo, a Kerol Šilds je za Kamene dnevnike dobila Pulicerovu nagradu 1995. Glavna junakinja ovog dela, Dejzi Stoun Gudvil, osluškuje, posmatra i promišlja sopstveni život . Od rođenja u Manitobi 1905, obeleženog nesrećom, do putovanja s ocem do Indijane tokom svih godina koje je provela kao majka, supruga, udovica, Dejzi Stoun Gudvil pokušava da pronađe mesto u sopstvenom životu i poveže sve niti koje su činile njegovo tkivo: rođenja, smrti, ljubavne, istorijske i ljudske, sudbinske usude. Ironično i duhovito, Kerol Šilds kroji dirljivu priču o hodočašćenju dvadesetim vekom, ovoga puta ne u potrazi za izgubljenim vremenom, već u potrazi za sopstvenim identitetom, ispisujući, istovremeno, i paradigmu nemirnih decenija našeg doba. Šildsova pokazuje istančano osećanje za melodiju jezika i , istražujući misterije svakodnevnog života, ispituje i tanane slojeve ljudske svesti. Pri tom, uspeva da stranice njenog romana zazvuče i durski i pikarski veselo, sa potmulim dahom istorije koja je tamni fon na kojoj se osetljivo, razigrano tkanje ove proze odigrava.
Krstaški ratovi u očima Arapa, Amin Maluf
Laguna, 2006.
prevela Vesna Cakeljić
Ova knjiga pripoveda o krstaškim ratovima, od 1096. do 1291, onako kako su ih doživeli i opisali na drugoj, strani, u drugom taboru, to jest, na arapskoj strani. Krstaški ratovi u očima Arapa delo je koje se zasniva na svedočenjima savremenika, arapskih istoričara i hroničara koji ne govore o krstaškim pohodima, već o franačkim najezdama. Maluf pred nas dovodi čitavu galeriju likova, epopeju slavnih sultana Nurudina, Saladina i Bajbarsa, krstaška pustošenja Jerusalima i Carigrada, samoubilačke atentate sekte asasina, ali i brojne političke igre koje su dovodile do neobičnih sporazuma i čudnovatih bitaka, gde u obe suprotstavljene vojske ratuju rame uz rame Arapi, Turci, Franci, Vizantinci... Autor niza romana izuzetne reputacije, Amin Maluf, u ovom nam delu otkriva nepoznate stranice istorije u želji da napiše roman baziran na činjenicama, čija je centralna tema - vreme, tj dva burna veka koji su oblikovali odnose Istoka i Zapada.
Sanja Domazet
